licke ljudik


bb
Pogled s Basače na oštarijsku okolicu/© Brane Javorina za Lika press
bas
Brane Javorina

Ljudikanje s Basače

IZLET VOJNOM CESTOM NA BASAČU

Treba riskirati i zera skrenit s čiste ceste na Velebitu.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
16. veljače 2015. u 2.00 sati

Snimio Brane Javorina

BAŠKE OŠTARIJE - Ovog vikenda Velebit je ponovo bio pun izletnika jer je bilo sniga pa je novo-stari izazov za sve ljubitelje prirode. Naš čitatelj Brane Javorina, inače paraglajderist, bija j' na Basači.

To je brdo u sridnjem Velebitu visoko okruglo 950 metara. Nalazi se iznad Prpinih kućica, i iznad njegova botaničkog vrta. Na vr brda vodi cesta koju je pravila jošte una armija koja j' tila pokorit Rvacku. Cesta vodi na vr Basače i nikud dalje. Napravljena su ugibališta za tenkove i topove…

Veli Brane, iako je cesta mistimično kopna, da ima nameta veći od dva metra. On je malo skija malo oda. Vridilo je bacit pogled na velebitske kukove u okolici Baških Oštarija, na snigom zametene oštarske kućice, ali i na susidni otok Pag.
basaca
Pogled na Pag s Basače
bas


 

Ljudikanje iz ladne prtine

llll
Snig i led okovali su brojne krovove u Gospiću

PRITILI ŠMOGORI, A SADA LED

Poslidnji ladni dani pokazali kako se nemilice troši energija.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
14. veljače 2015. u 20.00 sati

Piše i slikava Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

ovizi dana nadalo mi se nikakvi poslova, a bidnik nisam bija kajder ni okidati isprid garaže pa sam pišačije Gradom. Vele da j' to dobro za zdravlje. Kako kome.

            Ovizi dana potlje sniga počelo je stvaranje šmogora, odnosno curaka - ledenih siga koje su pritile prolaznicima ispod i starih i novih zgrada. Stvaranju šmogora pogodovala je velika studen priko noći i još veće loženje po kućama, ali bome i ustanovama u Gradu. Trajalo je to nikolka dana. Od velkog sniga neki se pendžeri nisu ni mogli otvoriti.

            Kada je zera zatoplilo počeli su novi problemi. Šmogori su počela padati i sa sobom nositi dilove krova. Bilo je posla i za vatrogasce, ali nije se sve moglo stić jerbo je bilo puno posla. Voda od sniga počela je prodirati i u stanove, ka primirice u Ličkom Osiku. U Grad su došli i otočki vatrogasci s velikim škaletinama da se mogu visoko uzverat i otkinuti curke. Ovim zimskim problemima umnogome doprinose urbanisti, projektanti i građevinarci koji se ponekad iživljavaju kojekakvim kerefekama koje pogoduju zadržavanju i sniga i leda na krovovima ili caklenim fasadama kroz koje nezadrživo odlazi toplina od grijanja a s njom i novci.             I danaska nije baš bilo najsigurije odat Gradom. Sa svi krovova virije j' debel led koji je krenija za past. Sve su zgrade i ulazi danima oblipljeni upozorenjem o opasnosti s krova. Na svi sriću nisam čuja da je iko strada od šmogora i završija u bolnici.

led
 


ooo
Pogled na gospićku žlibu s Oštre/© na Lika press snimija Milan Franić

Pisma čitatelja za Ljudikanje

DIVOTA NA OŠTRI

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
11. veljače 2015. u 21.00 sati

Složija tekst Marko Čuljat
Snimija Milan Franić

OŠTRA - E pa di si čoviče, kada sam Te još zva.- rekoh bez razmišljanja u klepku koja j' popode zakleptala.

- Bio sam na Oštri, di nisam bio još od rata. Napravio sam i nešto slika.- odgovori Milan Franić, čitatelj i prijatelj iz Budačke ulice u Gospiću.

Ne usudim se opisati lipote koje se vide s Oštre i koje su oduševile i Milana, ali mi je ružno vidit betonske blokove i na njima nikakve antene. To su antene od razni klepaka koje zvone po Gradu i okolici, a nikoga nije briga kako to sve izgleda na Oštri.

Gospićani, a posebno planinari, uživaju u veranju na Oštru koja je na nadmorskoj visini od 798 metara. O tome govori i podatak iz knjige Lika iz bloka jednog novinara da je na Oštri jošte 1914. izgrađen put do vrva i na njemu piramida. Sve su to uradili članovi HPD-a Visočica iz Gospića, koja je prošle godine zbog neaktivnosti brisana iz registra HPS-a.
ooo
Antene na Oštri
oo
Pogled na srednji Velebit
oo
Predah na Oštri

Ljudikanje o zimi

SANIK JE BIJA DOBAR

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
6. VELJAČE 2015. U 23.45 SATI


Snimuva i biliži Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

ko će o snigu ako ne novinari. Ovizi nikolko dana na sve strane plaše Hrvatice i Hrvate velikom snižinom. Pa paš će ga priko po metra, pa priko metra, i eto ti ga na, snig postade elementarna nepogoda i glavna tema u ciloj državi. Uz to uni vratriji dokturi vrimenjaci još dodatno plaše narod visokim i' niskim, tlakom, asmom i kurijim očima, priporučujući da ne iđu vanka i ako izađu da ne pušu.

A vrnulo se samo pola prave ličke zime.

            Kako je i danaska osvanulo edno po noge, a morda i više, sniga najprvo sam se ponada da ću uspit okidat isprid garaže. Ćorak, ralica mi je nagurala priko metar tvrdog i vlažnog sniga pa sam brzo odusta od kidanja i piške krenija u Grad. Oda sam cestom. Priko Starog mosta bilo je i ljudi i autina. Tratoari nisu očišćeni, a na cesti edno pedalj sniga.

            - Moglo bi se i skijat po ovome snijegu.- dobaci edan prolaznik.
Jadnik, i ne zna da mi Ličani za takav utabani snig imamo posebnu rič - sanik, znači da je snig dobar, odnosno da je debel i tvrd i da se moru vozit sane. Ne une dičije, vengo une konjske ili volujske, e a takizi više niko - nema. Mislim da i' nema ni u muzeju jer i nemaju di držat.

            Nešto kašnje kod Stare gimnazije, Briks me priupita dal' se sićam kako smo se ka dičurlija vatali za velke sane sa svojim sanicama da bi se zera brže i ugodnije provozali. Sićam, kako se ne bi sića. Tako smo se vozikali po ciloj Budačkoj ulici, mamdo Budačkogmosta. Poniki kočijaš nas je zna i tirat od sana i oplest po ušima kandžijom. Bome j' bolilo i dugo se crvenilo.
I u glavnoj ulici narod se otima za prostor s vozilima i brojnim autinama. Na brzinu sam popija kavurinu i prolista novine u ednoj birtiji, pa sam poša najprvo po popravljenu klepku u t centar pa unda zvat ednog doktura da mi priporuči lik za tlak, pa sam drugome iša da mi napiše recepis pa sam mora u apateku. Kad sam se vraća primitija sam i da su se patke vratile na Novčicu pod mostom. I tu sam potrošija ništo vrimena. Kako mi se plan da kupim ribu na placi izjalovija kupija sam smrznute lignje i ispeka i' sa zera kumpira.
Večeraska me vrag natenta, a nisam moga bit u kući, jerbo sam čuja da mi je umra edan susid, pa sam se unervozija i oša vanka. Bija sam zaboravija kameru pa sam se vrnija i nastavija do centra i napravija nikolka noćna snimka. Morda vam se što od toga i dopane.
I dok ovo pišem lik pokojnog strica Vlade, vrzma mi se prid očima. To je unaj Vlade Rosandić, što pamti obadva zadnja rata u Gospiću i okolici, i kod koga sam često svrća da ga priupitam o starinama ka što j' pilanje leda na novčici za stare birtaše, il obrana Grada i počasni plotuni u grackom groblju i slično. Taki ljudi je iz godine u godinu sve manje, i uskoro neću imat koga što pitat, pa se bojim da će uskoro počet mene pitat.

Reakcija s Fejsa:

Vera Mrla Dragi Marko teta Zdenka (poznata kao Mažarka ) pokoj joj duši, jedne je prilike rekla mojoj mami kako se može kupiti kila kosti i pozvati na juvu sve Gospićane. Tako ih je malo ostalo koji znaju priču našeg grada.Imaš i pravo sad smo mi na redu da pričamo priče ali one nisu tako lipe kao njihove , a i ko će da ih sluša kad su u gradu neki nepoznati ljudi koji ga ne mogu voliti kao Ti i ja i nešto malo prijatelja iz ditinjstva.

VIDEO ZAPIS LIČKE TELEVIZIJE GOSPIĆ LTVG-A

 

 

Ljudikanje iz prtine

PRIKOGRANIČNA SURADNJA IZ PRTINE

Pogledajte još jednom naš video zapis iz prtine koji je prošao kroz prste još ednog Gospićanina.



licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
5. veljače 2015. u 21,45 sati

Biliži i komentira Marko ČULJAT


Poštovane čitalice i čitatelji,

nikidan sam bija zera u prtini. Vratar me naputija da iđem brez lumbrele pa sam za snimanje koristio ratne ruševine, nova pišačka ugibališta, odnosno ulaze u kuću ili trgovinu, ali i edan balkon i prolaz.

Nije se dalo dugo durat jerbo je bome kijalo i svako malo mora sam trt obiktiv da bi išta moga snimit il' uslikat. Najviše sam se vrtija okolo Marte, to vam je unaj spomeničić di je u Grad došla voda joše 1893. i di je bila prva pipa.

Filmić sam navečer objavija na JuouTubeu, a jučer mise javija edan čitatelj i to priko Fejsa. Molija j' da mu dozvolim da malkice doradi filmić, jerbo je un rođeni Gospićanin. Un bi stavija svoju glazbu jer je i kompozitor … Iz šuba sam prista, ne zato jere je Gospićanin, vengo rašta je izrazija spremnost da mi pomogne tamo di sam slab i di mi vali znanja i opreme.

Danaska sam mora angažirat i mog info gurua prof. Orzesa, to vam je unaj profešur što gimnazijalce uči kantajzlima, odnosno računalima ili po rvacki kompjutorima, al' i slikarstvu, jer bome un ima dva faksa, eda iz Zagreba, a drugizi iz Sarajeva, a u Gospić je u ratu stiga iz Vareša na nagovor profešura Jandre Benkovića koji je tada bija direktur Gimnazije. Ni un nije moga skinut dorađen' filmić. Ja sam dobiva praznu poštu, a un je pobra i nikakav virus, i eto ti ga vraže. Nikolka puta sam se laća fejsa i sla' poruke.

Konačno je maloprvo stiga i rezultat.
Ja sam zadovoljan i prikoviše neg zadovoljan, a nadam se da ćete biti i vi, pogledajte malo kako je zima inspirirala kompozitora.

Reakcije s Fejsa:

Vera Mrla Dobri stari parkić
Ankica Tatalović Najljepše je vidit malu ličku kućicu u pozadini ,tada sve više podsjeća na rodnu Liku i lički snijeg koji nigdje nije tako lijep i mrzak kao u Lici,jeli ovo Čardak?
Kovacevic Janja Marinko Dobro je napadao


NOVA VARIJANTA VIDEO ZAPISA IZ GOSPIĆA

 

 

Ljudikanje iz prtine

prtina
Gospićki sniško na Čardaku

Hamletovska dilema: objaviti ili ne ????

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
1.veljače 2015. u 20.10 sati

Moto:
Kad vfljača vhlji, mdrč mhlji – u ožujku nakon promjenjive veljače pada snijeg.
Kad vflja viljuje, mareč mdrt (ožujak) miruje – ako je veljača dobra, dobar je i ožujak.
Kad je u vfljači prašina, dpbra je ljitina.

Biliži Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

ka ritko kad započeja sam ovaj divan s nikolke ličke poslovice koje se odnose na ovaj misec, koji je edini ženski misec u ciloj godini.

Dan je, barem u Gospiću, bija prominjiav, čas je snižilo, a čas ne, mi počinjalo se razvedravati ka da će sunce granuti. Bija sam malkice i u prtini. Oša sam na tu prokletu kavurnu i na čašicu divankanja i ljudikanja u ednu birtiju. Birtija j' bila puna. Pita sam se ko će to danaska ostat brez ručka, kada smo svi nagrnuli na piće. Pri povratku kući snimija sam ednu zanimljivu ralicu koja j' bila montirana na đipu. Snimija sam i ednog pasa, našeg grackog pravog čupavog i zamazanog ko zna di bidnik živi, nema ni ogrlice ni povoca. Dobro da nije istarski pas i da nije u Peroju, morda bi i un bidnik mora bit u pritvoru, jer u Istri je teško biti pas jerbo i uni završavaju u brzoletećim suckim procesima i bivaju kažnjavani zajedno s vlasnicima jerbo lajuć remete javni red i mir čeljadi.

            Doklen ovo pišem snig i dalje zerica pada, i što bi reka edan lički novinar, ako ne prestane bit će ga sutra veoma dosta.

            Jučer je bilo ništo više sniga neg danaska. Kad sam se vraća kući edan mi susid odbaci:
- Aj uslikaj sniška.

Uslika sam ga zajedno s dva diteta. Edno j' bilo njegovo. Jučer sam najprvo mislije da to i ne objavim, jerbo bi moga fasovat kaku kaznu za pedofiliju koja je propisana prid nikole godine za une koji slikavaju i objavljuju slike dice. Ipak, s ednim ditetom je bija ćaća i evo slike u Ličkima.

Da ste mi debeli i do čitanja.



 


  Ljudikanje iz prtine


Gospićki župnik u akciji čišćenja sniga (na slici desno)

VRIDNI ŽUPNIK

Za razliku od mnogi drugi gospićki župnik jutros se latija lopate i čistija snig.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
28. sičnja 2015. u 11.00 sati

Slika i piše Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

jutroska je ponovo osvanulo po noge sniga. Mora sam autinu okidat, al' bila je dosta samo pajalica. Snig je bija mistimično zaledija, al sam uključija grijanje i bija brzo gotov i na ulici. Ulica je bila okidana ka' stolica i crna, pod gumama je šuštala vlaga od soli koja se nemilice baca ove zime.
Napravija sam đir kroz Grad da se auto dobro zagrije, a napravija sam i nikolko snižni slikica Grada. Drago mi je što sam u centru isprid plovinije s lopatom u rukama trevija i msgra Milu Čančara, gospićkog župnika. On je najbolji primir kako se građani tribaju ponašati. Njemu, za razliku od mnogih drugih, jutroska nije bilo teško okidati tratoar koji pripada plovaniji. To je ritko ko učini kada pane novi snig.
Morda je ta gracka obveza našeme župniku u krvi jerbo je un rodom iz Vaganca, unog kod Plitvica, di je u ditinjstvu doživija i mnogo veće snigove, koje nije zaboravije iako je godinama službova u Senju.

 
 

Ljudikanje o novinstvu

LIČKI NOVINARI - TERORISTI


Mene ka novinara nikad nije niko pritresa ko danas policijoti u Gospiću.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
27. siječnja 2015. u 14.30 sati

Piše Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

U dosadašnjoj novinarskoj praski od 1970. godine imao sam priliku pratiti predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita, te predsjednike RH Franju Tuđmana, Stipicu Merića i Ivu Josipovića. Nikad me niko nije pritresa ka danaska pri ulasku u gospićku policijsku upravu.
Angažirana su mam dva specijalca da vide kakvo oružne nosim na poresicu jer su im to naredile njiove čelonje s kojima smo se pod budnom paskom dvojice naoružanih policijota sastali danaska prije podne. Nelagodno sam se osića kada sam mora reć da u lisnici imam nešto kuna, da u kožnom eturu iman nikolka ključa - od stana, autine i kunobe i slično. Zvonija sam ka lud na prigled detektorom na metal, jerbo imam brojne ciferšluse na jakni ia i na maji i na lačama.
Specijalcima je bilo neugodno, jer se znamo odavna, a posebice policajcima koji su me morali sprovesti do sobe u kojoj je zakazana konverencije za novinare. Dečki samo što nisu imali suze u očima, bilo im je neugodno.
I meni je bilo veoma neugodno, imao sam osićaj da sam terorist poput unoga poznatog školovanog američkog proturuskog terorista Bin Ladena, koji nije šljivio nikoga većma je ubija koga je tija i ćeo bilo di u bilom svitu.
Policijske čelonje na čelu s načeljnjakom Antom Podnarom nisu tili prozboriti ni riči o tizim novim mirama sigurnosti i ugrozi za njojov život, te sam i dalje ima osićaj da će svaki trenutak u toj sobi u Žutoj kući eksplodirati unaprid postavljena i dirigirana bomba. Policijoti su govorili i hvalili se o uspisima u prošloj godini o čemu ćuću pisati potlje kada se smirim jer sam još uvik popizdija. Još se uvik osićam nelagodno, kada pomislim na konveferciju u policiji gledajuć da li će koji od policijota potegnuti oružje i prpucat na mene ili kojeg kolegu.

 

 

Ljudikanjeo izborima i snigu

kk

KONAČNO PRISIDNICA

Rvati i Rvatice, a i drugi u Rvackoj, dobili su sinoćka prisidnicu Kolindu Grabar Kitarović.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
12. siječnja 2015. u 21.00 sati

Pribiližija i snimija Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

jučer sam nikolka puta bija na biralištu u mome dilu Grada što ste morda i primitili u rubrici JDS, odnosno u vistima.

Pridveče je počela kiša i doklen sam se spremija i oša van počelo je liti ka iz kabla. Bilo j' 18 sati. Sija sam u autinu jerbo sam namirava proć koji đir kroz Grad. Dok sam popriča s članovima biračkog odbora i kontrolorima na mom biračkom mistu, uđe edan kontrolor i reče da - kija. Mislija sam da se šali.

            Mora sam najprvo auto okidati da bi nastavio vožnju Gradom. Zasta sam kod ureda SDP-a, bija j u mraku. U marku je bija i ured HDZ-a, al zato je u ednoj sali u drugom dilu Grada već TV bija priključen na veliko platno, a dvi su curke već dežurale. Ponovo sam bija vanka nakon 19 sati kada su zatvorena birališta diljem Rvacke i kada su već izlazne ankete govorile da j' pobilila Kolinda Grabar Kitarović. Finiš izvišćivanja je bija naporan, mislim za prisidničke kandidate i njijove glasače. Svaki tren minjali su se brojevi o izlasku birača pa i postoci glasova Ive Josipovića i Kolinde Grabar Kitarović, samo j' zapinjalo u susidnoj Bosni.
Već u prvom krugu Kitarović je u ovome dilu Rvacke dobila puno više glasova od Josipovića. Tako j' bilo i u ovome, sinoćnjem, drugom krugu. U međuvremenu snig je sve više i više pada, kad sam poša kući mora sam pričekat u ulici da ralica obavi svoj posa, kijalo je ka iz rukavice, al nije bilo ladno. Na cesti je bila kaljuža.

            Na stranicu sam unija nove slike iz stožera HDZ-a, gdje je sve bilo spremno i naoštreno za pobidničko slavlje.
Danaska su se novinari u Zagrebu otimali ko će prvi dobiti makar izjavu ako ne i razgovor s prvom ravackom prisidnicom. Ratnička retorika tijekom izborne kampanje i sučeljavanja već je danaska utihnula, barem zerice. Naime, druga strana se povukla nakon sinoćne gospocke čestitke poraženog kandidata Josipovića.
Kolinda je u sklopu izborne kampanje positila Gospić di je dočekana zastavama, ovacijama i pismom Vila Velebita. Njeni domaćini na čelu s Darkom Milinovićem, već su se tada ponovno pokazali ka dobri organizatori. Dvorana je bila premalena za sve koji su stigli sa svi' strana Ličko-senjske županije. Tada je govorila o svom programu ka' rvacke prisidnice. I večeraska, doklen ovo pišem, ednim uvom slušam njen glas s dalekovidnice, jopet naglašuje da će voditi brigu o seljaku, ribaru, radniku, odnosno o stupovima društva koji su malkice zanemareni proteklih dosta godina. Nadam se da će tu biti mista i za stanovnike Ličko-senjske županije, i da će se neke stvari uz njenu pomoć početi minjati i to na znatno bolje, jerbo bi se morda moglo dogodit za koje desetljeća da u Lici nema - Ličana, a bome ni Ličkulja. Tu u prvom redu mislim na njeno poriklo. Pa una j' znala ka curka znala vozit traktor u svom Grobniku, koji u mnogome liči na Liku, znala je vodit brigu i o stoci u štali što govori da se treba nadati boljem razumivanju životni' problema i u ovome dilu Rvacke koji su neki premijeri zaobilazili u širokom luku.

            Jutroska je Grad osvanija obasjan suncem i okovan ledom i snigom.
- Slikaš li to Kolindu - dobaci mi edan Gospićanin, Bakan, kad me vidija da pokušavam napravit sliku Kolindina plakata i kitine na granama.

kk            Jošte sinoćka sam na unome vratrijem Fejsu objavija nikolke slike sniga, a na ovu jutrošnju večeraska sam dobija prigodnu reakciju edne Fejsovke:

Marija Manjević:

Nedostaje mi
ona naša lička zima,
kad snijeg škripi pod nogama
dah ledi....
uši od papira....

Kad mraz crta pahulje
i sige vise kao ukrasi
u odljesku zimskog sunca,
na tepihu snježnom
što tišinom priča.

Nedostaje mi
snježna balerina
što se Velebitom igra.

I onaj zeleni bor
okićen i snježni,
što se onako veselo
zimi ličkoj smješka.

Goran Butković i Marija Manjević....eh nisam odoljela ---slika je prekrasna i baš mi nekada nedostaje ta prava lička zima hvala gospodine Čuljat što nam podarite takve slike

 
 

LJUDIKANJE O KULTU

sss
Slastičarnica je u Centru bila po stoljeća

OŠA SLATKI U NOVI CENTAR

Nekako istovremeno kako je iz starog centra oša Slatki, pročita sam novokomponirani stereotip o Likosu, velikom lažljivcu u Merici.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
7. siječnja 2015. u 21. 45 sati

Biliži i slika na čitatelje Ličkih novina Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

nismo se eto bome čuli od lani. Mene ufatila križobolja pa edva odam. Bija sam, kako ste nadam se i vidili, na dočeku, pa sam edva doplaza do kuće i objavija nikolke sličice veselja i pisme.

Ovizi dana najviš' se držim kuće, jerbo mi baš ne pomaže ni doktursko ličenje koja sam edva izdura u radničkim toplicama u bolnici. Nikidan sam prošeća do unog vražjeg bankomata jer mi privalilo kunelica, pa sam bija primoran s noge na nogo do banke. Zato sam morda i sa zakašnjenjem opazija da je Slatki zatvorija svoju kultnu slastičarnicu u centru Grada. Slobodno cinim da je un tu slastičarnicu drža u Glavoj ulici najmanje edno po stolića i da se u njoj prominilo nikoliko generacija vlasnika iste obitelji koja je u njojzi dočekala i prve dane Domovinskog rata.
Ka mularija rado smo k njemu dolazili na ednog indijanca, il' ednu baklavu, krempitu, a liti na limunadu il kuglicu sladoleda jerbo za više nismo imali novaca. Poslidnji godina priprema je un i odlične bureke. U šali se govorilo da nekog njegov burek stoji i 408 kuna - burek je bija osam, a kazna puliciji 400 kuna.
Slatki je, kod koga su se generacije Gospićana, a bome i drugizi Ličana koji su tu polazili razne škole, preselija u novi centar Grada na Trg Stipice Radića. Morda će mu tamo bit' bolje, tamo su u blizini i veća parkirališta, a stari Centar i tako polagano pusti. Naime, nestala su brojna kultna mjesta i običaji. Već odavno nema korza u Glavnoj, otel Lika je već desetljećima zatvoren, više odavno nema ni špice jerbo nema ni špicara koji bi koju uru provodili u šali i zanimaciji na skveru umisto u birtiji.
Ovizi dana pod ruke su mi došle i nikakve novine za kulturu. Malo sam ih lista, vidija sam da ih (su)financira i Ministarstvo kulture, što me nagnalo da pažljivije pogledam naslove i pojedine tekstove. Zaprepastija sam se novom sprdnjom na računa nas Ličana. Naime, na ciloj stranici objavljena je edna priča pod naslovom Joj i Likos, a glavni su likovi Bosanac Joj i Ličanin Likos, koji su veliki prevaranti u - Americi. Eto to je najnoviji stereotip o Ličanima, dabome u negativnom svitlu ka i većina dosadašnjih tradicionalnih s kojima nam se sprdaju. Autor veli da je Likos naziv od milja, a' mislim da je to odnosno eufemizam, za Ličanina. Bija bi (pri)sritan da nas je ostavija na miru.

REAKCIJE S FEJSA
https://www.facebook.com/ricice/photos/a.204007519650525.71360.203760166341927/882435605141043/?type=1&comment_id=882479425136661&offset=0&total_comments=1

Nikica Buneta, Jelena Jeca Butković, JoMamma Suknaić i 24 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Ankica Tatalović, 7. siječanj u 23:28: - A ko je drža onu slastičarnu kod Astre i male pekare u kojoj je radila ona gospođa Ljuba,gdje se mogao kupiti onaj hrskavi kifln.Preko puta kuće Jurjevića ,već dugo je tamo neki kafić.E u tu smo slastičarnu svraćali i kupovali najjeftinije kolače ,koji su se zvali RAŽOVI ,nikad nismo znali od čega su ih radili.inijanci i zimski sladoledi ,kako smo nekada trebali malo da budemo sretni.To je bilo 60 -tih godina do 70.onda sam otišla u Zagreb,pa me zanima mjeli to istia slastičarna ???'

 
 

Osvrt na policijska priopćenja

NI RIJEČI O ONOME ŠTO ZANIMA ČITATELJSTVO

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
2. SIJEČNJA 2015. U 16.15 SATI

Komentira Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji.

Neki "mediji", to mi je skroz na skroz na skroz nejasan zakonski pojam determinacije sredstava javnog priopćavanja ili općenja u Rvackoj koji se već godinama rabi, javljaju o samoubojstvu jedne klinceze u Gospiću i okolici.
Navodno se jedna djevojčica objesila prvog dana nove godine u prigradskom selu kod Gospića. Neki su "mediji" s dobrim vezama kod policijota javljali o njenom imenu i inicijalom prezimena, i nije bio problem pogoditi o kome se radi, te o nekim činjenicama koje su na granici ludila, ali i su dio psihoanalize polupismenih i nepismenih autora tekstova koji se objavljuju i listom prenose diljem svijeta.
Tragedija jedne gospićke obitelji ponovno je iskorištena za podizanje čitanosti, odnosno ostvarivanje lajkova na internetu, što je van pameti, što bi rekli neki "prevazišli" su i Radio Milevu. Informacija o samoubojstvu djevojčice najvjerojatnije je procurila iz policijskih redova preko određenih portala s kojima pojedinci u policiji održavaju odnose preko kave i pića u birtijama. Nažalost, nimalo profesionalnosti.
Naime, maloprivo smo skinuli najnoviju elektroničku poštu policijota. Očekivali smo službeno priopćenje o nemilom događaju jer su jutroska grad preplavile plave smrtovnice s obavijesti o smrti jedne djevojčice, o nemiloj obiteljskoj tragediji. Međutim, policija se vali nekakvim prometnim nezgodama, provala i sličnim tricama i kučinama koje nikoga ne zanimaju, ni riječi o uviđaju o tragediji u jednoj obitelji.
Takvim načinom rada i policija i novinari samo pothranjuju labilne osobe da načine nešto ružno kako bi završile na internetu, ili u tzv "medijima" da se pročuje njihovo ime. Problem je to koji je već odavno zahvatio rvacko društvo, a posebice tzv. novinare koji su nakon iskustva u razno raznim službama za kojima im nije ni trebala pismenost vengo podobnost, završili kao novinari, da se preko nečije tragedije dođu do ugleda pa i zarade.
Glavno je da lova curi, nije bitno što je to krvavi novac pa makar on bio i od proizvođača germe koji će im dati oglas.

 
 

Ljudikanje o - dunji

dunja

NOVI ŠUMARSKI TRAG

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
10. prosinca 2014. u 22.15 sati

Biliži i slika Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

nikidan sam nešto pisa o tragovima šumara u Gospiću i okolici. Evo me jopet vrag natenta spominjat šumare.
Danaska sam prije novog mosta priko Novčice, zna se di, pa u Gospiću, kraičkom oka primitija nešto crveno isprid edne zgrade na Brionima. Brzo sam se vratija i skrenija prema riki. Bilo mi je drago kada sam pripozna rascvitali grm japanske dunje.
Ljudi moji, pa una je potekla iz šumskog rasadnika u Bilajskoj ulici, i bome se za pola stoljeća prilagodila u Lici. Malo se vrime pošeremetilo, pa j' una jadnica pomislila da j' proliće pa poletila cvitat.
Baš ju je bilo lipo vidit prije jačeg mraza.

 
sss
Pančićka u dvorištu Gospićke šumarije
ss
Šuma ariša u Metku

Ljudikanje o šumarima

ss
Gredice iz 1968. godine s dva milijuna sadnica /©foto arhiva Lika pressa Gospić

TRAGOVI ŠUMARA

Može se reći da lički šumari stoljećima ostavljaju dobar trag u ciloj Lici pa i šire.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
23. studenoga 2014. u 19.30 sati

Biliži i slika Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

ovizi dana sam se malo više družija sa šumarima, što ste i sami mogli primititi jerbo sam bija u medačkoj plantaži, na pošumljavanju pustara u Rudopolju kod Gračaca, ali i na Udbini. Sad je sezona pošumljavanja sve doklen ne počme jaka smrzavica da se zemlja ne more kopat.
Ti obilasci vratili su me u mladost, u gimnazijske dane, kada smo mi učenici morali imati po dva tjedna proizvodnog rada koji je upisivan u svidodžbe. Sićam se ka sad kada sam u paru s Mirkom Markovićem Mišom pošumljava u izbušene rupe ariš u polju kod Metka. Tada su mladi inžinjeri bili Marko Vukelić i Toma Rukavina. Letali su okolo nas i učili nas kako zasaditi ariš i da se primi.
Ljudi moji da vidite danaska barem edan taj ariš, dva čojeka ga ne moru obuvatiti rukama koliko su isciparili u širinu, a bome i u vis. Pored te radne školske obveze, ja sam i priko ferija rinta u šumarskom rasadniku, jer ćaća, koji je bila šef toga rasadnika, nije tije da dangubim po Budačkoj ulici. Tada je jošte bilo gimnazijalaca u rasadniku Ivica Brkić, koji je nastavnik u Otočcu, ali i Drago Ratković, koji je sada doktur u gospićkoj bolnici. Bilo j' i dosta cura iz cilog Grada. Mi smo mladi u rasadniku plivili miće sadnice crnogorice, a bilo j' bora i bilog i crnog (Pinus nigra i pinus silvestri), jele, smreke i une srebrne, ariša, duglazija. Radili smo i na navodnjavanju gredica i na zaštiti od sunca, a polivali smo i Liku po sadnicama u Prkosu u Ribniku.
U knjizi Lika iz bloka jednog novinara ima dobrih tragova šumara, isto ka što su dobri po ciloj Lici. Tako sam naša podatak da je prva šumarija i prvi došumar stolova 1765. u Baškim Oštarijama, a drugi u Krasnom Polju di je prije desetak godina osnovan i Muzej šumarstva Hrvatske.
Ovizi dana ponovo sam bija u šumarskom rasadniku kod Imovine. Un vuče korine iz 1893. godine kada je u Budačkoj ulici osnovano biljevište. Na tim površinama danas je gradska palača i garaže transportnog poduzeća. Na lokaciju Vujnović brdo u Bilajskoj ulici nešto južnije od željezničke stanice biljevište je preseljeno potje Drugog svickog rata. Kako je prva crta bojišta bila u neposrednoj blizini, rasadnik je nikolke godine radija u Podoštri samo da bi se održala proizvodnja sadnica. Te podoštranjske sadnice pošumljavanje su po okolnim brdima pa i u Trnovcu, a sadili su i' maom prognanici iz rvatskih sela od Podlapače do Ričica.
U tome rasadniku prošlog stoljeća radila je i trusnica koja je prenita iz Budačke ulice. U trusnici su se uz veliku temperaturu otvarali češeri kako bi ispalo sjeme koje bi se svakog proljeća sadilo. U rasadniku se koristila vlastita berba s probranih stabala iz Velebita i Kapele, a stvarana je vlastita sjemenska baza na rasadniku Prkos u Ribniku gdje su sadnice iz Gospića odlazile na pikiranje, odnosno školovanje. Naime, nakon što bi se sadnice uzgajale dvije godine u gusto sijanim gredicama one bi se rasađivale u Prkosu gdje su ostajale jošte dvi godine (2+2) i onda su vađene i pošumljavane.
U rasadniku je uz crnogoricu gotovo uvijek bilo i ukrasnog bilja. Od ukrasnog grmlja treba spomenuti tisu, hibiskus, forziciju, jorgovan, tuju, japansku dunju, američku mahoniju…, a od listopadnih sadnica crveni javor, kalemljeni jasen, jasenolistni javor, tu su uzgojene i prve sadnice sekvoje ali i Pančičeve omorike koja je relikt iz ledenog doba i odlično podnosi ličke studeni kako u rasadniku, tako u jednom gospićkom dvorištu ali i kod Šumarije u Korenici i Gospiću.

Ovu omoriku pronašao je na Tari rvatski doktur i biolog Josip Pančić koji je rođen prije točno 200 godina - 5. travnja 1814. u Ugrini kod Bribira, a umro je u Beogradu 1888. U Gospiću je završio osnovnu školu jer mu je stric Grgur bio župnik i preuzeo je brigu o njegovu školovanju. Kašnje je gimnaziju završio u Rijeci, a u Mađarskoj doktor medicine i botanike. U Gospić se i kaašnje vraća i istraživa bilje Velebita.
U tu 121 godinu rasadničarstva nastali su veliki tragovi šumara u Gospiću i okolici. Pošumljene su velike površine milijunima sadnica raznih vrsta. U novom naselju u Ličkom Osiku sva hortikultura je iz gospićkog rasadnika u čemu je mnogo pomogao i tvornički voćar Pavel, koga se još uvijek sićaju stariji Osičani jer im je dava stručne savite za voćarstvo. U Donjem Lapcu već desetljećima, od svih ličkih naselja, ima najviše gospićke tise kako po gradu tako i po dvorištima. U Gospiću gotovo da i nema starije okućnice koja nema ponešto iz tog rasadnika, a dopunjavani su i parkovi sadnicama iz rasadnika. U sjeni tisa danaska su biste prvog hrvatskog pridsidnika dr. Franje Tuđmana i blaženika Alojzija Stepinca.
U poslidnji gotovo stotinu godina bilo je Ličana i profešura na šumarskom fakultetu. Danaska tamo predavaju Stjepan Posavec Stiv iz Gospića, koji je izvanredni profešur i Milan Oršanić, iz Otočca, koji je redoviti profešur, a bija j' i dekan. Ako uzmemo županijsko područje ond j' naš i pofešur Joso Vukelić iz Senja.
Nešto ranije na tome fakultetu študirala se i poljoprivreda, a predavali su Milan Androić rođen 1913. u Gračacu i Milan Anić, rođen 1906. u Plitvičkom Ljeskovcu, un je bija i dekan.
Novljanin, mislim iz Ličkog Novog, Ivica Frković (1894) bija j' šumar i u Banskoj upravi predstojnik Odjela za šumarstvo, a za NDH-a ministar šuma i ruda. Nakon rata u Argentini je s nekolicinom Rvata šumara sudilova u osnivanju šumarskog fakulteta i istraživanju argentinskih šuma.

VIDEO ZAPIS O LIČKIM ŠUMARIMA LTVG/LIKA PRESS:

 

REAKCIJE S FEJSA

https://www.facebook.com/ricice/photos/a.204007519650525.71360.203760166341927/844875212230416/

?type=1&comment_id=849319431785994&offset=0&total_comments=1

Zvonko Perkovic, Josipa Busija, Ante Ćaćić i 27 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Smiljka Vuckovic Tesla U rasadniku u Imovini rasle najlepse sumske jagode,koje smo brali .Kao
mala deca sa odraslim, a kasnije skupi se drustvo i provede divan dan u branju jagoda.

ss
Zelena duglazija u centru Grada
ss
Bista predsjednika Tuđmana u sjeni tise
sss
Nova šuma bora

Ljudikanje o Ljudikanju (43)

LJUDIKANJE U RADNOJ BILJEŽNICI

Edan dije ednog ljudikanja završija j' ove godine u radnoj biližnici za osnovnu školu.

7. studenoga 2014. u 20.00 sati

Ljudika Marko ČULJAT

Poštovane čitalice i čitatelji,

edna moja mlada prijateljica, ne unaka ka' što vi odma mislite, sram vas bilo, s njenom mamom sam iša dugo u školu, najprvo u gimnaziju pa na akademiju, litos mi je javila da sam završija u ednoj radnoj biližnici.
Najprvo sam mislije da se Ivana, tako je njojzi ime, a inače je unuka unog brice Mile iz Lovinjca, malkice šali na moj račun. Al, bila j' mrtva ozbiljna. Njena kolegica u firmi taman uređuje ednu školsku knjigu i u njoj je dije ednog mog ljudikanja. E ni to joj nisam nama virova, al me Ivana razuviravala i najzad sam joj povirova jer nisam tija da s mojim sumnjama gubi dragocino radno vrime u firmi di radi.            
Početkom školske godine tražija sam u knjižarama radne biližnice, al nikako nisam moga trevit unu pravu. Raspitiva sam se i med domaćim učiteljima i učiteljicama, al nisam bija dobre sriće. Najzad sam zva Ivanu i zamolije da mi nabavi tu vratriju biližnicu da imam za uspomenu i arhiv.            
Najzad je stigla biližnica. Nosi naslov Volimo hrvatski, a napisale su je Anđelka Rihtarić i Marina Marijačić, virujte mi da ni 'ednu ne znam. Radi se o radnoj biližnici iz rvacskog jezika za osmi razred osnovne škole u izdanju zagrebačke kuće Profil, di jopet znam samo Ivanu. Znači, nije se radilo o nikakvoj protekciji i poznanstvu. Autorice su mene i moje Ljudikanje pronašle na ovom vratrijem internetu i uzele za primjer štokavskog divana i objavile na 31. stranici biližnice.            
Drago mi je da su uzele baš Jojana. poslidnjeg ajmara. Ako vas zanima što sam to tad pisa kliknite ne plavu tekst pa ćete vidit:
http://www.licke-novine.hr/arhiva/arhiva%202014/skrinjica/crna.html#n269

bbb

bbb

 

Ljudikanje o ilu i pilu

ttt

NOVO ISKUSTVO S BUŠOM

Nisam se nada da meso buše neće izgubit' na ukusu.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
25. listopada 2014.

Kuva i prova Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

u ledenicu sam uvalija nikolka komada buše što sam ih kupija kod Roberta početkom miseca. Sprema sam ovi dana novo ilo od bušina mesa, i nisam se nada da meso neće izgubit ništa od ukusa u ledenici.

            Drago mi je daj' bilo ponovno ukusno ka da j' netom priklano. Ovaj put sam se odlučija napravit saft od ništo ulja, kapule i merlina, a nisam zaboravija i prstohvat kimjana, malo papra i paprike te ždrkljaj bilog vina. Umisto običnog tista nabavija sam torteline sa sirom. Bija sam iznenađen do daske kako su se ti vratriji istarski, odnosno talijanski, tortelini odlično sljubili s mesom buše. Namirava sam sve te posuti parmezanom, i to unizim paškim koji mi je danaska najbolji na domaćem i stranom tržištu, al sam odusta zbog tortelina.

            Ostalo i je i za drugi dan i podgijanac je jopet bija odlučan.
S ovizim ilom popija sam čašu runješa, a napravija sam mišanu zelenu salatu od kristalke i radića.

 
kkk
Komposter je brzo složen

Ljudikanje o prošlosti

kkk
Moja brajda završila je komposteru/Snimio Marko ČULJAT Lika press Gospić

U BUDUĆNOST POVRATKOM U PROŠLOST

Ponovo će se višak iz kuće morati sortirati.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
20. listopada 2014. u 16.30 sati

Piše i slikava samo za vas Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

već smo počeli pisati o zbrinjavanju otpada, ili po naški rečeno, smeća iz kuće i okolo kuće. Dama Europa od nas traži povratak u prošlost.
Odma ste pomislili da je jopet nešto brljezgam što nema veze s mozgom. Kaki je to put, pa nije niki jošte izmislija vrimensku mašinu da ideš amo-tamo ka niki naši političari koji svake sezone minjaju politički dres i ubiđenja, ili kako bi naši stari rekli minjaju ili izvrću - kožun. Nadam se da znate što j' to kožun u doslovnom i prinesenom značenju, jerbo mi se danaska ne da i to tumačit neznalicama s kima ne bi nikad želija imat posla.
Doklen ovo pišem već mediji, ma što to bili kome značilo, na sva zvona javljaju o masovnim apšenjima po glavnom rvackom gradu. U pitanju je jopet smeće il' moralno il' uno zbiljsko, smeće i otpad i njegovo "zbrinjavanje". Al' pušćajmo tu temu nadležnim organima i organizacijama i vratimo se našem domaćem smeću.
Kako je mraz opalija još prošlog miseca po mojoj brajdi počelo j' najprvo opadat lišće, a zatim bome i bobice koje su se ščakorile i osušile prema j' bilo puno kiše poslidnji miseci. Na ednom mistu sam u kartonu nabavija komposter koji sam složija u dno dvorišta ispod pendžera i u njeg sam počeja tovarit tu moju brajdu, odnosno ostatke loze. Najprvo sam u dno složija otpalo lišće koje j' bilo vlažno od kišurina već desetak dana, a zatim sam nožicama riza grane brajde u što sitnije komade i nosija u taj vratriji komposter. Drklja sam cili dan. Mora sam se verat i po škalama jer brajda se visoko uzverala, mam i na krov garaže vratar je odnija, dal' odnija. Na nikolka mista se zavukla i u ojačanje žliba za kišu da sam je edva izvadija, a jošte su morat uz ničiju pomoć i s pajserom vadit ostatke koji nisam moga sam iščupat.
Potlje svega, tekar treći dan, iša sam ubrat koje zrno i donije ništo i kući. Baš i nije bilo prislatko, to je una vrsta što ju zovu tudum oli ti direktur. Lipo mirliši, al ove godine bolje da je nema puno ka prošli godina kada sam ima morda i dvacet kila. Sve sam bacija u - komposter. Još ću u njega ove jeseni strpat' ništo trave, obrezotine hibiskusa i forzicije, ali i lirja, a počupat ću i nikole jagode, i čekat iduću godinu da vidim što sam napravije.
Doklen sam to radija ovizi dana vratija sam se, mislima, u ditinjstvo. U gimnaziji sam radija priko ferija u šumskom rasadniku i u kompost odnosija travu što što je nas desetak gracke dice zajedno s radnicima isplivilo iz gredica crnogorice. Tako su za neke iduće sitve imalo čime priraniti škrtu zemlju na Vujnović brdu. Osim toga, kako nam sliduje i razdvajanje otpada, i to me ponovo vraća u prošlost. Naime, kad sam bija klapuzan od desetak godina skuplja sam stare novine i prodava i' u otpad di su se nosile i boce i sve vrste metala - željezno, olovo, bakar, gus, alumij… Tada nije bilo plastike ka danaska. U kožaru smo nosili prodat kočet od krmaka nakon šurenja i morali smo ju osušit, a nosili smo i suve zečje kožice. Sa sela su stizale sve vrste koža domaći životinja i u kožari je smrdilo da svi vrazi nose. Rana se u kući nije bacala ka danaska. Malo koje domaćinstvo u Gradu nije imalo nešto živine. Recimo ja sam drža zecove. Niko je drža i praščića…
Pitam se što ćemo od svega toga opet raditi u bliskoj budućnosti?

kkk
Grožđe mi je ošurija mraz
jjj
Detalj sa štanda na Jeseni u Lici Anke Baričević iz Gospića/Snimio © Marko ČULJAT Lika press Gospić
jjj

jjj
Lička tkanica...
jjj
... hrvatska tkanica iz Gospića

Ljudikanje o Jeseni u Lici

JEDINI SAJAM BEZ LAJE

jjj Edan od najlipši štandova imala j' Anka Baričević iz Gospića.

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
8. listopada 2014. u 19.30 sati

Piše i slika Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

kako sam već pisa na Ličkim novinama, prošlog vikenda bila j' 16. po redu izložba - sajam Jesen u Lici. Na njoj se u veličkom šatoru koji je zakrilija cili Trg Stipice Radića okupilo mam 270 izlagača, a za još dvacetak nije bilo mista.
Po prvi put izložba je durala mam tri dana i da nikome nije dosadila. I sam sam vršlja tizi dana doklen nisam iznemoga, unda bi sija u auto u vrce za kantajzlin da napišem nikakvi izvištaj o ovome il' o unome. Jošte se prigledavaju te stranice, slike i filmići, jerbo ima i na Fejsu poruka - niko vali, niko bome i kudi uno što sam objavija. Ko more svima udovoljit, tro ne more ni zlatna ribica.
Na edan štand svrća sam nikolka puta. Od galame se nije dalo ni prodivanit, a bome bilo j' i kupaca. Ko ne bi kupija ličku kapicu za medvida, odnosno za pet kuna, pa da ima suvenir vridne izlagačice Anke Baričević iz gospićke Budačke ulice. Ova rukodilja redovno je petkom na placi, odnosno na gospićkom sajmu i prodaje svoje rukotvorine. Ima vam una ljudi moji toga čudo edno i sve minijaturni i pravi oriđiđi suveniri ovog našeg ličkog podneblja. Ima una kopice i velike i male, mislim une suvenire i une koje se mogu nosit za studeni. Mali ima i u rvackim bojama sa šahovnicom. Ima una i bili i sinjavi coklja, tkanica u trikoloru rvackom, i u svim mogućim bojama tkanja, mali tekica, odnosno curski torba kose se nose na edno rame. Tu je u posebnoj kutiji i kolekcija nakurnjaka koji se pletu po veličini i koji su nekada bili sastavni dija dote cure kad se udavala.
Nakuranjaci su morali bit po miri, a vi zamislite samo kako se mira uzimala, a služili su za zaštitu muškosti za vrime studeni i pleteni su od vune. Prid nikole godine Anka j' s otočačkim kudovcima bila nigdi u Italiji, i veli nam da su se Talijani popalili na njene vunene figurice Ličana i Ličanke. Una se potrudila i te zanimljive figurice i spolno obilježava što samo povećava interes za kupnju.
- Talijani su mi nudili otkup tisuću komada, al ja nisam tila pristat jer nisam bila sigura koliko bi mi to vrimena oduzelo i bil stigla napravit. - kaže ova Budačanka.
Bez dvojbe njezin štand je na ovoj Jesni bija jedan od najposićeniji, al' bio je i 'edan od najlipših jer je plinija svojom lipotom. Na srid štanba bila j' edna u bilo odivena Ličanka ka d' j' krenula na vinčanje.… Prava j' šteta što ovu vridnicu niko neće podržat, mislim vinancijski i tehnički da svoje vještine prinese namlađe i da se bar nikolke Ličkulje zaposle u ovome poslu. Ne triba zaboravit, da je nikadašnja Kapara radila na ćošku Budačke ulice u Gospiću di je sada Biro. Prizemlje je bilo puno šivaći strojeva i šnjajderica koje su pravile ličke kape, a ukrase su vezle žene po cilom gradi jerbo se dalo lipo zaradit. Nije njoj dovoljno samo priznanje za sudjelovanje na Jeseni.

Iako sam sva tri dana cunja po sajmu, proba sam ist svega i svačega. Recimo, kobasicu od medvida, Pavelićevu basu, Blažovu tortu kumpirašicu, nisam dospija na Briksovu povaticu koja j' časkom planula, prova sam ništo sira, kruva ispod peke, rakijetine sam izbigava, bilo j' svega u izobilju i nije se moralo plaćat za te prove.
Sve sam se nada da će nigdi biti i laje. Al,' ne lezi vraže nje nigdi. Ko ne zna, laja vam je ljudi moju janjetina, i to ne bilo kakva vengo pečena na ražnju. Znam da se ne mere peć na Trgu, na kome je do 1962. bila placa i održavali su se sajmovi petkom, al moglo se ispeć u unizim pokretnim pecarama kako bi ljudi i gosti mogli poist koj komad lajševine. Naime, Ličani se s place iz Gospića nikada nisu vraćali kući, a da nisu u birtiji, a u pravilo bilo j' to kod tetke Rože, na ćošku Budačke, il' kod Marke koji i danas postoji, nisu poili po kile laje, morda glavicu i papršnjake i popili polić runješa iz dvoguze. Peklo se i u drugim birtijama i cili je Grad mirliša po pečenki.

jj

jjj
Lička mlada
jj
Ankin muškiljić


Žuta juva od bušaka/Snimija © Marko Čuljat Lika press Gospić


Žunani bušakovi krmenadlini
bb
Kuvano meso iz teleće juve bušaka

Ljudikanje o ličkom ilu

KOMPLET RUČAK OD BUŠE

Danaska sam jopet ima ručak od bušina telećeg mesa.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
1. listopada 2014. u 22.00 sati

Kuva i piše Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

ka što sam jučer najavija i danas sam jopet sprema ručak od mesa buše koje sam kupija kod Roberta u mesnici Cesarica.

Od koščina s prve dvi landre kojima me častija Robert, danaska je ispala odlična juva. Moga bi ju ist i najteži bolesnik, kako je govorila moja baba Kata Marka Ivula iz Oršić drage u Ričicama. Bila je žuta ka cekin, nije bila mrsna, aman-taman mi je ampasovala i u slast sam ju posrka. Uz juvu sam ija i kuvanog slasnog mesa, koje se i danaska topilo u ustima stvarajuć lip doživljaj novog okusa koji jošte nisam doživija iako sam ija sušene pastrve, pizdica ili pedoća, kamenica, listova, zubataca, šarana, štuka, sunčanica, klenova, pečuraka, srnetine, veprovine, žečevine, a i poneku trčku ili jarebicu od koje su juve dobre, al' malo silne, a meso tvrdo da se ne mere ist. Meso, odnosno naški rečeno mrs, nije bilo mrsno venog ukusno, a bacija sam samo edan komadić kuvanog sala što inače ne volim ist' jerbo mi ka i janjeći bubružnjak zastane u grlu, a nekima klizi.

Zaboravi reć, da sam u juvu stavija i korabu, uonu žutu, za koju vele da j' stočna rana, al i una daje šmek ilu, bilo j' u jivi i malo mirlina i peršina i prstohvat soli. Dadome i zerca tista.

            Dok se juva varila, u tavu sam pristavija dva krmenadlina koje sam molo priko kolina i na daski istuka batićem za meso. Dasku sam stavija na kolina da susidi ne popzide ka ja kada tuku svoje šlicnile pa cila zgrada zvoni ka da su se u nju uselili šusteri. Malo sam ih posolija i u ulje doda malo vode i poklopija. Kada je meso bilo pečeno i kad je lipo bilo žunano u ulje sam uvalija srizani krumpir. I ovaj dija ručka j' bija veoma ukusan i slastan.

            Kako ja i žena nismo uspili sve pojst, a bile su došle naše dvi prijateljice koje su edva dočekale da probaju kuvanog i pečenog mesa i zera kumpira. Brzo su smazale sve i oprale suđe. Kad sam i' pita kako je bilo une su rekle:
- Pa, dobro ka' i svaka junetina.
- Što j' vama dvima, pa ja vam cilo vrime pričam da je to bilo tele buše, mali buškić, koje j' nikidan ima oko 140 kila žive vage. - opomenem ih ja dajući im do znanja da idu staro-novi lički specijalitet, koji je ritko kad bija na ličkom stolu u stara doba, a buša je gotovo nestala prid neki šezdesetak godina jerbo je tako politika poželila.

 
bb
Robert Čačić s mesom bušaka
bbb
Kotleti bušaka

Ljudikanje o domaćem ilu

ILO OD BUŠAKA ZA PLADANJ POLIZAT

Danaska sam prvi puta u životu nabavija meso buše i spremija ručak.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
30. rujna 2014. u 18.00 sati

Biliži i snima Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

jutroska, jošte bunovan, sija sam u autinu i najprvo kupija po kruva, pa sam sta kod Robertove mesnice u Smiljanskoj.

            Zamolija sam komad lebara, kajzefleša, špic prsa po rvacki. To vam uni imaju malkice prošušeno da dobro ampasira u gravu, ripi i kupusu, mislim kiselom, a unda taj kiseliš morete jošte ednom stavit u gra i napravit - šismarš. Ako ne znati pitajte, dobićete recepis, ako ga već niste skinuli.

Robi se malo smiška dok mi je pokaživa pureći kajzefleš. Malo ga je prisika i dovatija edan komad lebara, prsa, iz vitrine i osika dvi landre.
- Često smo pričali o jelu, znam da Vi to dobro znate, evo vam komad buše pa probajte.- prozborio je Robert Čačić, vlasnik mesnice ali i stada buša koje drži na imanju u Ostrvici jerbo ima i OPG.

Ugodno sam se iznenadija gledajuć lipe komade mesa. Malo mi je bila čudna boja, nije bila ka' današnja teletina, a nije ni crvena ka' današnja junetina. Primitija j' to i gazda Robi pa mi dalje tumači:
- To je meso bušaka koji se otelio 15. ožujka, a priklan je 25. rujna, dakle nakon šest mjeseci. - veli Robert.
Reče da j taj telec, buškić, žive vage ima 138 kila, a ovi po godine samo j' sisa mater i nije drugo niša dobiva. Morda je što i pasa s materom dok je bija na ostrvičkim njivama di ima i likoviti trava.
- Druga telad za šest miseci imaju po 250 kilograma.- tumači dalje  Robert.
Tad mi pade na pamet i farma za tov junadi u Boričevcu, da unome raseljenom rvackom selu kod Lapca. Na njijovoj farmi tovili su godišnje samo dva turnusa junadi koji su prosično imali 450 kilograma mesa, al nije vako izgledalo ka buškić.
Nije ni moglo, bili su mam u štali, a ranili su i' i tovili svim i svačim, ali je sve ipak završavalo priko granice.

            Za ručak sam danas mislija napravit agemaht od piletine, al sam pile vratija u fližider i sriza sam unaj edan komad buškića. Odlučija sam probati lički agemaht, iako je to ilo stiglo s okupatorskim ovicirima austro-ugarske monarhije u vaj dija Rvacke. Do sada sam se dugo raspitiva kako se sprema bušak. Niko mi nije zna reć pravi recepis.
- Mi smo u školi imali stado buša, koje smo hranili, a poneku smo i zaklali.- sića se Pere Bubaš, Gospićanin koji je potlje unog velikog rata završija poljoprivredni tehnikom u Gospiću koji je podružnicu i stoku drža ispod današnjeg zatvora, a prije osnovne škole.
- Mi ti nikad nismo ili meso bruše, ako smo imali tele njeg samo prodali, a i kravu smo prodavali kad bi ostarila. - rekla mi je jedna Gospićanka.
- Pa lako ti je to, spremaj ka današnju junetinu. - kratko me uputila teta Mara Franić pokojnog Marka Poštara iz Smiljana.

To me je orabrilo i danas sam uspija naprvit' odličan agemaht, seljačko ilo, gulaš ili kako dica vole kazat - crvenu juvu. Edva sam dočeka da se sve skuva i da metnem koju ševarku u pladanj. Iako sam stavija malo paradajza i malo paprike, dobro se crvenilo. Bilo me stra za meso i okus.
Kad sam uzeja prvi komad ima sam osićaj da se istopija u ustim, nije ni tribalo žvakat. Poboja sam se da sam ga prikuva, jerbo sam sprema u navrat-nanos loncu. Međutim, kada sam počeja isti i malo smočit s kruvom, tada sam uvatija pravi šmek. Teško je to opisat, ne more se s ničim uporedit. Meko je ka bilo pileće meso, al' skroz drugog okusa, novog okusa koji se ne može s ničim uporedit, al pše. Bitno je da mi je ilo giljtalo. Na kraju sam poliza i sam pladanj.

            Skoro zaboravi, cina kile buše je ka i cina ostale teletine - 75 kuna. Robert planira da će do kraja godine svaki misec zaklat edno tele i nada se da će to njegovi kupci znati pripoznat.

Za sutra sam ostavija edan komad za juvu i dva krmenedlina koja ću ispeć.


Meso pripremljeno za ručak
bbb
Agemaht je gotov

Tragovi interaktivnih Ljudikanja

NEKE SU STVARI POSLOŽENE

Nakon što smo zajednički uprli prstom u nešto, to je popravljeno.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
16. rujna 2014. u 20.30 sati

Biliži i slikava Marko ČULJAT

Poštovane čitalice i čitatelji,

kad sam prid nikolke godine počeja pisat ovaj uvodnik, neko će rć' kolumnu, a niko post, sve vam se to svodi na edno te isto, bilo j' sprdnje na moj račun.


- To je seljačina, dok piše hrvatski, dobro je, al kad počne po domaći onda bože sačuvaj. - reagirali su niki čitatelji niki portala podlegavši negativnim stereotipima o Lici i Ličanima jerbo je takima sramotno govoriti divan matere.


Na to sam se nasmija jerbo sam tvrdoglav ka magare, i nastavija sam svojim putom držeći se unoga što sam jošte u ditinjstvu naučija od moji stariji ukućana. Ukaživa sam u Ljudikanjima i na nike probleme tu oko nas u Gradu. Počeli su mi se jopet sprdat, a un je posta komunalni redar, un čisti snig s tratuara, te un ono te un ono. Te dičje boljetice sam pribolije bez poslidica i evo me jošte drukam po - lički.
Naime, bilo je, i jošte uvik imade, čitetelja koji razumidu što pišem i kako pišem, pa su se pridružili u prikupljanju invormacija. Tako mi je danaska edan reka za šaht na ulasku na Autobusni kolodvor, di nema ni aborta.
- Aj to uslikaj, do sada si uvik ponuka nadležne da slične stvari porikaju.- veli un.
Nama sam iša slikat, i eto slike da se i sami uvirite u kvalitet ničiji radova. Nije to edini šaht, već desetak godina propadaju šahtovi u restauriranoj Budačkoj ulici, propadaju i u drugizim ulicama di idu kamijoni. Odrasta sam u Budačkoj, a šahtovi nikad nisu klepćali ka danas kad na nji' naleti auto bija mali il' velički. Zaključija sam da su šahotvi s falingom doklen klepću pa se izvrću i tucaju beton. Nije to samo problem u Gradu, još je veći problem šahtova u tunelima na Ličanci.

Nigdi prolitos, napravio sam vist da je stala ura na placi koja j' postavljena od strane HEP-a u čast Nikole Tesle 2006. i bome eno una proradila. Nedavno sam objavilo sramotno oštećenu spomen-ploču Vjenceslavu Novaku na staroj gimnaziji, e eno bome je un dobija novu i lipšu spomen-ploču. Majstori nakon toga češće dolaze i oblaze zgradu i popravljaju oštećenja na njenim kamenim zidovima.
Nikidan mi je edan čitatelj reka i za nove turističke ploče, ili kako se krivo voli reć - table, mene su učitelji i učiteljice u školi zvali na - ploču, tablu nikad nismo imali, berem u Gospiću. Tome se čitatelju nisu dopale diletantske fotografije, čije su boje eto izdurale prvo lito. Na ednoj ploči ispala je reklama za semafor, a ne za kapelicu, na drugoj je iskrivljena slika zgrade Muzeja Like snimljena iz krivog kuta što ni početnici u fotografiji ne čine.


Iša sam se uvirit' i vidija sam da j' u pravu. I ja sam nešto otkrija na ploči u parku Kolakovac, pa sam nikolka dana istraživa i ustanovija neke druge činjenice. Na toj ploči crno na bilo piše, odnosno crno na šareno, da j' to park Kolakovac i da j' ime dobija po Josanu Kolakoviću, gradonačelniku Gospića koji ga je uredija tridesetih godina prošlog stolića. Nije mi vrag da mira pa sam malo provrleza po knjižurinama. Najprvo sam u Ričniku ličke ikavice naša rič Kplakovac i tumačenje da j' to park u starograckoj jezgri, te da u Akedemijinu ričniku piše:

- Voda živa koja teče ispod zemlje kroz Gospić; pa se u zemlju slazi, ko hoće da pije vodu s Kolakovca. Njen izvor biće danas ispod mosta.
To sam pripisa iz ričnika Akademije, i to iz petog dila sa 181. stranice, koji je izaša u Zagrebu u periodu od 1898 do 1903. godine, znači mnogo prije Josana Kolakovića, nekadašnjeg gradonačelnika Gospića, koji je podritlom iz Priboja kod Korenice, odnosno Plitvica, i koga su partizani likvidirali 1945. godine kad' su zauzeli Grad.

Osim toga na svim pločama vali još edna krupnositnica, koja je o istom trošku mogla bit metnuta i koja se zove QR kod, kvadratić koji se more očitat' pametnim televonom pa se more pospremit internet antresa, mail il' numer televona, il' nama otić na mrežnu stranicu, oli ti sajt, institucije i vidit kada radi, kad je zatvorena i da li se isplati platit'ulaznicu, il je ulaz besplatan.

I skoro zaboravi, litoska me edan profešur rvackog jezika, koga znam jošte sa zajedničkog studija, upita za putokaz u Kaniži el' un upućuje na brdo Debelo brdo il' u selo Debelo Brdo?

Što vi mislite kuda un upućuje????

ttt
Propali šaht na Kolodvoru/Snimija ©Marko Čuljat Lik@ press

ttt Informativna "Tabla" u Kolakovcu
ttt
Slika i prilika Muzeja

ttt
Putokaz za Debelo Brdo ili Debelo brdo
 

Ljudikanje o vrimenu, ratu i novinarstvu

sss
Livo j' Gojtanova kuća s balkonom koja jošte nije obnovljena/Snimio© Marko Čuljat Lik@ press Gospić

NESTALO LITO

Nedavno je obilježena akcija oslobađanja nikolko okupiranih sela.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
14. rujna 2014. u 14.40 sati

Piše i slikava Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

ovizi dana kako je bilo zaladilo mene napali računalni virusi. Daklen, nisam se ja bija razbolija vengo moj kantajzlin. Nikolka dana na moj antres ništa nije moglo doć jerbo su ga bili zablokirali, al nije moglo ni otić. Unda kada mi je to sredija unaj profešur Orzes, Ante, što dicu uči raditi na tizim napravama, priksinoć mi došlo edno 600 pisama, edva sam do rišija. Morda se kome nisam ni javija, neka mi oprosti. Morda nisam ništo i objavija, neka mi i uni oproste.
Kako je zaladilo mora sam potpaliti i radijatore u stanu, a bija sam računa na lipu jesen i moljsko lito, koje j' znalo biti lišpe od pravog lita. Ćorak, sve se prominilo. Ovizi dana nismo ni vidili sunca, tekar je danas stidljivo virkalo krož oblake, a od Pazarišta se i crnilo. Na svu sriću Gospić je pošteđen vodotopine koje su ove godine napravila ogromne štete u ciloj državi.
Malo sam baza kroz Grad, napravija sam ništo sličica, malo ljudika s nikolka prijatelja. Edan je bija u šetni s ditetom u kolicima. Malo j' bilo Gospićana, držali su se kuća ili birtija, a neki su bome bili i na svetoj misi. Kad sam prigledeava slike edna neobnovljena kuća, kuća koju je saziđa Ivan Gojtan, gospićki javni biližnik, odvitnik, poduzetnik i stravstveni planinar, sitila me na jesen 1991.
Nikidan smo obiližili 21. godišnjicu od Medačkog džepa, kako su niki stručnjaci prozvali združenu akciju s početka rujna 1991. kojom je oslobođeno nikolko pobunjeničkih sela iz kojizi su istirani četnici i četnikuše. Da dobro ste pročitali, četnikuše. Med njima je bila i edna baba Danica koja se valila na srpskim televizijama, da po ustašama u Gospiću puca iz četnika (minohitača) i treškog mitraljeza, doklen drugom rukom kuva kazan rane za borce. Eto to su civili iz Medačkog džepa.
O tim borcima javljale su sve srpske televizije koje su se sjatile u Medak i to redom TV Knin, TV Beograd i TV Novi Sad. Sve su une u Medaku, kako govore rvacki spikeri i nuvinari, imali svoje ekipe i direktno dnevno više puta izvištavale.
Mi, piskarala iz rata, drugog dana akcije imali smo razgovor s generalom Jankom Bobetkom, koji reče da moramo parirati četničkoj propagandi iz Metka. Edini sam je bija lud i generala zamolija da ka načelnjak Glavnog stožera potegne veze i da pomogne gospićkim novinarima. HTV je imala samo snimatelja, večernjakov dopisnik bij j' spor, a to je bila moja malenkost.
- Kako spor? - pitat će neko.
Pa lipo, ja sam tada snimljeni crno-bili film razvija u kunobi kod staraca, di nam je bilo i sklonište, unda sam mora pravit slike i zatim 'itati ili na autobus gospićkog Croatiatransa za Zagreb ili na poštu prije nego ode Niko poštar. A za to je tribalo barem - dva dana dok se objavi.
Nikome nije padalo na pamet jošte 1991. da bolje opremi novinare. Tadanji dopisnik HTV-a osta j' bez kamere na ednom četničkom skupu na Plitvicama. ZA televiziju sam odranije honorarčio, a sada mi je kao snimatelj dolazio Milan Jurković, s radio Otočca, koji je ima amatersku VHS kameru, al' je mogla poslužit. Un je š njom snima svatove po Otočcu i okolici.
Kada sam zamolija Ivana Vlainića, tadanjeg prisidnika Izvršnog vića Skupštine općine Gospić koja jošte radila po starom zakonu ali s novim stranačkim vićnicima, da zovne Zagreb brzo se latija telefuna. Izdiktira sam mu numer glavnog urednika HTV-a, a to j' tada bija Tomislav Marčinko, koji se pravija blentav ka da i ne zna di je Gospić, a morda nije ni zna jerbo j' un je doša iz Novoga Sada di je bija, ne novinar, vengo izvršni sekretar Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Srbije.
Tako je Gospić osta bez kamere, bez novinara za televiziju, jerbo je dotadanji dopisničar oša k svojima u Vrebac di je bija nikakovi obavištajac… Povrimeno su dolazile ispomoći iz Rike ili Zagreba, edan Ričanin je i poginija na Oštri dolazeći da bi otklonija kvar na vezama, odnosno linku.
Ove godine HTV je ponovno tila ukinit dopisništvo u Gospiću.
Ko veli da se povist ne ponavlja.

 
kkk
Detalj ličkog tkanja sa zaslana
kkk
Baka Anka na misi u Ričicama 2007.

Ljudikanje o konoplji

kkk
Tkalja je u Lovinjcu 2004. bila Anka Kovačević iz Piplice/Foto arhiva © Lik@ pressa Gospić

TI SIJ A JA ĆU APSIT!

Danci nude kooperaciju konoplje i garantiraju otkup proizvodnje.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
6. rujna 2014. u 22.50 sati

Biliži i osvrće se okolo sebe Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

nisam sigur este li vidili ovogodišnja nikolka članka o danskoj ponudu za proizvodnju konoplje. Nakon prvog članka, veli mi Sanela, njijojva predstavnica za Rvacku, da im se javija edan Plitvičan da ima mam sto ektara koje bi ora, i nama je iz Kopenhagena doprašija edan čovo da se pokuša dogovorit o poslu jer je skužija da bi to bio dobar brand, odnosno marka koja bi se zvala - plitvička konoplja.
Večeraska sam jopet objavija ednu invormaciju od te iste Sanele. Edan Danac je obiša prvi dvacet ektara konoplje u Šlavoniji. Al taj bidni seljak imat će malo vajde. Naime, po sadašnjim rvackim propisima, un će smit iskoristit' samo sime konoplje, a ostalo će morat - zapalit. Danci su od rvacke Vlade zatražili da liberarizira postojeće propise i dozvoli sijanje industrijske konoplje iž koje se ne mere napraviti una vražja droga koja se prodaje po cilome svitu.
Za nadati se da seljaci koji bi sijali konoplju neće čekajući promine pomrit pa da konoplju siju njijovi unuci. Sanela veli večeraska da se u bilom svitu od te konoplje pravi mam 24 iljade artikala. Pišu niki da j' najzdravija kuća koja j' napravljena od konoplje. Doklen ovo pišem, sve kuntam u glavi kake bi to koristi donilo Lici. Ljudi, odnosno seljci, bi konačno mogli proizvoditi nešto za čiji plasman ne bi tribali voditi brigu. Otkup je zagarantiran. Pored toga, konoplja bi omogućila da se neke stare tradicionalne vištine, ka što j' recimo tkanje plata, vrića, krpara … i drugizi tekstilni proizvoda obnovi doklen jošte ima stari žeskilja koje to znadu na pravi način.
Edna od tizi je svakako baka Anka Kovačević, kojaj prišla osam cenera. Una j' jošte 2004. u srid Lovinjca demonstrirala staro ličko tkanje na tari. Nikolke godine potlje bija sam kod nje u Piplici, za une koji ne znadu, to je edan od bezbrojni lovinjački zaselaka. Una je na obnovljenom ognjištu obnovila i taru i tkanje, te priradu kože. Zna vam una ljudi moji štavit kožu i pravit lipe kožune i kožuniće. O njezninim zlatnim rukama i umiću tkanja bolje j' i ne govorit, što vidi to stvara, oš zidanjak, oš šarenicu, oš trobu od zaslan oli ti' predpičnjak…
Kad sam je priupita kako za materijal za tkanje, rekla mi je, sićam se veom dobro, da mora kupovat konac za osnovu u trgovini i da un nije baš pravi. Rekla mi je da je namiravala obnovit sijanje konoplje, ali kad je to čuja njezin unuk policijot u Gospiću, kratko joj je reka:
- Ti sij, a ja ću apsit!

kkk
Krpara na stepenicama kod bake Anke u Piplici
 

Ljudikanje o novinarstvu

KONAČNO UVEDENA CENZURA

Jučer je edna TV kuća sucki kažnjena zbog nike izjave i na taj način je uvedena cenzuru u hrvatsku javnost.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
3. rujna 2014. u 16.30 sati

Pribiližava Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji, a bome i gledalice i gledatelji,

eto malo sam prominije publikum, jerbo sam se sitija da bi morda i ja moga nagrabusit ka edna TV kuća jučer kada je pasala kaznu od 50 iljada kuna. Naime, i ja radim video zapise na kojima je priko trista iljada gledanja u protekle nikolke godine.

Ta kuća, odnosno kako je zakonom propisano - taj medij, ka da su telepati, mora ednom čojeku platit' globu, zbog toga što je prinila uživo, a ne umrtvo, izjavu drugog čojeka koji je slučajno rvacki premijer. Njega se nisu usudili tužit jerbo je rogat, a bome ni unaj drugi nije šušast jerbo je gradonačelnjak Purgerima.
Danas sam iščita komentare u samo dvoje novina, druge medije to nije briga jerbo se to njizi ne tiče. Oće, oće doći će i uni na red. Prema jučerašnjoj prisudi ubuduće nema javljanju u živo, vengo u mrtvo, odnosno uvodi se cenzura i propisuje što se smi, a što se ne smi reć u javnim "medijima".

            Dugo sam već "medijski" radnika, ili kako se po novom vole puvat, dilatnik, priživija sam rat, al nikad nije bilo cenzure. Ja bi volija tu cenzuru o kojoj sam samo čita po knjigama. To j' baš lipo, sidneš napišeš nešto i nosiš Cenzoru, ovo pišem veličkim slovom, po ugledu na nike portale koji isto unizima o kojima pišu, a boje i' se, titule i zvanja pišedu veličkim prvim slovom.
Da nastavim, unda toj Cenzor čita tekst i nama križa što j' nepodobno, ostavlja što j' podobno, unda se najzad potpiše i udari mur. Unda si lišo kad to objaviš bilo di, niko ti ništa ne mere, a i ne smi imaš pkriće.

            Sud tojzi TV kući zamira što nije izbacila neke dilove izjave i navodi primire koji su nepodobni … Danaska se nastavlja sudski dvoboj isti sudionika al' za izjavu drugom TV "mediju".
Baš me zanima oćel bit' halabuke.

 
nn
Dim u središtu Grada prvog dana rata/Foto arhiva © Lik@ pressa Gospić
nnn
Podjela municije u Smiljanu

Ljudikanje o početku rata

NE PONOVILO SE NIKADA I NIKOME

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
31. kolovoza 2014. u 20.30 sati

Slikava i biliži Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

kako ste vidili u ritkim novinskim izvišćima ovizi dana je obiližena 23. godišnjica prvog napada na Gospić i Bilaj. Sve se odvijalo u Bilaju, položeni su vinci i zapaljene sviće, a misa je bila na otvorenom, uz pećinu Sv. Stjepana di se misilo ovog rata, a bome i sklanjalo za četnički napada.
            Kada se sitim tizi dana, a i uni koji misec ranije, sav protrnem. Prvi četnički napad bija j' unaj na Plitvicama za Uskrs, to ponavljam da utvrdimo gradivo jerbo su i stari Latini divanili - repetitio est mater studiorum, a to nam je u gimnaziji često nabijala na nosi i profesorica Marija Tomljenović koja je uz rvacki predavala i latinski, mislim jezik.
            Unda su otpočeli napadi iz Poduma na Otočac, bilo je dosta pucnjave na Ljubovu i okolo Ličkog Osika, lička pruga je bila više zatvorena neg' otvorena jer su često dizane zračnice u zrak. U Brlogu je 19. srpnja iz zasjede ubijen policajac Slavko Cetinjanin. Četnici su Barlete napali 22. srpnja negdi oko dva popodne. Bija j' blagdan Sv. Marije Magdalene, radili su iako j' bila nedilja. Virnija sam tamo s Ivam Dasovićem, ednim od šefova pulicije u to doba, a načelnjak niki Bučić bija j' u uredu u Gospiću. Bilo j' na ulasku u Barlete dosta pulicijota, med njima je bija Kazda iz Otočca, al' i Jažić iz Karlobaga… Tada su četnici teško ranili rafalom priko trbuva policajca Ivana Milkovića po koga je doša sanitet i dr. Ivanka Trešnjić. Ja sam se zera bija sklonija u kunobu Mate Krmpotića…
Nakon toga Srbi su Gospić sve više napuštali, gotovo da i nisu bili u Gradu jerbo su po noći bili na barikadama. Mnogi su od nji' izvlačili iz stanova i dičje igračke… Tog, 28. kolovoza "javili" su da će napast u 22 sata. To se j' isčekivalo već danima. Ćorak, bila j to njijova smišljena dezinformacija. Napad su započeli ništo iza ponoći, dakle 29. kolovoza. Mučki su napali gotovo uspavani grad. Granate su dolazile sa svi' strana iz Lipa, s Ličkog Osika, Divosela …
Brzo j' planulo nešto u centru grada. Ujutro smo saznali, a i vidija sam, da su pogodili zgradu mirovinskog i zdravstvenog osiguranja i gorila j' arhiva. Edna granata je odvalila komad krova i građe s vojne uglovnice na Trgu… izlozi su po gradu bili porazbijani od detonacija… Brzo se saznalo da je od prve granate teško ranjen policajac Milan Baburić, ost j' brež noge….
Grad sam obiša s kolegom Draženom Matkovićem. Bili smo i u grackom groblju di su četničke granate srušile i nikolko spomenika. Pored edne granate zarivene do repića u asfalt kod Sakačeve kuće prošli smo kada smo dolazili na groblje, a opazili smo ju tekar kada smo se vraćali. Zinili smo od čuda jer smo mogli poginuti prišli priko nje i da smo ju aktivirali.
Slično mi je bilo i ujutro kod vojne uglovnice. Tije sam uzeti edan repić minobacačke granate, srićom na me' je zagalamija edan vatrogasac da to ne diram, da j' una čitava u zemlji i da se more aktivirat… Ošli smo i do bolnice di je niko iz kasarne puca' po prozorima iz malog oružja i razbija edno caklo. Tili smo uzet izjavu u bolnici, ali niko nije tija prid kameru. Tili smo uzet izjavu i nikoga iz Stožera, ali ni uni nisu tili prid kameru, tako da je u Zagreb oša čitanac - video zapis s tekstom.
Napadi na Gospić potrajali su sve do početka Oluje u kolovozu 1995., tragovi rata jošte su vidljivi.


REAKCIJE S FEJSA
https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/894724870556680?comment_id=895519953810505&offset=0&total_comments=6

Jasna Čorak, Karlo Hrgota, Nada Jovanovic i 22 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Ivana Peer Moj dom
Petar Miletic Dobro se sjećam.
Ante Arbanas Bila željezara - dućan
Marko Čuljat Ante pročitaj iznad vrata što j' tu bilo prije rata!!!
Ivana Peer Ante tekstil!
Ivan Murgic A to jutro većina nas je ipak došla na posao,čudna vremena i dok je gorio Stari Lički Osik moglo se čuti kako ONI neće na Gospić.................
Danijela Kruljac Tekstil "kod Vuke", od igle do lokomotive unutra. a drveni pod skripi....
Ivana Peer Najljepše uspomene su tamo nastale


https://www.facebook.com/ricice/photos/a.204007519650525.71360.203760166341927/798722076845730/?type=1&theater

Dubravka Rukavina, Tereza Sokolić Pezelj, Mladen Krpan i 11 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
podijeljeno 2 puta
Mladen Krpan Tužni dani.Uvijek u sjećanje dozivaju teške uspomene.
Snjezana Rajcevic Knezevic Zivila sam ispod prodavniva vuka
Ivana Peer A preko puta blue up!tko zna di su ti ljudi?
Ivana Peer Snježana di si ti zivila?
Stjepan Milinkovic neponovilo se.
Snjezana Rajcevic Knezevic Ovo je moja zgrada seca me na djetinstvo
Danijela Valentić Glumac I moja :-((

Pogledalo je 1307 osoba

nnn
Rupa od prve granate na Gospić koja je ranila Baburića
nnn
Ratni izgled gospićke porvostolnice
 

Ljudikanje priko bare

iii
Gospićka veduta s Fejsa

KO VELI DA NEMA IZVOZA???

U Kanadi se nalazi edan edini ribež za zelje koji je kupljen u Gospiću.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
28. KOLOVOZA 2014. U 8.00 SATI

Slikava i prinosi s Fejsa Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

kol'ko vidim u zdanje vrime dobro ste prifatili ove moje komentar/iće na aktualne događaje i to na našem materinjam divanu, na ličkoj ikavici.

Jučer sam nafalice iša u Ordinarijat kako bi prolista ednu knjižurinu koju je izda HIC i Ante Beljo, a zove se Ranjena Crkva u Hrvatskoj. Kako sam se s kancelarom Marinkom čuja uru dvi ranije, veleka knjiga me je čekala u ednoj kancelariji. Pozvonija sam na ulazu u Ordinarijat, niko je stisa puce i vrata su se na struju otključala.
Na nikolke stepenice spazija sam Ivicu Mataiju, ravnatelja Državnog arhiva u Gradu, pozdravili smo se i nastavija sam dalje kroz odnik nikadašnje osnovne škole i dičjeg vrtića. Stara je to palača koja je napravljena 1893. ka đački dom za učenike gimnazije, a prve novce da j' biskup Štrosmajer. Kašnje je tutekar bila i edna od stari županija.
Pokuca sam i na Marinkova vrata, kad unutra i otac Mile, e unda sam se lecnija jerbo red se pozdravit', rukovat i zerca podivanit. U to j' naišla i časna Robertina Medven, pa sam se i š njom pozdravija.
- Marko baš su Vam dobri oni tekstovi. - veli časna Robertina.
- A koji to tekstovi. - otpovrnem ja, praveći se da ne znam što to divani, a bilo mi je pri srcu drago, jerbo je una profesorica rvackog jezika i obavlja lekturu i redakturu Milini knjiga i biskupijski materijala.
- Pa valjda svih tekstova koje objavljuješ.- upoveljava se u divan i otac Mile.
- Mislim i na ove posljednje gdje dajete presjek zbivanja početkom rata.- pojasni sestra Robertina, tu se sazna dosta o tadašnjim događanjima.
Knjigu sam brzo prolista i naša uno što me zanimalo, a pomogla mi je susjeda Nada Vukić. I š njom sam pribacija nikolke riči.

Popodne sam tragom dojave ednog čitatelja iša snimit prvu ambroziju u Gospiću. Iša sam piške, i kad sam se vraća kući taman j' za započeja zlatni sat kada je najljipše za slikavanje. Načinije sam ništo slika i kašnje sam ednu pljusnija i na Fejs.
Evo reakcija čitatelja i prijatelja s Fejsa na mojoj privatnoj antresi:

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/892681087427725?comment_id=892824574080043&offset=0&total_comments=4

Sanela Dropulic, Marko Sekulic, Marijana Jerbic i 26 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Ivana Peer Najljepši grad na svijetu
Petar Miletic Poznat mi je ovaj balkon što se vidi.
Ana Vlainic Pozdrav Gospicu-München
Marko Sekulic Brao za nas GOSPIC ima sve sto ima dobre kompjutore ito besplatno sto ima lijepu i bogatu KNJIZNICU dobar restoran zove se kod VESNE trgovina zove se MRVICA tu sam ja kupio ribez za zelje sad ja imam najbolji ribez u Canadi. itd. itd. svega ima nas GOSPIC

Pa nek' neko reče nešto proitiv najlipšeg grada na svitu. Pa u njemu je kupljen i virovatno prošvercan u Kanadu najbolji ribež za zelje pa će morda Kanada početi izvoziti i kiselo zelje nakon što Ličani razviju i taj biznis.

Da ste mi debeli i do čitanja.

 
 

Ljudikanje o prošlosti u sadašnjosti

ppp

KO BI ORGANIZIRA' TURNIR LIČKI' VITEZOVA?

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
26. kolovoza 2014. u 19.30 sati

Kumentira Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

danaska sam dobija nikolke sličetine i ništo teksta ni sam ne znam odakalen. Mislija sam da se niko sprda s menom jerbo su mi stigli srednjevikovni vitezovi kako se mlate noževima i mačevima. Kako sam ovizi dana pod impresijom skorašnje proslave Dana hrvatskih mučenika na Udbini di je završila najkrvavija rvacka bitka i di je s osmanlijskim osvajačima izginija cvit rvackog plemstva 9. rujna 1493. mislija sam da se nešto sprema.

            Ka' sam prigleda slike pripozna sam i Osmanlije pa sam iša vidit i tekst. To su prošlog vikenda bile druge viteške igre u Jankovcu di je nikolko iljada gledatelja vidilo borbe priko 150 vitezova iz 15 udruga iz Rrvatske, Slovenije, Slovačke i Mađarske.

- Osim borbi mačevima, toljagama, kopljima, veselih žonglera, natjecanja u streličarstvu, mnogi posjetitelji uživali su u razgledavanju i kupovini obrtničkih rukotvorina poput drvenih mačeva, drvenih štitova, kožnatih vrećica ili pak praćki, s kojom su se i neki stariji vrlo brzo prisjetili svog djetinjstva. Vrhunac je bila borba za utvrdu Klak. Nakon što su je u subotu izgubili, vitezovi su je u nedjelju povratili od Turaka… Ponuda je upotpunjena tradicionalnim jelima poput lovačkog gulaša, graha i jankovačke kobasice. Turnir je prvi put organiziran prošle godine, a već je ove godine, po slobodnoj procjeni, privukao triput više gostiju. Sudeći po reakcijama zadovoljnih gostiju, dogodine se očekuje još bolji i uspješniji viteški spektakl. - veli se u priopćenju.

            Eto edne tuđe ideje kako bar zera vratiti u stvarnost i sadašnjost dije slavne ličke prošlosti. Ne treba ponavljati krbavsku bitku, al' more se reprizirati bitka s Osmanlijama kod Vrpila ili kod Jurjevski stina o čemu je dva romana napisa književnik i naš suradnik Jure Karakaš. Uz njegovu pomoć mogle bi se i neke druge bitke rekonstruirati, a un vam je sposoban i crtač moga bi pomoći i u kostimografiji, samo ga triba ufatiti. Un bi moga pomoći i kod rekonstrukcije buna u Lovinjcu i Smiljanu…
U tome bi mogli pomoći i drugi Ličani koji se, ka primirice, bave produkcijom na televizijama, pa filmski redatelji koji su rođeni Ličani. Morda bi se izrodila i kaka serija ka una o rvackim kraljevima koja je dobrim dilom snimana u Lici i čiji edan od glavni' suradnika ima ličke korine, u Lovinjcu.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


kkk

Ivan Tomičić iz Ričica sa svojom ličkom kapom dugi kita

Ljudikanje o ličkim stereotipima

sss
Bili uliz med crljenkapama u Gospiću/Arhiva Lik@ pressa Gospić

CRLJENKAPA OD SRAMA IZBILILA

Ličani su sami najveći krivci za sprdnju na svakom koraku.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
20. kolovoza 2014. u18.45 sati

Piše i razmišlja Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

ovizi dana u sezoni kiseli krastavaca, naime u sezoni nerada političara i drugizi glavonja diljem Lipe naše, i u Lici i okolici ništa se ne događa, osim lopovluka, i to sitni, u turističkim odredištima, te policijoti moraju raditi u lošim majicama i puni znoja.

Polagano se stvara novi stereotip o Lici, pa i Ličanima i Ličankama, da je to područje u sezoni, mislim turističkoj, nesiguro za turiste jerbo i' se krade i plačka na svakom koraku od Plivica do Zrća.

- Pokazalo se da stvaranje negativne slike o toj regiji i ljudima iz nje u velikoj mjeri potiču mediji, ali i sami Ličani/ke internalizacijom određenih stereotipa. Ti stereotipi se prije svega odnose na Liku kao zaostalu, primitivnu, nerazvijenu, pasivnu, patrijarhalnu ili konzervativnu regiju čime se ona zasigurno stavlja u ruralno. To uvelike utječe na same Ličane/ke izazivajući s jedne strane osjećaj prikraćenosti, a s druge osjećaj sigurnosti koji pružaju poznati obrasci života. Nadalje, eksplozija stereotipa o Lici javlja se i kroz različite viceve i fraze, ali i simboliku ličkog medvjeda kroz koju se ponekad predstavljaju ne samo Lika, već i sami Ličani. - pripisa sam za Liku iz bloka ednog novinara iz ednog poludiplomskog rada na zadarskom sveučilištu jošte 2008. godine.

Bija j' to rad od neki dvacet kartica, odnosno stranica, i zamolija sam profesoricu Manju, da unu Frkovićku, da ga zera pogleda. Kad sam kašnje bija š njom una mi reče, da j' una to radili da bi bila jošte žešća.

            Poznati je vic da kada se Ličan ošuri vodom nastane - bukov čaj, i slično. Sami smo krivi za to jer svojim načinom života to podržavamo i njegujemo. Park prirode nosi naziv ne Velebit vengo Jelebit zahvaljujući uprvi Parka i unim likovnjacima koji su od V načinili J, a to niko ne vidi morda osim mene. Uni su u parku samozadovoljni jerbo imaju posa i briga i' kako im se firma zove.

            Nije mi jasno kako niki lopov more na Plitvicama, di se parking plaća zajedno s ulkaznicom i koji čuvaju Plitvičani rendžeri umisto da su lugari, provalit u auto i ukrast novce i nekake aparate. Virovatno to radi sam čuvar ili su nji dva u dosluvu. Sumnjam da se radni o ženskiljima. E tu policijoti i da oće ne moredu ništa.
Kad sam radija za edne rvacke, bivše, velike novine, njijovi urednici nisu ni tili čut da napišem nešto o ednom ličkom poduzetniku koji je bija u zamavu potlje Oluje, već su se sprdali s menom. Prioteja je un dija posla Plitvicama. Ednom je un peka vole za goste i častije sve redom koj' doša, al' urednici za to nisu tili ni čut. Sada kada je taj poduzetnik u gabuli sada razvaljuju tekstove o njemu jerbo se nadaju zaradi na ničijoj propasti. Morda i esu prodali koji komad novina više tog dana jerbo je on stereotipni Likota po ponašanju, pridsidnik je ličke udruge krmaka, ima životinja u gatrama …
Slično sam doživija, a i kako se vidi i preživija, kad sam sla' tekstove o ednom čojeku koga su kašnje Sinjanke nazvale ličkim medvidom. Nakon toga svi su tili pisat pisali o njemu.

            Prid nikolke godine sam se iznenadija kada sam bija u Lešću, Ličkom, a ne Gačanskom Lešću, jošte mu nisu bili ime prominili. Tamo sam prvi put u životu vidije ličku crljenkapu, koja je simbol identiteta Ličana, s novim pleterom. Na obodu kape nije bilo paunovo pero vengo detalj ženskog japodskog broša, jerbo uni nisu više Ličani vengo Gačani. Ne lezi vraže, prije dvi godine bija sam na promocija "stvaralaštva" edne radionice u Pučkom. Tada je edna doktorica (nije liječnica) izrikom tvrdila da lička crljenkapa nema nikake veze s japodskom kapom, jerbo da su u ta doba kape nosili samo ženskilji, odnosno Japodice. Osim toga, tada sam se zaprepastija jošte ednom činjenicom - bilom ličkom kapom, ka da je rađena za slastičara.
Pada mi na pamet izjava ednog kustosa muzeja iz Šibenika kada su uni pokrećali zaštitu šibenske kape, un je ponosno istica da una potiče od ličke japodske kape, i da j' nekad' i una bila crvene boje dok nije doša brod iz Venecije s današnjom narandžastom bojom koja j' postala tradicijom.
Morda sam ja , drage čitalice i čitatelji, zastranja, morda sam počeje gubiti razum, al na vaki se način ne razbijaju ružni stereotipi o ovome dilu Rvacke koji će, ako se nastavi sa zaštitom prirode i okolice, morda cili bili nikaki park i di će se naplaćivati ulaznice da vide i nas preostale Ličane i Ličanke.
Morda je to rješenje ravoja ovog zaostalog kraja. Volija bi da me za koju godinu demantira drugi smir života.

REAKCIJE S FEJSA:
https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/888336567862177?comment_
id=888422257853608&offset=0&total_comments=2

Sonja Marković, Melita Katalinić Marenić, Marijana Alić i 14 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Filipina Šutija Matijević Meni ipak draža "crljena" !
Sonja Marković Hmmmm, ja ću sad sašit rozu, da vidim kako ličani dišu na rozo...!
Marko Čuljat Sonja, dolazim slikavati... pozz

REAGIRANJE:

Danas, 23. kolovoza 2014. oko 20 sati, mailom je stiglo jedno reagiranje na ljudikanje o ličkim stereotipima i to na dio o crljenkapi, koji sam prvi put objavio još 12. srpnja 2012. u ovim istim novinama.

Dragi Marko,

tek sad vidjeh Vaše ljudikanje o crljenkapi, pa kako "zaostajem za svijetom po pitanju facebook tehnikalija" šaljem mail.
Slažem se s Vama da smo zbog stereotipa zaista ponajviše mi sami krivi, jer ih ponajprije "podgrijavamo"  neznanjem o vlastitom ja i vlastitom sebi.
Stoga se ne mogu ne osvrnuti na navod o "jednoj (ili nekoj - nije ni važno) doktorici", jer ako je jedna ili neka, onda nije važno ni da je doktorica pa kakva god ili čega god bila. Nemojte me krivo razumjeti - nisam željna svoga ja u medijima.
A ako je baš "izrijekom" tvrdila, onda je valjda i argumentirala. Možda  nam se to baš i ne sviđa i ne slažemo se s tim, pa je baš zgodno da netko "izvana" ima isto ili slično mišljenje - jer ipak o nama najbolje znaju oni, koji upravo imaju stereotipe o Ličanima, zar ne?
Inače, "šibenski kustos" temelji zaštitu šibenske kape na specifičnosti šibenskog oblika kape, pa kako bi onda mogla biti japodska? Sigurno su Delmati trgovali s Japodima preko posrednika Liburna ili se neka Japodica udala za Delmata (šteta što nemamo dokaza), a o gotovo 2000 godina bez kape (bilo koje vrste),  da i ne spominjem.
Dobra stvar je što u znanosti ništa nije "zacementirano", pa možda budem potpuno u krivu, ali dok ne pronađemo ženski grob s ostatkom kape na glavi iz 9. st. usred Like, bilo bi zaista previše plasirati romantičarsko-prosvjetiteljske teze devetnaestog stoljeća u 21.st., kada bi već trebali biti sigurni u svoje ja.
Eto, obzirom da Vas ne viđam, ovo mi dodje kao da smo bili na kavi.
Poz,
Tanja


Još ponešto o ličkoj kapi

CRLJENI KAPA IMA U CILOM SVITU

5. rujna 2014. u 20.30 sati

Nakon ovog dilimičnog ljudikanja o ličkoj kapi, i ednog reagiranja, okrenija sam edan telefun i dobija etnologa Gradskog šibenskog muzeja koji je vodija, i uspišno završije, zaštitu šibenske kape ka' nematerijalnog dobra.


Evo što piše Jadran Kale, etnolog iz Šibenika:

- Hvala na pozivu i interesu za temu crvene kape. Istina je kako je tvrdnja o njenom kontinuitetu od japodskog vremena do danas jedna popratna i ne posebno argumentirana tvrdnja navedena u arheološkom članku nakon iskapanja u Kompolju prije šest desetljeća - i od tog se vremena zadržala.

Gdje god sam to spominjao navodio bih i ove okolnosti takve konstatacije. Arheološki nalaz je na noviju narodnu kapu podsjećao zbog metalnih aplika, visuljaka uokrug kape kakvi mogu asocirati na tekstilnu kitu crvenkape. Ipak, razlike su brojnije, a materijal, rod i smještaj su među najvažnijima. Da bi se sam kontinuitet mogao potkrijepiti nedostaju kronološka uporišta iz međuvremena. No, ta tema tek čeka svojeg skoncentriranog analitičara. Ona nije laka jer se tragom svečanih i narodnih crvenkapa može projezditi praktično čitavim svijetom, a u našem "užem" izdanju od Istre do Male Azije. Jedan doktorat je na temu sličnih narodnih kapa obranjen i objavljen u Njemačkoj, ali ne ulazi u ove podrobnosti.

Bijela "crvenkapa" nije samo nova izmišljotina, takva je ponegdje dokumentirana i kao stara kapa kićenih udavača. I ovdje u Šibeniku se koncem 1960-tih i početkom 1970-tih bijela kapa iznašla kao suvenirski zanimljiva rukotvorina, pa se po koji primjerak iz tih godina zna naći po kućama već i s aurom drevnosti. No, i kao bijela još uvijek je tipska crvenkapa, slično kao što je na Baniji crvenkapa crna.

U Šibeniku (točnije, u Vodicama) je obrtnica koja je šibensku kapu prijavila za zaštitu kao nematerijalno kulturno dobro, gđa Nelica Knežević, eksperimentirala i s više kombinacija boja čoje i veza. Naravno, takve kape jako odskaču od svojih starijih predložaka no eksperiment je legitiman - u Šibeniku je spletom upravo obrtničkih okolnosti kapa od crvene bila preobražena u narančastu i baš je tim postupkom, zajedno s prorijeđenim vezom, kupila kartu za 21. stoljeće jer se likovno parafrazira (ponekad i nosi) na mnoge načine. Uostalom, po šibenskim arhivskim spisima iz srednjeg vijeka se vidi kako ni pučke kape tada nisu bile jednoobrazno crvene, no crvenih je bilo.

            Smatram da je nakon ovog teksta izlišna svaka kritika, pa i samokritika u Ličkim novinama.

kk
Prava lička crljenkapa koja se danaska čuva u Muzeju Like u Gospiću

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


kapa
Japodska kapa iz Muzeja Like u Gospiću

kkkk
Sonja Marković, iz Trnovca ima kompjutorski stroj za ličke kape i time je siguro ušla u povijest kapekkk
Mine kape s gospićke place
aaa

Ljudikanje o Aneri Mile Budaka Slavena Miličevića

ANERIN SPOMENIK

Anera je ovjekovječena u Ognjištu, a sada je napravljena i iz bronjze.
17. kolovoza 2014. u 15.30 sati

Slikava i biliži Marko Čuljat

Poštovane čitalice i čitatelji,

ka što ste na priliku već morda i vidili, juče sam bija na Rokovoj i to, di drugdi, neg u Svetom Roku. Bilo j' posebno svečano, ka i una prva Rokova potlje Oluje, samo jošte je bilo puno, puno više ljudi, a i bome, žena i dičurlije.
Već godinu dana se šapćalo da će Anera dobit spomenik. Tija sam o tome pisat ali su se svi nećkali ka da su se bojala il mene il' vlasti jerbo je una edan ženski lik iz dila Mile Budaka, koji je kašnje činija neka dila koja nisu bila dobra, pa je njegovo književno stvaralaštvo izmed' dva rata bilo zabranito. Ko j' čita Budaka, mogaj završit u zatvoru. Zbog Budaka je javno iz Gospića protiran 1948. profešur Dragutin Rosandić, ne Roksandić, veća Rosandić, iz Kaniže pored Gospića. Ednom sam odvalija da je baš dobro da su ga protirali, jerbo da j' osta u Gospiću bija bi završija ka učo nikoj ličkoj vukojebini. Vako se domča Zagreba i posta veliki čojek, a posebice što se tiče metodike rvackog jezika. I un je, mislim Drago, kako ga zovu prijatelji, jošte dok je ima profešuru na Vilozofskom u Zagrebu napisa ednu knjigu o Budaku, o Mili, ali i o Peri Budaku, s kojim je bija prijatelj.
Odavno je tomu kada mi je nešto o svom sićanju na Milkana, tako su Svetoročani, rođaci i parnjaci zvali Milu Budaka, priča doktor Johman, da unaj Braco zubar. Ko ne zna nek sad sazna njegova je mater iz Svetoga Roka. Milkan je svraća k njima u Gospić i Braco mu je sidija na krilu.
Eto ga vraže ja jopet zabasrlja u krivo, a mislije sam jošte nešto nakljucati o Aneri. Juče me do Anere koja j' bila prikrivena bilom krpom odveja edan prijatelj. Kad sam to vidija očekiva sam da će niko tu krpu skinut kada se bude otkriva spomenik pa to nisam ni uslika. Nakon toga sam bija na misli, snimija sam nešto i izaša vanka od vrućine, a i nisam moga dulje stajat od išijasa. Kad sam bacija pogled niz livadu zinija sam od čuda, nikoj skinija krpu s Anere. Nama sam priskočija zid cimitera da brže bolje to sliknem, jerbo, računa sam, niko će naredit da se krpa vrati.
Vrime je prolazilo, krpu niko nije vraća, a narod je uz Aneru uživa.
- E, ovo sada vlasti ne mogu skinuti ka Milinu ploču - komentira j ' edan čojek propitkujući se el ploču skinija Račan il Sanader, eto kolko un prati događaje u zavičaju.
Ponovo sam virnija u crikvu i uspija snimit oca Milu kako divani o Aneri, Mili Budaku i njegovom Bazalu, al' i o Dostojevskom i njegovom Idiotu uspoređujući ta dva lika. Nakon uru i po završila j' misa, a oko crikve je bilo sve više i više naroda. Komentirala se Anera - svima se una dopada, a lipo ju je u bronjzi napravija niki kipar Slaven Miličević, to je unaj isti što je napravija Papu na Udbini.
Niko krpu nije vraća na Aneru, pa i nije bilo otkrivanja spomenika, već je otac Mile predvodio molitvu za Aneru i sve mrtve u obližnjem svetoročkom groblju. Sve j' završilo kelektivnim slikavanjem.
Jutroska kada sam banija u moju birtiju u Gradu zinija sam od čuda. Za ednim sotlom sidija je kipar Anere, Slaven. Nama sam mu priša i nakon pozdrava počeja sipati primidbe na kip. Pa nije uno lička mutika, pa ne nosi se nako mutika, pa nije uno lička već gospocka i gracka torbica priko ruke, pa Ličanki se nikad nisu vidile cice i slično …
Čojek je zinija od čuda što to ja divanim. Na kraju sam se lecnija kad sam ga svatija da nije tija ni naprvit lik Ličkulje, ličke seljanke, već jedan produhovljeni ženski lik koji će razumit cili svit, a ne samo Ličani.
U to mi je pa na pamet jučerašnji susrit sa slikarom Matom Šarićem, s kojizim nisam bija jošte od 1971. i Likanala kada sa slike nije tija skinuti rvacku zastavu. Mati se, koji danaska živi u Švabiji, dopala Anera, a zašto se unda i meni ne bi dopala, ne triba cipidlačiti na sitnicama. Veli narod ko gleda na malo malo i vridi.

aa
mmm
Otkrivanje i blagoslov spomenika masakriranim Lovinjčanima 203./Foto arhiva© Lik@ press Gospić
 

Ljudikanje o uzrocima Oluje 1995.

TERORISTI ZAVLADALI DILOM LIKEmm

U istočnim dolovima Like liti 1991. počeja j' pravi teror pobunjenih srpskih ljudi i četnika pomagača iz otadžbine uz podršku vojske.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
15. kolovoza 2014. u 00.30 sati

Pripremija iz svoje arhive i kojekakvi ...teka Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

danaska sam se malo lecnija kada sam u ednim uglednim novinama u birtiji vidija da su spasitelji sasili nekoga. Kolko su mene učili ima samo edan Spasitelj, toliko o održavanju rvackog divana u rvackim novinama koje maom pripadaju njemačkom govornom području pa nemaju ni lektora, a kamo li unizi redaktora kakvi su sadare na unoj HTV, koju niko nazva katedralom rvackog duva.
Potlje sam vidija da j u Gradu gužva i unda sam svatija da j' petak u četvrtak jerbo j' sutra blagdan Velike Gospe i neradni dan. Kako sam se muva oko robne kuće i nikadašnjeg otela Lika, unog tobož novog di su sada nike trgovinice, a tija sam parkirat, pade mi na pamet iljadudevectodevedeset i prva godina i ispraćaj masakriranih Lovinjčana koji je bija 15. kolovoza. I tadare je Trg bija pun i prepun ljudi, došli su nakon bolničke obdukcije ispratiti žrtve četničkog terora koji je već počeja u tome dilu Like. Na tome su trgu bila su i nikolka novinarska dopisništva i Štab ZNG-a. Ima sam i ja tu u uredu Dopisništva dalekovidnice posebne uređaje za slanje slike i tona zemnim TV linijama u Zagreb. Radija sam sve osim montaže. Vist o ispraćaju već je emitirana u 15 sati 16. kolovoza 1991.
Kada sam snima trudija sam se što više napraviti krupnih kadrova da se vide imena masakriranih Lovinčana koje su četnici iz Raduča zarobili i pobili nedaleko štreke i današnje autoceste. Lokacija se lipo vidi s autoceste kad se iđe u Lovinjac i to s desne strane prije štreke. Priša sam blizu, bome i priblizu škrinjama iz kojih je zaudarao vonj raspadnutih tila jer su bili likvidirani jošte 5. kolovoza. Taj sam vonj osića jošte danima i prista sam ist i počeja gubit kile. Svakake su priče kolale gradom, a najružniju sam čuja od ednog doktura koji je bija tobož ugledan, al to nije za novine.
Kašnje, potlje rata, sazna sam da je med pobijenima bija i edan Ivezić, Ivan Ivezić, čiju sam babu Matiju Dukinu zna od ditinjstva jer mi je bila susida kod moje babe Kate u Ričicama. Una je bidna sa svojom dicom - sinom i dvi ćere protirana iz Gudure za Božić 1942. i nikad se, ka niko od Gudurana, nije vratila u svoje selo. Nji' su tada najprvo topovima tukli četnici i Talijani iz Gračaca, a unda su išli klati i paliti…
Jadne Lovinjčane su dovezli pripadnici une Armije, a zapovidnik im je bija potpukovnik Milorad Đorđević, za koga triba reć da vojsci nije naređiva pucanje po Gradu. Poradi toga su ga uapsili kada je u kasarnu elikopterom doša general Čad iz Rike i postavija ovicira Pešuta koji je dimio po cilom Gradu iz svi topova. Un nije bitnik štedija ni bolnicu, iako je prikoputa kasarne, naredija j' da se puca u nju iz topa.
Đorđević je ima problema s četničkim patrolama po cestama edva su ga puštila u Gospić kada je vozija pokojnike na obdukciju i kada se vraća nakon njihova odvoženja u Lovinjac. Doša j priko Udbine umisto priko Metka i to tekar drugi dan. Inače un je bija Rom i gospićki zet, a u Gospić je doša ka mladi potporučnik prašinar.
Inače tizi dana četnici su sa svih strana od Štikade, od Ploče, une Gornje, i iz Raduča dimili iz svih oružja po Lovinjcu i Lovinjčanima tražeći da se pridaju. Podršku im je davala vojska iz kasarne Matres u Svetom Roku.
Slike uz tekst su nastale 5. kolovoza 2003. kada je otkriven spomenik na mjestu zločina, a video zapisi su iz videoteke Lik@ presa i objavljeni su na HTV-u 15. i 16. kolovoza 1991.

VIDEO PRILOZI S HTV-A IZ 1991.

 

 

REAKCIJE S FEJSA:

https://www.facebook.com/ricice

Jasna Čorak, Marko Sekulic, Ivica Pavletić i 4 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Ankica Karakaš I da li je iko odgovarao.....Naše žrtve niko ne spominje.
Manda Pesut Laka im crna Hrvatska gruda, za koju dadose svoje zivote.
Božo Šimunić Kakav smo mi narod da dva puta izaberemo za predsjednika nekoka tko se klanja u Srbu a ne spominje zrtve Domovinskog rata. Zasto je njemu posluzio Domovinski rat?
Tomislav Bilić Neka im je laka crna zemlja...

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/885066988189135?comment_id=885147768181057&offset=0&total_comments=1

Ivica Rožić SJEĆAM SE TOGA KAO DA JE BILO JUČER.
Nada Sabolic prije tog strašnog dana, pogled na štreku budio je najljepše uspomene, kada nas je majka čekala da joj dodjemo. od tog dana, zapravo od '96 uvijek pogledom pratim tugu - od kuće Mile Dalmatinca do nesretnog mjesta i pitam: zašto??? susjedi Radučani, zašto?

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/884877518208082?comment_id=885089014853599&offset=0&total_comments=2

Jasna Čorak, Ivica Golić, Karlo Hrgota i 9 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Petar Miletic Laka im Hrvatska zemlja.
Lički Pustolov Vuk Laka im Hrvatska zemlja i počivali u miru, a njihovi su egzekutori na isti datum odperjali iz Hrvatske potjerani od nas a mnogi i završili kako treba

 
kkk
Hrvatski časnici nakon sastanka u hotelu Javornik na Udbini/Snimio © Marko Čuljat, arhiva Lik@ pressa Gospić
bb
Kutija moji sićanja
kkk
Červenko i Norac na Udbini

kk
Ratni motiv iz Gospića

 

 

Ljudikanje iz kutije uspomena

OVIZI SE DANA BRZO ZABORAVILO NA OLUJU

Da nije bilo švićukanja premijeru i pada MIG-a ne bi se ni govorilo i 19-toj godišnjici Oluje.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
13. kolovoza 2014. u nikolko sati

Sića se svega i svačega Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

Nikidan je u Kninu obiližena 19-ta godišnjica VRO Oluja, ona skraćenica znači: vojno-redarstvena operacija, znači da su u posa oslobađanja okupirane Rvacke zajednički krenuli rvacki vojnici i rvacki policijoti. Una je grunula 4. kolovaza, a već drugi dan pa' j' Knin.
Prid nikolke godine u srid Knina je napravit spomenik toj operaciji, a radija ga je niko drugi neg Petar Dolić, da unaj kipar što j' u sridnju školu iša u Gospiću. Proslava j' bila baš kod tog spomenika, i kako se najavljivalo izšvićukan je premijer Milanović. Un je to i očekiva jebo mu je tako bilo i lani. Unda je toga dana pa edan, od nikolka rvacka MIG-a. Na toj letećoj kanti koja j' bila već otpisana izgleda da j' radilo samo pilotsko sidalo dočim se pilot uspija spasit nakon što je kantu naveja da pane na nenaseljeni dija.
Da nije bilo ta dva ekstremna slučaja o proslavi Oluje se ne bi ni pričalo, a bome se ne bi ni pisalo. Bile su to činjenice na kojima su se nike redakcije izživljavale. Kako sam tizi dana objavia sliku zadnjeg četničkom dima u Gospiću una se mnogima dopala. Bila j' i na Fejsu 4. kolovoza di je imala 1448 viđenja. Ti' dana kašnje sam objavija i edan BOV s braniteljima i njeg' su vidile 1434 osobe.
Edna mi je čitalica poručila da objavim jošte slika, pa sam potražija moje kutije uspomena i sićanja. I slika te edne kutije na Fejsu je imala 381 vođenja premnda pretpostavljam da mnogi i ne znaju o čemu se tu adilo. Ljudi moji, naročito mlađi čitatelji ako znaju i razumiju ikavicu, to vam je kutija za papir za crno-bile slike tvrtke koja sse zvala Efke i poslovala je u Zagrebu. Uni su imali i dobre filmove za slike i une veličke filmove za caka, odnosno rengen. Tizi godina slike sam radija sam u kunobi. To vam je čista kemija: snimi film (negativ), pa ga razvij i osuši, pa kopiraj pozitive (slike) formata 18 x 24 centimetra i nji' si mora sušit, pa si unda to s tekstom spakira i sla' autobusom ili poštom u Zagreb u Večernjak. DA bi ubrza taj proces na češki aparat za kopiranje Opemus II a smontira sam edan objektiv od Minolte XM, i to pedeseticu. E to j' bija posa. Svitlosno jak obiktiv i veliki format s male visine. U tome mi je glavni bija tokar iz GUMING-a, a preziva se Fran. Un je svatija što mi triba i napravija mi međuprsten iz čvrste i tvrde crne plastike koja nije imala reflekse. Ima j' zlatne ruke, ka jošte edan tokar o kome ću drugom prilikom.
U tizim kutijama nikidan sam cili dan tražija i naša sam jošte slika koje su škartirane, ali' i nisam tija bacit u smeće. Do sada nisu nigdi objavljene. Danas ih dije objavljujem u znak sjećanja na sudionike te slavne VRO Oluja 1995.

Na unoj najširoj slici su visoki časnici sudionici Oluje s generalom Zbora Zvonkom Červenkom nakon sastanka na Udbini. Sastanak je bija u otelu JAvornik koji se nalazija di je ranije bila župna crkva sv. Nikole, a danas se nalazi Crkva rvacki mučenika. Dal' sad znate di je bija taj sastanak? Bilo nas je novinara dosta koji smo čekali da završi satsanak, a ja sam i' jedini zamolija za slikanje ako se smi.
- Smije, smije, pa u slobodnoj smo državi. - otpovrnuo mi je kroz smiješak general Červenko i okolo njega su se brzo poslagali svi mogući časnici sudionici Oluje.
Danaska tu pripoznajem Mirka Norca, o kome ne triba trošiti riči za prekstavljanje, tu je livo, prije Červenka, najprvo današnji general zbora Drago Lovrić, a još livlje je Agim Čehu, koji je kašnje napravija zavidnu vojnu i političku karijeru na Kosovu, a Srbi ga proglasili ratnim zločincem. Prvi s desna na slici je general Čermak, poznati rvacki biznismen. Na slici s live strane peti po redu je časnik Brajković tadare zapovidnik Vukova, a odma do njega j' zapovidnik rički Zmajeva Svetko Šare. Druge bome ne znam ni danas, a nisam i' zna i tadre.
Na manjoj slici s Udbine je Norac, tada zapovjednik Zbornog područja Gospić i general Červenko, a u pozadini je TV snimatelj Dražen Matković i počasni vod. Na ednoj slici, pripoznaju se bile kute, su dokturi gospićke bolnice koje sam snimija 9. kolovoza 1995. Pozirali su mi između pružanja pomoći ranjenika. Snimija sam i zgradu na Čardaku koja hičkokovski izgleda…
Ovizi dana ova rubrika Ljudikanja postigla je zavidnu čitanost na portalu i izbila j' na prvo misto. Do jučer je imala 1772 čitatelja.
Na Udbini nisam ima di popit kavu.

kkk
Medicinska ekipa gospićke bolnice
 
oo
Naslov reportaže u Večernjem Listu od 12. kolovoza 1995./Hemeroteka © Lik@ pressa

Ljudikanje o Oluji

HRVATSKI SU VITEZOVI ČASKOM OSLOBODILI LIKU

Oluja je krenula petkom a u subotu je već bio oslobođen Osik. Tija sam tamo ići u nedilju, ali … Popija sam dobru kavu u Lapcu i Nebljusima.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
9. kolovoza 2014. 15.20 sati

Za vas se sića i biliži Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

Ljudi moji, ima svakakvi oluja, litnji, prolitnji, a najpoznatije su une zimske koje narod zove kijametima. Međutim, ovizi dana samo se priča o najpoznatijoj Oluji, unoj iz kolovoza 1995. kada je časkom oslobođen okupirani dija Like. I ne samo to, Olujom je oslobođena gotovo cila Rvacka. Hrvatski vitezovi su dobro potkovani znanjem i oružjem krenuli u konačni obračun. Bija j, petak, 4. kolovoza kada se j' zorom ranom grunulo sa sviju strana.

Markačevi specijalci su se sjurili niz Velebit, niko j' VBR-om gađa priko grada … krenuli su gospićki domobrani put Ličkog Osika i Ljubova, na istok Like krenuli su i gardisti iz 9. gardijske Vukovi, ali i rički Zmajevi iz 111. brigade koja j veći dije rata provela u okolici Gospića.

Nikolka dana prije nije se moglo više živit od njijojvi, milism četnički, provokacija. U Gradu se nikad nije znalo kada će pijani i ludi četnici poslati kaku granatu sa Zubara, iz Metka ili mam s Udbine. Kašnje se vidilo da su za učvšćivanje VBR-a oštetili i temelje stare krbavske katedrale kod Udbine.
Ja sam ništo snima po gradu, vojne vlasti nisu dale d se mrdne van Grada. Četnički MIG-ovi su popodne sasuli granate po samom centru. Bolo j i mrtvi. PD odil Zbornog područja priselija je iz Šumarije u Sud. Za praćenje branitelja tribala j dozvola nikakvog Markice iz MUP-a, a ne iz kakvog stožera HV-a (?) i morala j' imat ime i prezime novinara koji bi iša za braniteljima, al sa živom propusnicom, odnosno u pratnji vojne osobe. Tada sam radija ja Večernjak. Ima sam, barem sam ja mislija dobri slika jošte od prvog dana, od petka, al što mi vridi nisam i' smija nikud slat, a nisam bome ima ni televona jerbo su ga isključili gotovo svima u Gradu pa i meni.
Uvečer, već prvog dana oslobođen je okupirani dije Ličkog Osika kada je poginija i zapovidnik domobrana Ivan Čnić Baja. Drugo jutra sam tija ić u Osik, al mi u PD odjelu rekoše da će me uhapsiti na Budačkom mostu i mora sam se primirit. Dobija sam zeleno svitlo da mogu poslat i ponešto za Večernjak pa mi je subota proišla u razvijanju filmova, izradi slika i pisanju tekstova. Tekar sam naveč' dospija u Priznu di sam materijal u Večernjak posla po sanitetnu, dabome vojnom, iz Usore. Za Zagreb nisu vozili ni autobusi. U ponediljak je bilo sve objavljeno. U međuvrimenu je došla i moja dozvola, i u ponediljak sam s časnikom Antom Vlainićem, i ednim pukovnikom iz Glavnog stožera krenija put Korenice, Udbine i Lapca …
Slika sam dosta toga dokeln se u Boričevcu nismo primakli vojsci i prvoj crti obrane, odnosno državnoj granici. Al, ipak sam napravija nikolke dobre slike, pa i' je bilo i za Duplericu u Večernjaku.
Ža mi je ka psu što te slike ne morem danaska objavit. Une su snimljene filmom, unim crno-bilim, al mi je riknija skener, a za novi neman kuna, a i nisu baš jeftini jer se više i ne proizvode. Ode tehnika, a ja zaosta u ovoj vukojebini.
Ednom sam iša u Donji Lapac s većom grupom civila. Uni su išli mam u Kulen Vakuf, a meni se nije išlo jerbo se tamo nije smilo slikat. Osta sam u Lapcu pa sam malo lunja mojim autićem. Kad sam tija snimit ednu olupinu na ulici, a u pozatini čitavu kuću, stvorila se policija, zadarska. Tili su me skoro apsit ka sumnjiva civila, edva sam se izvuka s legitimacijom Večernjaka i Ministarstva kulture. Bija sam načisto popizdija. U to su me opazili topnici iz Devete, i zovnili na kavu u svoj stožer u Mačkovoj kući. Ipak su malo premotali karte, valja su mislili da se i u nji razumim. Bila mi je to edna od najslađi kava u životu koju ću jošte dugo pamtit.
Potlje nikolka dana kavu sam popija s Grobničanima u Nebljusima nedaleko Une i kod državne granice čiju sam sliku i objavija na Duplerici Večernjaka.

ooo
Hrvatski vitezovi iz Grobnika kod Rijeke u Nebljusima kod Donjeg Lapca/snimio ©Marko Čuljat Lik@ press Gospić

ooo
Posjet Gospićana lapačkom oslobođenom području za Oluje 1995.

ppp
Detalj s gospićke place prid nikolka petka/Snimija © Marko Čuljat Lik@ press Gospić

Ljudikanje o placi

SVE SE MINJA OSIM PLACE, UNA SE PRILAGOĐAVA

Gospićka placa opstala je protekli 268 godina jer se prilagođavala uvitima na tržištu.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
7. kolovoza 2014. u 17.00 sati

Priređuje Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

sada je na sceni novinarska sezona kiselih krastavaca, tako se zove vrime godišnji odmora u novinarskoj branši kada se gotovo ništa ne događa. Nije mi namira pisati o padu une vojne avije, glavo j' da se pilot spasija i da niko drugi nije nagrajsa. Ne mislim pisat ni o jadikovkama otočački' studenata koji bidni nemaju menzu pa šparaju novce aktualnoj vlasti studijem u mistu di ne mogu ist o njijovu trošku. O svemu tome su pisali drugi, a ja ne njegujem resavsku, odnosno, kopirajuću školu novinarstva. Nikad neću prinit stranicu, primirice, općine Lovinac, i potpisati ju magarećom abecedom, a jošte manje unu od grada Novalje… Nastojim da su autorski, il' moji il' tuđi radovi, i da su potpisani pravim imenom i prezimenom.
Ja vaik nastojim bit' orginalan i - prvi. To mi uspiva gotovo cili novinarski život, pa potlje mene o nečem pišu ili prepisuju i kradu drugi, bilo da se radi o državnim il' privatnim priopćavalicama.
Jošte se profesor Grga, mislim Rupčić, sprda s dogodovštinama petkom na placi. Pa tako Gospićani koji su status trgovišta dobili jošte 1746. godine od une kraljice Marije, mislim Terezije, kad' se susritnu s Lovinčanjima pitaju kad je njijov petak, a Lovinjčani imaju petak u utorak - utorkom je placa. Otočac je proglašen trgovištem 19 godina potlje Gospića, ali danaska ima lipši teren di sridom ima petak.
Gospićka placa se nikolka puta primištala, ali nikad nije bila pošteno uređena, to se tekar počelo sadare pričati i planirati. Jošte u ratu je ta priča počela projektiranjem stambene zgrade na nikidan uređenoj Marakani. Za tu ideju je plaćeno dvacet iljada maraka tzv UIH-iju. Međutim, bez obzira što na njoj nema aborta, nema se di ni pošteno ist ka' nekada kada su Marke i teta Roža petkom po cili dan pekli jance, a placare primali jošte u četvrtak navečer. Kirijaši su mogli dobit i smištaj za konje, iako to nije bija nikakav otel za nji' kako bi se to danaska zvalo - konjski otel.
Placa se prilagođava i državnim i vrimenskim uvitima, al kada je prošla država počela puno uticati na njezin rad unda je nestala stočna placa i prešlo se u šverc, odnosno ilegalnu trgovinu. Tada su gotovo nestale place u manjim ličkim mistima i teško se obnavljaju. Na gospićkoj placi su batovima skrkani betonski štandovi i postavljeni limeni koji su i danaska. Lani kada je unaj glavni vinanc uveja nike ručne kasice nestalo j' s place dosta placara. Nadam se da su nestali šverceri, priprodavači nakupci i prikupci… Njijov nestanak baš se i ne osića, manja j' gužva petkom. Nažalost, sve je manje domaći prodavača iz okolice Gospića. Čast izuzecima ka što j' una Golubica iz Smiljana koja dođe i po kijametu. Nažalost na gospićkoj placi malo je unog razvikanog ličkog kumpira s etiketom, ja ga nikad nisam vidija u prodaji ni na placi, a ni u trgovinama. Gotovo cili rat na placi je štand ima i Pikula iz Križpolja. Un vam je ljudi moji prodava ručne satove i karte za kartanje jerbo tog nije bilo u gospićkim trgovinama. U ta doba sam i sam kupija od edne ričke placarke vekericu, platija sam čekom, koji nisu tili primiti u novoj robnoj kući Visočice, a unda j' una ispunila i garanciju. Vekerica iđe i danaska.

Gospićka placa bila j' inspiracije profesoru Juliju Derossiju pa j' napisa i pismu Veseli vrtuljak:

U našemu gradu
to svi ljudi znadu,
petkom sajmeni je dan.


Pismu je uglazbija maestro Josip Kajler. Na Zagrebačkom festivalu 1969. izvela ju je ljubljanska grupa Pepel in kri i osvojili su peto misto. Kašnje se godinama vrtila na radio stanicama ka edna od popularnijih pisama. Ja sam naša ednu izvedbu ljubljanskih Belih vrna.
Inače na placi se znalo i zapivat uz dangubicu sa štanda pa su brojni pivači i tamburaši pokazivali svoje znanje i umiće.

POGLEDAJTE VIDEO ZAPIS LIČKE TELEVIZIJE GOSPIĆ LTVG-A:

 

pp
Jošte 1969. bilo je i petnjaka na placi u proliće/Foto arhiva © Lik@ pressa Gospić
ggg
Golubičin zimski štand u Gospiću
jjj
Još jedino Jojo zna napravit ajam, al' i komot
pp
Proliće na placi


kkk
Edan pazariški kamenolom iz arhive © Lik@ pressa Gospić
mmm
mmm Bar hotela Plitvice/© LPG
mmm
Detalj s lovinjačke izložbe mmm
Rozeta bunićke crkvemmm
Smiljanski pleter iz desetog stoljeća


LJUDIKANJE O KAMENU

NAŠA DUŠU LIČKOG KAMENA

Nakon tucanje ličkog kamena nastaju zadivljujuće forme kad to radi niki Petar Hranuelli.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
3. kolovoza 2014. u 20.10 sati

Priredija Marko Čuljat, unuk babe Kate Markove iz Oršić drage u Ričicama


Poštovane čitalice i čitatelji,

ka što ste već mogli čitat jučer sam bija u zavičaju, u Lovinjcu, di se mnogo toga odednom događalo. Obilježavanje slavne Oluje 1995., ali razmatra se i program razvoja toga dila Like što j' okupilo mnoge s razni strana.
Ambijent je bija jedinstven i neuobičajen. Lovinjačke čelonje su se usudile sazvati skup u jošte nezavršenom domu kulture, i po svemu sudeći svima j' to giljtalo. Za dobrodošlicu se točija ždrkljaj šljive, a za prigris bija j' lički pladanj s komadićem kruva i masti, slanina, žmare, kapula …
U ednom dilu toga doma koji su četnici temeljito razbucali za okupacije bilaj postavljena umitnička izložba. Na zidu su visili reljefi u drvetu Petra Dolića, a na postamentima su bili kipovi drugog Petra, Petra Haranuellia. Nji obadva vole Lovinjac ka da su s u njem rodili, pa morda i zerica više.
Ovaj drugi Petar, mislim Hranuelli, zaljubija se i u lički kamen. Doslovno se zaljubija jer treba biti u nešto zatreskan i satima tucati kamen da bi mu otkrio dušu i iž njeg stvorija ništo što i običan čojek, ka primirice ja, more pripoznat.
- …Hranuellijeve male kiparske forme izgovor su za krajnje osobne, intimne razgovore između umjetnika i materijala, jer kamen Petru Hranuelliju nije samo slučajno odabrana materija u kojoj ostvaruje vlastitu ideju. Hranuelli oblikuje u bračkom kamenu, najfinijem crnom granitu i bijelom bračkom mramoru, u plemenitom mramoru iz Carrare traži nježno sive niti vodilje i žile u kojima pronalazi otkucaje bila, kojeg isto tako pronalazi u slučajno nađenom kamenju sa velebitskih gora i ličkih gudura, gustom velebitskom vapnencu smeđesive boje prošaranom bjeličastim i crvenkastim žilicama ili ličkom kamenu sivcu, ali i u litotamnijskom vapnencu litavcu iz kamenoloma Bizek sa obližnje Medvednice. Kiparski majstor Petar Hranuelli u kamenu traži dušu, osluškuje duh i dušu kamena te vodi nijeme i duge razgovore u kojima kamen progovara praiskonskim jezikom Majke Zemlje, najstarijim jezikom stvaranja i oblikovanja, jezikom kojim su u pradavna vremena govorili stari bogovi i demijurzi.- napisala j' prolitos Draženka Jalšić Ernečić, profesorica povisti umitnosti Muzeja grada Koprivnice.
Hranuelli traži kamen u Lovinjcu i okolici. Zna zalutat i u Mazin di ima i najboljeg ličkog krumpira.
- Lički kamen nalazim u malim komadima, uvik se nađe dobar dio kamena, a pogotovo ako je dubinski. U Mazinu ga ima crvene boje.- reka nam je Hranuelli za naše Ličke novine, dodajući da je danas uobičajeno modeliranje i odlivanje, a ne tucanje, mislim kamena.
Ne triba zaboravit da j' un prvi školovani kipar koji za rad koristi lički kamen. Kad smo jučer pribili nikolke riči najprvo me pita el se Rendić vratija u Gospić, mislija je na kip Hercegovke u groblju koji je prid nikole godine nesta i nađen je u Londonu. Nije moga da se ne pofali da se Rendićeva edna baba prizivala Hranuelli ka' i un.

Do sada se lički kamen koristija isključivo za građevinske radove, u prvom redu za izgradnju i održavane prteni cesta, unda za ziđanje kuća, a ima i mostova, al bome i crkava koje iako minirane već poodavno lipo izgledaju ka una u Buniću koju su klesali talijanski klesari, a ziđali Primorci kamenom iz obližnjeg Debelog Brda. Zadnji godina koristi se puno za asfaltiranje pa su tako uni Turci što su radili autocestu kroz dija Like u nju tili strpat i brdo Zir, ali im taj naum nije uspija, već su dobili susidno brdo Debeljaču.
Tako su građeni i mostovi, materijalom iz obližnjeg kamenoloma, pa i unaj najlipši, kosinjski. Prije po stolića firma Lički rudnik nemetala Ričice imala j' uz kopanje barita jošte dva posla, ili biznisa kako bi to danaska niki rekli. Prvi je bija proizvodnja betonskih blokova u Štikadi di je uz cestu kamenolom, a drugi vađenje dubinskog kamena iz Cvituše u Lovinjcu i kod stanice u Ričicama. Velike gromade kamena vadili su i na nikim drugizim lokacijama. Od takog kamena u ta doba uređena j' unutrašnjost nikolko obikata, a među njima i otel Plitvice na Plitvicama koji je bija prvi otel prve kategorije, a građen je od 1955. do 1958. godine. Otel projektira j' niki arhitekt Marijan Haberle koji je potlje unog rata radija na obnovi Like. Te Plitvice su bile zaštićene ka spomenik kulture, a Haberle je za nj' projektira i namištaj. Za uređenje bara koristija j' lički kamen iz Lovinjca i okolice koji i dan danas morda lipo izgleda. Istina nisam, u tom otelu bija već nikolke godine, morda j' kome palo na pamet pa je te ploče zaminija keramičkima ka što je Haberleov masivni namještaj iz rastovine na recepciji zaminjen železno-staklenim.

Na kraju mi pade ništo napamet. Morda Hranuelli i nije prvi koji koristi lički kamen za skulpturu, morda je to bija edan drugi kipar Ljubiša Valić, koji je za postament biste iskoristija bužimski sivac.

Ali, ipak Petar je prvi koji je tuca.

mmm
Detalj iz Haberleova hotela Plitvice

VIDEO ZAPIS LIČKE TELEVIZIJE GOSPIĆ O IZLOŽBI U LOVINCU:

 

mmm
Pazariški višebojni kamen
mmm
Hranuellijeva Ličkuljammm Dolić i Hranuelli

mmm

vv
Detalj Vile Izvor na Plitvicama/Foto arhiva© Lika Pressa Gospić snimio Marko Čuljat

vvv
Detalj stolića iz plitvičke vile

vvv
Detalj iz Vile Lukovo Šugarje

Ljudikanje o razvoju

DRŽAVA NUDI MAHOM OPLJAČKANE OBIKTE U LICI

Od danaska se nude niki državni obikti za biznis. Ponuda zakasnila barem dvacet godina.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
1.kolovoza 2014.

Priredija Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

danas mi je cili dan padala sutrošnja obveza u zavičaju. Moram pojti u Lovinjac kako bi se naša s nikim ljudima koje općinske čelonje zovu u pomoć, a pozvani su ljudi, dabome i, valjda, ženskinje, koja u tome dilu Like imaju svoje korine da pomognu u daljnjem životu.

Negdi kroz podne u birtiji sam pijucka kavu s kosinjskim popom kad' sam čuja vist da država daje gotovo džabe svoje zapuštene i napuštene obikte diljem Lipe naše. Večeraska sam nakon košnje trave u dvorištu uvatija malo vrimena pogleda Dnevnik i latije se miša i potražija te obikte na internetu.

- Sto projekata, cca 20 milijuna kvadratnih metara za tisuću ideja u hrvatskim županijama! Cilj je staviti u funkciju državne nekretnine, iste iskoristiti kao motor za daljnji razvoj jedinica lokalne samouprave te prikupiti značajna sredstva, kao i mišljenja i ideje zainteresirane javnosti. Državni ured za upravljanje državnom imovinom pokreće savjetovanje sa zainteresiranom javnošću i istu poziva da se obrati putem mail adrese projekti100@duudi.hr s prijedlozima, mišljenjima i idejama te iskazom interesa za nekretnine u državnom vlasništvu.- stoji na njijovoj stranici di sam naša i ličku leteru i na njojzi osam obikata površine priko pesto iljada kvadrata.

            Na čelu liste je Projekt Ban Jelačić u Otočcu površine 12.938 "kvadrata", a to je bivša vojna nekretnina, izgrađeno građevinsko zemljište.
Drugi je projekt Konjušnica isto u Otočcu, površine 27.141 metar četvorni, i to je bilo vojno i izgrađeno je.
Treći projekt je jopet u Otočcu - Pekara površine 5.121 kvadrata, koja j' isto bilo vojna.
Četvrti obitk na ličkoj listi, a inače dvaceti na državnoj listi, je poznata i razvikana Vila Izvor na Plitvicama, bivši rezidencijalni obikt na građevinskom zemljištu u kapelskoj šumi nedaleko izvora rike Plitvica.
Peti projekt je Lukovo Šugarje površine 263.695 "kvadrata", bivša vojna nekretnina, izgrađeno građevinsko zemljište.
I šesti je projekt u Lukovu, a to je bivša rezidencija površine 5.716 "kvadrata".
Sedmi projekt je Aerodrom u Željavi kod Ličkog Petrovog Sela koji ima površinu od 217.273 "kvadrata" i najzad,
osma vojna neketnina je una edna u samom Svetom Roku u Starom Selu površine 19.397 "kvadrata".
Niko je izgleda zaboravio jošte barem dva obikta na Velebitu, edan je Velebitska Plješivica na sjevernom Velebitu, a drugi Panos na sridnjem Velebitu. Morda uni u Zagrebi i ne znaju di je to.
Naši stari su vaik divanili - bolje ikad neg nikad, mislim reć da je državna vlast s ovizim najmom i traženjem projikata za neke obikte zakasnila mam dvacet godina, jer su se neki mogli prinaminit i u ratu. Kolko znam Vila Izvor zvana 99 je skroz na skroz opljačkana i pokradena, potlje rata. U njoj su četnici imali svoj plitvički štab i lektriku i televon doveli po bukvama. Njome su u bivšoj državi upravljali Plitvičani. Po srid njenog krova rokula je edna smreka koja je samo ubrzala njeno propadanje, a rukom rađeni namištaj od slavonske rastovine odavno je nesta. Kamen za ziđanje je s Medvedgrada i okolice.

Edino nešto vridi vila u Lukovu, s malom lukom, u kojoj je i potlje rata bila edna domaćica koja ju je čuvala. U njoj sam vidija i ednog bjeloglavog supa, dabome prepariranog koji je ubijen u Paklenici. Vila je nikolka puta prodavana al' valjda j' bila skupa za biznis. Nešto niže su niki vojni obikti koji imaju i svoju luku, pričalo se i za podmornice, a gore pod Velebitom da j' bilo gorivo za mornaricu.
Svetoročku vojarnu tija j' edan povratnik pritvorit u punionicu vode, al mu tadare nisu dali iz Zagreba.

Očekiva sam da će na toj listi biti i niki obikti upropaštenog PPK Velebit ka što su primirice silos za šenicu ili cukar, pa morda i klaonica s ladnjačom, ali nji nema. Morda će biti na nekim drugizim listama. U Gospiću divane da j' i Lički Osik, unaj novi dija, u državnom vlasništvu, pa stanari ne mogu otkupljivat a bome ni kupovat stanove.
vvv
Vojna luka u Lukovu Šugarju
vv
Stubište u Vili Izvor na Plitvicama
vvv
Silos za žito PPK Velebit u Gospiću
vvv
Plitvičlka Vila Izvor/foto arhiva © Lik@ press Gospić

Tragomednog našeg Ljudikanja

VJENCESLAV NOVAK DOBIJA OBNOVLJENU SPOMEN-PLOČU

Danas je na staroj gimnaziji postavljena obnovljena spomen-ploča književniku Vjenceslavu Novaku.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
26. srpnja 2014. u 13.45 sati


Priprema Marko Čuljat i prijatelji


Drage čitalice i čitatelji,

morda este, a morda i niste zapazili da sam ednom opatrnije po nemaru i opasnosti koja priti prolaznicima uza staru gimnaziju. Tada sam i uslika spomen-ploču književniku Vjenceslavu Novaku koji je neko vrime iša' u školu u najvećem ličkom gradu. Postojala je virovatnoća da se ploča strmekne s fasade nakome na glavu i da ga bar ozlidi ako ne i ubije.

Te 1966. godine, kada je ploča postavljana, nije bilo tiplina ka danaska, pa su u kameni zid zgrade ugurani drveni klinovi i unda j' ploča bila zašerafljena i to j' sve popušćalo. Osim toga, una j' bila puna tragova četnički gelera i valija joj je donji livi ćošak.
Potlje tog' mog' Ljudikanja korisnici zgrade, odnosno Odjel za nastavničke studije zadarskog Sveučilišta i njijovi radnici pokušali su sami barem učvrstiti ploču, nešto su i napravili, al je to jopet ružno izgledalo. Sazna sam da sa svim time nije bija zadovoljan zadarski rektor pa je doprašija u Gospić i izda nalog da se stvari već ednom dotiraju u red, jerbo je ispod ploče bija i edan ratni grafit što je unakazivalo još više cilu zgradu. Tadare je skinuta oštećena ploča i ostale su grozne rupetine u zidu.
Danaska sam jošte baulja snen po kući kad mi je zazvonila klepka.
- Aj' dolazi, eno su došli niki majstori i izgleda stavljaju novu ploču na gimnaziju. - govorija mi je dobro znani glas s druge strane klepke.
Iz okuči Starog mosta ugleda sam gimnaziju isprid nje je bija niki kombi. Kad sam priša tu su bila dva čojeka. Pristavija sam se da sam piskaralo i da bi tija slikavat to što rade. Bija j' to majstor kamenoklesar Ivica Brkić iz Kruševa koji ima klesarsko-restauratorski obrt. Un je iz svoje radionice donija ganc novu ploču s još lipšim, i čini mi se većim slovima, lipšeg reza, koje će starci ka' i što sam i sam moć' čitat bez đojzlina.


Razminili smo nikoliko rečenica i saznali da imamo zajednički' prijatelja i među umitničkim svitom, a to su una dvojica Pera, ili Petara, kipara edan se priziva Hranuelli, a drugizi Dolić. Ovaj poslidnji je i iša u tu zgradu u sridnju školu u Domovinskom ratu. Osim ove dvojice, jošte imamo drugu dvojicu poznanika koji su bili popovi u Gradu, edan je pop Ante Luketić, a drugi don Anđelko Kaćunko. Potlje toga morali smo otići popit piće i zalit poznanstvo.

Brkić i njegov radnik brzo su postavili novu ploču na misto oštećene, al imali su jošte nešto posla jer dobili su nalog da skinu i grafite sa zgrade. To su činili ručno-kemijskim postupkom i na kraju sve j' lipo ispalo. Staru ploču su vrnuli nazad da ostane za uspomenu nigdi u gimnaziji, ili gimnasiumu kako je nekad pisalo na toj zgradi koja je oziđana 1869.

NNN
Postavljanje obnovljene spomen-ploče Vjenceslavu Novaku

nnn
Brisanje grafita s gimnazije


Sačuvane ličke sorte kumpira

PRVI LIČKI VLOG O KUMPIRSKOM SIMENU U LOVINJCU:



kk
Lički krumpir Agrovelebita iz Lovinca/Snimija © Marko Čuljat Lik@ press Gospić

Ljudikanje o krumpirima

PONOVO DAN KUMPIRA

Po prvi put zasađene su i sačuvane stare ličke sorte kumpira s kosinjskog područja.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
25. srpnja 2014. u 16.45 sati, video dopuna u 22.50 sati

Priredija za Ličke novine Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

            nikidan sam tija provirit što se to dešava sa PZ Lovinjac koja je postajala u onoj i ovoj državi i zna sam niz njeni direktura ka što su recimo Geran, Pajcov ... Na klepku sam zovnija Nikolu Vidakovića, pa una j' u stečaju, veli un.
- A što j' sa skladištem kumpira.- priupita ja, misleći na skladište krumpira PPK Velebit u Gospiću u industrijskoj zoni di j' i željeznička pruga.
- E to jošte plaćamo Austrijancima iz Bramburija koji su ga kupili od grada i države, otpovrne, Vidaković, i reče da danaska dođem u Raduč di imaju zasađen kumpir što je uradilo novo lovinjačko poduzeće Agrovelebit čiji je un direktur.
Ne lezi vraže, jučer dobivam poziv iz Županije da im u posit dolaze niki bajkeri na prolazu kroz grad, i to međunarodni. Kako volim držati do riči, jer tako se vežu ljudi, a volove vežu za rogove, krenija sam put Lovinjca.
Jutroska sam najprvo oša na placu da kupim zelenjave od Šoladije. Na svom štandu je i danaska bija i Mirko Milković, čelar iz Smiljanske koji je nikidan dobija Nagradu Grada Gospića za svoje bumbare koje uzgaja.
- A što nisi na seljačkom dilu place? - priupita ga, čim sam ga spazija, a da nisam ni primitija drugog gospićkog čelara Luku Pavičića iz Budačke ulice.
- Znaš ta placa ti nije svaki petak, neg kad im pane na pamet. - otpovrne Mirko kroz svoje njegovane picanske brčiće.
Na brzaka sam kupija nešto lišća peršina da imam za lignju i ništo paradajza, a nisam zaboravija na kruv i to unaj koji je najbolji u Gradu - pletena ruža. Vi pogodite di ga ima, ako ne znate pitajte pa ću vam u povirenju reć. Unda sam se iza 11- te ure zaputija u pravcu Lovinjca. Nisam ni zna da se dija te cestetine koja je već odavno propala popravlja dok nisam naletija na nikakve znakove ograničenja brzine i mam dva stroja.
- Bože mili, pa ovi luđaci rade u srid sezone s dva stroja i to će trajati barem tri godine ka unda kad su radili između Cerja i Štikade. - pomislim ja dižući nogu s gasa. Zbog toga sam se kući vraća autobanom, kako bi rekle naše Švabe.
Brzo sam stiga' do prid kraj Raduča i pade mi na pamet četnička barikada na tome području di su pobunjene Srbende i čenici iz Srbije kontrolirali promet, di je doktur Miloš osta bez auta, odnosno bez auta j' osta njegov prijatelj Janez, Slovenac. Tu su četnici divljali sve do Oluje 1995. godine. Kolovođe su im bili Rade Čubrilo, tzv. vojvoda povratnik iz - Švajcarske, i niki did lugar Kuprešanin. Uni su i pobili grupu Lovinjčana liti 1991., uni su ubili i unog Župana iz Gospića …
Nisam moga fulat kumpire koji su zasađeni tik ove državne ceste broj pedeset po kojoj sam se doveza, i nedaleko autoceste i željezničke pruge, a u sjeni Zira. Njiva i nije bila velika. Na njenom početku muvalo se nikolko neznanih ljudi i dok sam ja snima i slikava počela se raja skupljati. Doša' j' i Vidaković, a un jadnik za mene nije ni ima vrimena jerbo j' dočekiva razno razne goste nadajući se da će im prodavat ličke krumpire i nudija i' je domaćom šljivom i dalmatinskom medikom. Edino sam pripozna Slaninu iz Smiljana i Balenovića iz Gospića koji proizvode ličke krumpire.
Sazna sam da je na toj njivi, koja nije orata tricet godina, dvadesetak što kaki sorta kumpira, a među njima i dvi iz Kosinja koje su nazvane Plavac i Koravac. Doklen je Vidaković ćakijicom križa kumpire došli smo i do dobro znane sorte - Dezirea.
- E vide ga najbolje je rodija, prije rata sadija sam ga za PPK Velebit i Mirka Markovića. - reče niko od sudionika današnjeg Dana kumpira, pomislivši na agronoma Mišu koji je vodio kooperaciju PPK- a u kojoj je između ostalog orano mam 120 'ektara samo za simenski kumpir i to Dezire i Bintiju i kvit.
Kako mene niko nije banda, a nije mi se pilo rakijetinu, pribacija sam nikolke rečenice s nikim ljudima i brzo sam se sprtija i 'oša kući pisat ovo izvišće kako bi ga čim prije objavia gradu i selu, jerbo niko od novinara tamo nije doša, to je za nizi vukojebina.

kkk
Nikola Vidaković (u zelenoj majici) mora j' pričat nikima i engleski, a tema: lički krumpir

kkk
Njiva ličkog krumpira u Lovincu
kkk
Sačuvane sorte ličkog krumpira iz Kosinja
 

Ljudikanje o kunjima i njijovoj školi

kkk

I KUNJI IDU U ŠKOLU

Jošte prije pet godina pisa sam o kunjskoj školi u ednom selu, al na to niko nije trza.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
24. srpnja 2014. u 13.45 sati

Uz pomoć pulicije piše i obrađuje Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

maloprvo sam se edva dovuka do kuće od križobolje koja me sastavila ovizi dana kako sam za Mandalinu i oko Mandaline i pokisa i ozeba. Kad sam se dočepa stana nama sam upalija kantajzlin i otvorija današnji poštu. Srićom bilo j' samo edno pismo. Priopćenje ličke pulicije o lopovlucima protekla nikolka dana.

- U razdoblju od 17. do 22. srpnja 2014. godine u mjestu Jošani, konji nepoznatog vlasnika oštetili su 41 rolo balu poljoprivrednih kultura tritikala i graška, vlasništvo pravne osobe sa sjedištem na području Općine Udbina. - piše u tome pulicijskom priopćenju ka da su te bale bile uskladištene u općinskoj zgradi u srid Udbine. A vi ako znate rvacki unda znate di se nalazi greška.

O problemima seljaka na Krbavskom i Podlapačkom polju pisa sam jošte dviiljade i devete godine. Tada sam i snimija kunje koji idu u ednu školu na tome području općine Udbina. Zvali su me jadni Podlapčani koji imaju problem s poludivljim kunjima koji im poidu mlado žito, zob, ječam, sve čega se domčaju. Ne štede uni ni mirlin, ripu, ciklu, kupus, krumpire … te konjusine koje odaju bez kontrole ako ništo ne poidu unda počepaju. Njijovi virtulani vlasnici nikome za ništa ne odgovaraju. Jošte tada sam objavija ove slike.

            Ljudi moji valjda nigni na svitu nema kunjska škola ka ova kod Podlapače. Poradi te škole i njezini učenika srušene su prigrade u školi, koja je inače državno, odnosno županijsko vlasništo, da bi se kunji lakše snalazili kad prolaze iz razreda u razred. Na taj moj članak niko nije trza. Ne daj bože da j' niko i priupita o čemu se to radi, kakvi su to vandali, a kolko vidite iz današnjeg pulicijskog priopćenja uni su jošte vazda gazde na Krbavi i okolici. Naime, Jošani su na istočnom rubu Krbavskog polja, na Ličkoj magistrali, a nisu nika vukojebina u šumi, to znanja radi za une koji ne poznadu dobro taj dio Like i Krbave.
Ostaje zagonetno kako neko more imati desetine kunja, a da o njima ne vodi brigu. Zar niko ne more te kunje povatat i kazniti vlasnika za štetu koji uni čine. Tute mislim na brojne inšpektore kojii side po birtijama radije nego da šiljboče na terenu. Neka se kunji prodaju na klaonicu i namire štete seljacima.

kk
Uništeno žito u Podlapači/foto arhiva © Lik@ pressa Gospić
 
 

Ljudikanje o razvoju

NEISKORIŠTENA DRŽAVNA SREDSTVA I ZEMLJA

eee
Sudionici današnjeg sastanka u Elektrolici Gospić

Ministarstvo gospodarstva provjerava zašto se ne koriste sredstva za razvoj Ličko-senjske županije.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
23. srpnja 2014. u 14.45 sati

Samo za vas piše Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

            Jučer su u Redakciju došla mam dva poziva poradi današnjeg dolaska zaminika ministra gospodarstva Alena Levarića. Un je ka i drugi koji dolaze u ovaj najnerazvijeniji i najraspučeniji dio Rvacke doša s po ure zakašnjenja, a pravda se stanjem na cesti, te kiša pada, te bila prometna.
Pr vi je poziv je bija iz Elektrolike, pa sam mislije da će biti riči o daljnjoj izgradnji kapaciteta za proizvodnju struje, ili kako uni po najnovijem divanidu i pišu - električne energije, a drugi je bija za sastanak u HNS-u. Između toga ima sam jošte edan poziv. Zvali su me u puliciju, ne na informativni razgovor, već na konferenciju za nuvinare. Uza sve to, mora sam od sinoćka glumit i vodoinstalatera koga nema u glavnom ličkom gradu, jerbo mi je kupatilo poplivalo, a nije mi ima ko pomoć. Morda sam triba zvat 112 ???
Tekar kada sam jutroska doša u Elektru odlučija sam ostati samo na tome sastanku. Najprvo su me zbunili pojedini članovi oporbenih stranaka koji su dolazili u Elektru. Uzmuvali su se i inžinjeri Elektre jer nisu znali o čemu se radi.
Odmah po dolasku zamjenik Levarić, a dobrodošlicu mu je zaželija Ernest Petry, direktor Elektrolike, objasnija j' svoj dolazak. Doša j' vidit zašto se ne koriste sredstva jamstvenog fonda u ovome dilu Rvacke, a tija j' vidit i operativne programe di Županija ima najbolju prođenost. Po njegovim ričima Ministarstvo gospodarstva je jošte lani osiguralo 18 milijuna kuna za jamstveni fond koji se koristi za kreditne garancije. Od otizi sredstva Ličko-senjsku županiju pripalo je 135 iljada kuna za dva milijuna kuna kredita, a rizik je preuzela Razvojna agencija Lira, te su kamate pale na simboličnih tri posto. Ove godine Ministarstvo je osiguralo mam 30 milijuna kuna, a ličkoj županiji pripa je edan milijun što j' dosta za 16 milijuna kuna kredita iz linije u kojoj je otplata čak deset godina.
- Svojim dolaskom želim potaknuti Županiju da raspiše natječaj i krene u animaciju poduzetnike - naglasija j' zamjenik Levarić, koji je podritlom Istian, a živi u Varaždinu di je mnogo toga dobrog napravija o čemu se sam falija.
Divaneći o operativnom programu, sudionici sastanka saznali su da j' lani Ministarstvo plasiralo bespovratni' 800 iljada kuna u ednu tvrtku u Jezeranima, a ove godine na raspolaganju su u Ministarstvu 132 milijuna kuna, od kojih su 3,5 milijuna došla u Liku i okolicu i to u Tvornicu duvana Udbina, Pilanu Pergament u Bilopolju i Trikotažu Neda Senj.
- Prihvaćeno je pola aplikacija iz vaše Županije, a tražit ćemo još za iduću godinu.- rekao je Levarić, dodajući da su ostale županije lošije.
Levarić je izrazio zabrinutost što iz ovog dila Rvacke nema programa energetske učinkovitosti i nije iskorištena nijedna kuna. A ta srectva moru se koristiti za facade vrtića, stolariju na vrtićima, mogu i' koristiti nogometaši, moru se koristiti za grijanje i lađenje škola i svi ostali obikata u vlasništu općina, gradova i županija. Za tu svrhu Ministarstvo je osiguralo 25 milijuna kuna.
- U drugim krajevima sredstva su iskorištena za grijanje u crkvi, u vrtićima i drugim objektima. Novi će natječaj biti u rujnu i očekujem i prijave s ovog područja. - istakao je Levarić.
Milan Radeka, iz tvrtke Energana Gospić 1 d.o.o. koja j' nikidan edva dobila prolazak na Grackom viću da gradi u edinoj poslovnoj zoni Grada, nije se žalija na izostanak lokalne po drške, ali je reka zaminiku da se iz Like izvozi velika masa drveta, a da uni ne mogu dobiti potrebnih 50 iljada tona sječke za energanu i staklenike di bi radilo stotinjak domaći ljudi s biroa. Danas se čulo, a to se prikrivalo na Grackom viću, da je to međunarodna njemačko-slovačka investicija od mam 15 milijuna uni eurića.
Zatim je zaminika o problemima poljoprivredne proizvodnje, odnosno o problemima u proizvodnji mesa upozna Bariša Dejanović, koji je nekada bija pop u Gospiću, a sada je poduzetnik na Udbini i uzgaja buše, ali i boškarine i drugu stoku. Un se požalija da ni ednu kravu ne more prodat Plitvicama jerbo ne more proć na javnom natičaju. Inače Bariša j' na čelu udruge bušara koji' ima mam sedam u Lici i imadu nekoliko stotina krava koje su gotovo izumrle. Un se požalija i da teško dolazi do zemlje, državne, za pašnjake.
Ante Franić, gospićki poduzetnik govorio je o lošim iskustvima u zamini energenata obnovljivima, a Ana Rukavina Stilinović, pročelnica za gospodarstvo u Županiji požalila se da njihove programe neće pratiti rvacke (?) banke.
U tome momentu prošla je ura kako je doša zaminik i un se usta i oša na drugi sastanak u stranku na koji nisam noga, a ni tija, dospit. Pita sam se što jošte mogu čut od njega? Pa njega danaska nisu tili primit ni u županijskoj komori, ni obrtničkoj ni gospodarskoj, ni u Županiji, a bome ni u Gradu doklen je mora razgovor obaviti u Elektrolici. More bit zadovoljan jer se drugi sastaju po gospićkim birtijama ka da su u ilegali.
Pa nek neko reče nešto o političkim razlikama i razlikama u svjetonazoru, a raja nema što ist! i Lika se dalje raspučava.

 
 

Ljudikanje o kombinaciji pića

rrr
Čela na cvitu Rute u mojem dvorištu

DALMATINSKO - LIČKO PIĆE

Možete i sami napraviti aperitiv koji je ukusan i, kažu, likovit.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
12. srpnja 2014. u 00.10 sati
Piše i isprobava Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

            Ovaj puta neću pisat o nikim problemima u Gradu ili okolici, vengo o ednom novom dalmatinko-ličkom piću koje sam isprova.
Već je prošlo više od po' stoljeća kako mi se tetka Ljuba udala u Istri, za nikog Milanovića iz Kringe. Un je u moju kuću prvi i donija nikakvu zelenu rakijetinu koju ja ka klapuzan nisam mog ni pit. Bij sam tadare u osnovnoj školi, a una mi je bila prijaka i smrdila mi je ka sto vragova.
Ni ćaći se baš nije dopadala jerbo je bila prijaka. Kako sam ostarija, ta mi se rakija sve više i više dopadala, a i sam sam krenija put Iste za lita kada sam biva na odmoru. Tu rakiju su u Pazinu zvali ličkom kavom. Naime, u ednoj državnoj birtiji bija j' niki konobar iz Like koji se osobita točit rinfuznu istarsku rakiju, grapu, iako je to bilo kažnjivo. Un je rakiju liva u šalicu od crne, ne bile, kave ispod pulta, a na pultu je ljudima dodava i dva deci piva. Dopala mi se ta kombinacija, i sada kad to nikome pričam misle da sam pobenavija.
Bija je jošte rat, kada sam oša k Franićima u Smiljan. Unizim od Marka Franića, u obitelj učitelja Ivice Franića, pa kad ja dođem u dvorištu su bila mam četiri Marka. Treći je bija didov unuk, a četvrti - edan janjac. Taj puta sam im ponija bocu istarske rakije da im uzvratim za nikolka sira koja sam ranije dobija od tete Mare, Markove supruge koja j' pravila ponajbolje sireve u Smiljanu i okolici.
- Pa ove travurine ima i na Velebitu. - ka iz topa će sada pokojni Marko Franić, prije neg je prova rakiju.
Dopala mu se.
Nakon toga sam nabavija pelcer trave i već dugo godina reste u mojem dvorištu. Rakiju komovicu kupim kod Šoladije koja petkom dolazi u Grad na placu, i istog dana u bocu turnem nikolko listova te trave koja se zove Ruta ili Rutvica. Nareste taj grm gotovo meter. Ima zelene mesnate listove i žute cvitove. Nikidan je edan prijatelj, kad sam ga zva da svrne na rakijicu, mislija da se to gospina trava. Al nije, a vele da j i ova likovita. Da j' dobr za matrun. Ja ponekad ždrknem koji gutljaj kad mi pane na pamet da mi poboljša cirkulaciju.
Ova dalmatinska rakija ima edva 40 stupnjeva, i puno je blaža od istarske koja nategne na mam 55 stupnjeva. Istrani u nju stavljaju smokve, limun i druga čudesa, i sve je edno od drugoga lišpe za pit. Od smokava se moreš i napit, jer une poberu alkohol iz rakije, a pušte cukar pa je unda gusta.
Ljudi moji tu sam travu prova stavit i u brinju šljivovicu koju sam ispeka u tazbina i ostavija ju na 55 stupnjeva. Trava j' u njoj bila do prolića i nije pozelenila. Loza pozeleni za nikolka dana.rrrr
Zelena rakija od Rute
 
 

Ljudikanje o nama samima

gg

IZNENAĐENJE NA GOOGLU

Završavajući današnji dan zagugla sam Lika press i ugodno se iznenadija.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
9. srpnja 2014. u 20.30 sati

Poštovane čitalice i čitatelji,

ovizi dana zatrpa me svakakvi posa i edva stižem nešto obajvit' na Ličkim novinama. Ima sam posla s pulicijom, imali su nikolka sastanka te sam i priskaka nike susrete š njima, bija sam na grackom smetlištu, ili kako se to zakonski zove - deponiji otpada koja se uređuje i više neće biti zagađivač okolice.
Bija sam i na pivici s nikolka čelnika, al bojim se da će mi prisist, ka i uvik do sada, a zna sam š njima popit i uno stranjsko žuto piće od ječma.

            Danaska sam zera bija med električarima koji su se falili s nekakvim veličkim monitorima, a došla im je i šefica iz Zagreba i pušćala, jasno s mišem, to sve u rad pa je bilo i bubanja, što j' potvrdilo da su gospićki električari uz pomoć zagrebačkih končarevaca dobro obavili posa daljinskog upravljana strujom.

            Ovizi dana sam u unaj moj Ričnik dopisa skoro dvista novi riči, a iskoristija sam i Juru Karakaša, prijatelja sa studija na Akademiji u Gospiću, da mi pomogne oko još nešto riči jer se sam patim s unizim vražijim akcentima. Ako doživimo, bit će morda i vama zanimljivo pročitat što znači rič kostomraz, što nadimak Cova, a što Mate Miš, ili saznati kako su se za osmanlija zvale Kvarte, une kod Perušića.

            Kad sam doša iz Elektre otvorija sam mail i ugleda dosta pošte. Nama sam pobaca plakate koje mi šalju da objavim ka da su Ličke novine bukva na koju se more svašta zalipit. Nike se ćate dočepale računala pa se izživljavaju u stvaranju nekakvih PDF-ova i JPG-ova, a da bidni i ne znaju zašto j' to i čemu služi ti nikakvi formati i tehnike. Nikidan sam dobija edam PDF plakat za obajvu veličine AO odnosno bij j' veličak 120 cm sa 90 cm, edava sam ga skinija na monitor i nama - smećirao. Zato i ne znam što se na njemu nalazilo. Veljda neki misle da su Ličke novine i koš za smeće pa sve šalju bez obzira da l' valja il ne valja. Nekima nije jasno da nit znaju pisat, a bome ni slikat. Priznajem, za to nisam ni najmanje kriv.

            Maloprvo sam u unaj virtualni pritraživač ukuca Lika press što je naziv mojega obrta od 1998. godine kada je unaj ministar što se odaziva na Škegro uveje PDV (nemojte mislit' nije un smislije PDF) pa sam i ja mora ući u taj vratriji sutav poreza. Malkice sam se boja, dok sve nije silo na svoje misto i od tada sam zadovoljan. Ma zadovoljan, prezadovoljan. Nisam se ni nada da ću moći izdurati volko godina. Do sada sam priko Lika presaa izda, odnosno objavija 25 što svoji što tuđi knjiga. Ove sam godine zahvaljujući Ličko-senjskoj županiji i županu Milanu Koliću izda zadnju knjigu - Zbirku priča iz Lički novina. Nadam se da mi to neće biti i poslidnja knjiga koju sam objavita cilom svitu.

            Naime, imam neki pismeniji prijatelja koji pišu knjige, Ličani su, a neća niko da ih objavi. Edan od nji' je već spomenuti Jure Karakaš. Ljudi moji un vam ima priče o bunama Rvata u Lovinjcu i Smiljanu, al nema nuvaca da ih objavi. A nema ni ja. Ima edan pisnik iz Budačke ulice, ima gotovu zbirku. Edna pisnikinja j' obećala da bi morda mogla iz glave sabrat pisme za zbirkicu. Niki Smiljančanin, a zovu ga Cigo, živi u pemziji u Zagrebu ima prvu knjigu od okruglo 600 kartica, a veli da piše jošte dvi. Zove i vapi, daj mi to objavi. A ja se pravim grbav, jerbo za take poduhvate nemam - nuvaca. a ni potpore. Niko više ne ćabi knjige u Gospiću i okolici.

            Ništo mi je malo pa na pamet Dado, da Darko Milinović, gospićki političar, koji se ednom u Splitu novinarima pridstavija ka novinar Lika pressa. Drugi dan su me provocirali u birtiji koliko sam mu platija za tu reklamu. Kad sam maloprvo zagugla Lika press zinija sam od čuda. Un je izbacija preko šest milijuna pojmova vezanih za te dvi moje riči. Ako oćete provajte i sami. Una prva nama vas vodi na Ličke novine.

 
 

USPUTNO LJUDIKANJE IZ GOSPIĆA

iiii

STABLA I DALJE PRIJETE

Nikidan se izvalila edana smreka u gimnazijskom dvorištu, a ima jošte suvaraka.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
1. srpnja 2014. u 21.15 sati

Drage čitalice i čitatelji,

            odma' da vam reknem da j' ovo edna od bolje čitanih rubrika Ličkih novina. Prošlog miseca imal j' ništo manje od iljadu klikova. Kad sam započeja vako pisanje niki su se s menom sprdali na drugizim vratima što j' kalk od anglizma portal ili sajt.
Ja bi tija bit vaše oko koje gleda široko, a ne samo vrata, kroz koja ćete imat propuv jerbo iza nji' nema ničeg sem praznine ili, čisto prosto rečeno, popaljenih priloga koji su nigdi već ranije objavljeni. Danaska sam mislije brzo obavit posa s pulicijom i to kod specijalaca u Smiljanskom Polju. Al ne lezi vraže, nike su policijske ekipe iz Rvacke kasnile na sastanak, a stigaj i zrakomlat pa sam zera i to snimija i tekar sam maloprvo završije taj dije posla.
Potlje policijota oša sam nešto kupit za kuću u ednoju trgovetini. Doklen sam parkira autinu, jer se nisa tija prdačiti ka nekizi Gospićani koji parkiraju u ladu na ulazu, spazija sam ništo neobično - vidija sam rupu u gimnazijskom drvoredu. Nama sam se latija aparatina i počeja snimat. Mislije sam da j' to jugo izvalija ednu smriku preksinoć kada je dera ka lud. Međutim, saznadoh da je to bilo prid nikolka dana, al na svu sriću dica su već raspuštena pa niko nije nastrada. Smrika se bila osušila, na njoj nema ni edne zelene iglice, obagnjila j' tik zemlje i tu se jadnica naprosto - privalila na gimnazijsko dvorište di sam jošte ka klapuzan ćula krpenjaču u lešu iz školske kotlovnice. Puno kašnje sam sazna da j' svaki leš, odnosno ostatak od uglja, radioaktivan i da izaziva neke vrste raka, ol' ti karcinoma.
Dok sam snima oko mene j' bilo i ništo dice popravkaša, a priša mi je i edan čojek koji tu u blizini živi. Um mi je ukaza na jošte ednu suvu smreku i brizu u tome istom dvorištu. Osušila se jošte edna briza u parkiću isprid gimnazije. Moglo bi bit belaja ako se to na vrime ne ukloni, jerbo bi neko moga i poginut.
Zbog sličnog nemara, a i neznanja, poginija j' Ante Rukavina, unaj marvinski doktur i književnik, pisac i pisnik Velebita, koga j' u Kolakovcu poklopila špica u ratu oštećene smrike. Jadnik je umra u mukama u bolnici. Bilo j' to početkom 1994.
Okolo tog gimnazijskog dvorišta prije kojih četrdesetak godina bija j' drvored topola koje su sasičene i zasađene su smrike. Prid nikolke godine pala je jošte starija smrika kod gracke palače. Tada su une ostale sve srušene motorkom. Za svaki slučaj da niko ne bi nastrada.
 
 

Ljudikanje o (ne)kulturi

kk

GDJE JE TAJ DOM KULTURE?

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
25. lipnja 2014. u 16.10 sati

Poštovane čitalice i čitatelji,

           

poslidnji' godina puno sam puta dobija dopis koji je počinja s riječju štovani. Nama mi je bilo jasno s kim imadem posla - novokomponirani službenici, odnosno kancelarijski štakori koji su se počeli uvlačiti i u crkvu.

Ovizi dana uši mi, a i oči, paraju i druge riči koje se rabe u lošem kontekstu, a to govori o (ne)pismenosti autora i urednika u sridstvima javnom priopćavanja, jebro u redakcijama više nema ljudi koji su se donedavno zvali lektori, korektori i redaktori, ljudi koji su studirali rvacki i imali ga u malom prstu. Tako se branitelje naziva stvoriteljima, a spasioce (davaoci krvi ili pripadnici HGSS) spasiteljima, a i pišu ih malim slovom "s". Nije mi jasno kako bilo tko ne razlikuje spasioca i Spasitelja, ili stvoritelja i Stvoritelja, jerbo se to danas uči i prije škole. U nikim lokalnim vratima, to vam je privod engleske riči portal, kočopere se s velikim imenom neke lokalne funkcije čelonja, a imenice se pišu malim slovima ka' što su se pisali telegrami. Na taj način doprinose širenju nepismenosti svojih čitatelja koji na to uopće ne reagiraju jer i ne znaju kako triba što pisat.

Sinoćka sam malkice navrnije na izložbu o rocku u Gospiću, premda se to more pisati i rok, bez unog engleskog načina koji skorojevićima više giljta. Bila j' s menom i prijateljica Marta. Da se razumimo, una j' tekar ovizi dana završila drugi razred osnovne škole. Polagano smo razgledavali premalene slikice nekadašnjih VIS-ova (vokalno instrumentalnih sastava) ili kako bi skorojevići volili kazati bandova. Malkice smo zastali kod edne slike na kojoj je grupica lipo obučenih i ošišanih momaka.

- Maka, a gdje je taj dom kulture. - priupita Marta.

Malo sam se lecnija i ugleda na slici stari grb Gospića odliven u bronci i brončana slova kojima j' napisano DOM KULTURE GOSPIĆ - e baš vako štampanim, ili po novom, tiskanim slovima. Bilo j' to prid nikih tricet godina.

- Marta, to ti je una zgrada di smo išli kod tete Danice posuđivat CD-eje i knjige. - otpovrnem ja i odma joj je bilo jasno.

To je danas kobasica od naziva: Pučko otvoreno učilište dr. Ante Starčevića. Dom kulture je nesta', nema ga u Gradu. Al to Marti nisam tija govorit, što to nju briga. Nekada se ta institucija zvala Narodno sveučilište Rade Končara. Tu su ljudi dolazili nadograditi svoje (ne)znanje u raznim večernjim školama. Sićam se da je u toj školi rvacki pridavala Manja Frković Kovačević, da una ista profesorica Manja koja j' kašnje pridavana i studentima. Ubiđen sam da su njezini večernji učenici znali razlikovat uno što danas ni urednici ne znaju, a nažalost i ne primićuju kake griške rade i uništavaju rvacki jezik.
Prid nikolke godine edna j' profesorica u Gospiću obranila magistarski rad na temu anglizama u glavnom ličkom gradu. Malo sam joj i ja pomaga, ali je najviš' materijala sama našla u nazivima gospićki birtija, a od birtije ne mer bit' neg' birtija bez obzira kako ime nosi.

Ni titule nisu garancija da se zna rvacki jezik. Uz dobre sridnjoškolske temelje, ogromno čitanje knjiga, a ne interneta, i studij triba i praksa i osićaj za jezik. Znam ednu domaću knjigu, a u naslovu ima srpsku rič (!!??). Kad sam se sasta s Antom, unim profesorom Beženom, nama me je pita koj' utvrdija naslov. Rvacka ima bezbroj inštituta, a samo edan se bavi jezikom. Bija sam kod nji, na zagrebačkom Zrinjevcu. Jošte su po Gradu padale granate. Uni bidni nisu ni znali kako se zovu jerbo su im gaće krojili političari. Uni su nedavno izdali, odnosno, objavili novi Rvacki pravopis. Sudilova sam i ja s ednom primidbom, odnosno sugestijom. Kad sam ga kupija za 99 kunica prigleda sam i ričnik. Nama mi je bilo ža' nuvaca.

- Kaki je to ričnik kad nema akcente. - nama sam se pita.

Brcimičnim prigledom brzo sam naša 'ednu srbijansku i ednu slovensku rič. Stra me dalje prigledavat, popizdit ću od političkog pravopisa koji se danaska ponovno nameće. Londonac ka da su svi zaboravili. U tome pravopisu more i ovo, a more i uno, kako kome paše. I na kraju, jošte lošije uređenju knjigu odavno nisam ima u rukama.

 
 

Ljudikanje o ljudima

lll

GLAVNO J' DA SE RONJGA

Edan se čudom čudi di ljudi nestaju s mojizi slika Grada.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
22. lipnja 2014. u 19.00 sati

Poštovanje čitalice i čitatelji,

nemojte mi zamirit al' do ćulanja lopte nikad baš nisam drža, al' volim kada naši pobide. Nisam bija ovisnik o loptanju ni u mladim danima, rađe sam se vata kake knjižurine da b' nešto isčita.
Jučer, na prvi dan lita, kad sam vidija da su se u ždrak digle ovčice, to su vam uni bili niski oblaci lipi za slikanje, a bilo j nešto potlje podne, nisam moga durat da ne izađem vanka i da napravim koju sliku. Već sam bija vanka i slika sam nikaki kamion što j' na Marti osta bez nafte. Njega sam na vrime uslika klepkom, a drugi sam put ponija ništo bolji aparatić, jer triba mi za neku knjigicu što su spremam već godinu dana, lipi slika Grada.
Doklen sam slikava Muzej Like odednom mi je naiša edan bili auto i u zadnji tren sam primitija rvacke ukrase na njemu i okinija sam snimak. Bija j' to jedan od navijača Vatrenih koji se virovatno iz dosade malo vozika po pustom gradu jerbo sam ga jošte ednom vidija, ali mi je uteka na križanju. Pišaka j' bilo malo jerbo je subota. Žega j' stisla, al kad se mora nešto napravit ništa nije teško. Sliku navijača sam već popodne objavija na na unome vratrijem Fejsu. I što mislite imala j' do danaska priko iljadu viđenja i nikolka komentara. Edan mi se komentar nije svidija, čojek rognga, prigovara i pita di su ljudi. Pa i un je jedan od ljudova, kako bi rekla naša dičica, koji živi u Gradu pa ga nisam ni vidije ni primitije. Takvi su i drugi građani u Gradu, kada je velika vrućina ili ladnoća ritko ko izlazi iz svojim domova.
Sada su takva vrimena došla da se ljudi sve manje druže. Kako me učilo u školi na sceni je alijenacije, odnosno otuđenje, ja bi reka, ne čojeka po čojeku, kako je učilo moju generaciju, vengo kompjutora po čojeku, a bome i televizije po čojeku u koju se samo bulji i bulji pije, ždere i debeli. Gospićani su i prije loptanja bili prikovani za TV, prelistavali su novine, al i mobitelce, da vide koga j' sve to izbacilo il' primilo u neku stranku. Naime, bilo j' nikizi čišćenja u Rvackoj vladi, al sve je to potiskalo ćulanje nogometa. Sve se brzo zaboravilo zbog najglavnije sporedne stvari na svitu.
Bili su u prvu stari Latini s poslovicom - Kruha i igara.
 
 

Ljudikanje priko bare

Ču - Ka - Ze -Ka

Ljudi moji, nisu svi zaboravili materinji jezik, evo se javija edan Kanađanin iz Lukova, pa čitajte ako razumite, ako ne nismo vam mi krivi.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
17. lipnja 2014. u 21.50 sati

Pribiližije Zvonimir R. Došen

Kad su drugovi, onomad poslije 2. svjetskog rata, za vrime kolektivizacije, nigdi kod ednog vlaškog sela u Liki otvorili ”farmu” za uzgoj krava raspisali su natičaj za misto čuvara.

Među Vlasin, kao pripadnicin privilegirane klase “besklasnog društva” koji su dobivali razne, penzije, naknade i što šta drugoga nije se našlo nikoga ko bi se javio za takav posa. A i kod Rvata niko se nije javija. Jedino stari Josina Pavelić. I tako je stari Josina bija izabran za ovaj vrlo povirljivi posa.

I tako, za zericu plaće čuva je Josina kolektivne krave sve nigdi do 1952., kad je drug Tito bija prisiljen demontirat (ili kako se uno po gospacki kaže demobilizirat) više od 55 posto njegovi ovicira koji su, kako uno vele bili analvabeti, što jopet znači nepismeni. Puno se tada ti vražiji ovicira vratilo u Liku jadnog Josinu odpuštiše s posla, a na njegovo misto dođe major Mane Ćuruvija iz Raduča.

Zna jadan Josina da se u Liki nema kome žaliti i neko ga naputi da će bit najbolje da ode ravno u Beograd i da prova nać pravdu kod Tite. I, sija naš Josina na vlak i pravo za Beograd. Nigdi u tamo u Srimu u vlak uđe mlada napudrana gospojica, oprostite, drugarica i side blizu Josine.

Bijući prava lička korenika naš Josina je odma upita: “A kud ti iđeš mlada gosp..., em drugarice?”
Ova mu odgovori: “Idem u Beograd, a kud ti ideš?”, na što Josina odgovori: “I ja isto.”
Za par minuta upita Josina: “A pošto ti tamo iđeš?”
Drugarica mu odgvori: “Idem na posao.”
Zericu radoznal Josina upita: “A što ti radiš?”
Ova mu odgovori: “Ja radim za Ce Ka Ju, a gdje ti radiš?”
Josina odgovori: “Ja sad ne radin, a do nikidan san radija za Ču Ka Ze Ka.”
Na to će drugarica: “A što ti to znači?”
Josina će njoj: “Nude ti prvo meni reci što uno tvoje znači.”
“Pa znači da radim za Centralni komitet Jugoslavije, a što to tvoje Ču Ka Ze Ka znači?”, upita dama/drugarica.
“Znači da san do nikidan čuva’ krave za kolektiv.”

 

Ljudikanje o tuđim idejama

ddd Veleučilišni ocakljeni obikt s doksatom

S BALKONA U PARK

U ednom lipom mistu ovi dana prinili su uzorke kovanih ograda u cvitnjake.


7. lipnja 2014. u 12.15 sati, dopuna 8. lipnja 2014. u 13.10 sati

Zabiližije Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

kako je svanula subota, meni se smrko jerbo je noćaska bija završen prinos, ne iz Brazila u vratrijem loptanju Vatreni', vengo mog video zapisa u vridnim Čelicama, njijojvim mamama, tatama i prijateljima. Tribalo je to jošte smontirat veze da i vama bude vidljivo na Ličkim novinama.

            Nakon toga sam se zavuku u ćošak edne birtije skupivše sve cajtunge. Ali mora sam ih ustupit i drugim gostima, a meni osta samo Novi list. Jasno i uni se sa situacijom u SDP-u rasprostiru na nikolko stranica. Bilo j' zanimljivo i malo provrlezat što se događalo jučer i Rvackom primorju. T tomen' Listu je dugo godina bila i lička stranice koje više - nema. U prilozim' sam naša test zapaljivi/nezapaljivi facada, koji će ritko koga zanimat u Lici di većina obnovljenih kuća zbog besparice države a bome i vlasnika nema nikakve vanjske zaštite.

            Na kraju sam naša lipu priču o prinošenju bravarskih ornamenata s rički balkona na ričke cvitnjake. Mogu vam reći da to baš lipo izgleda pa sam se da odma' u potragu za nečim sličnim po Gradu. Na prvoj ruševini naša sam i kovanu ogradu i - doksat, koji zahvaljujući konzevatorima, urbanistima i političarima u Gradu postaje sve popularniji. Doksat su nekada imali samo bogati koji su mogli napravit kuću u Gradu pa su zagradili i balkon da im vitar ne nabacuje snig i kišu u kuću. Doksati su bili karakteristični za toplije krajeve ka što j' to Šlavonija. Ritki su doksati nekada bili jerbo su ipak bili ladni jer su bili na ždrku s donjim dilom koji se nije moga izolirat. Zadnji edno tricet godina niču doksati ka gljive potlje kiše. Čak bi se usudija neki nazvati poludoksatima, istaknuti su od zgrade, u nekima su sobe a u nekima lođe koje se jopet prigrađuju i obziđuju.

            Nisam ni bija svistan koliko i' je napravljeno po zgradurinama, počevši od ove moje na Čardaku, priko JOKS-a pa do zgrade Veleučilišta koja je, osim što ima najnoviji doksat, sva u caklu. Baš će bit zanimljivo kako će dekan/i koji budu pljucali s tog doksata u Europu što se tiče energetske učinkovitosti. Na stranu što su u tom veleučilišnom aneksu i dva kosa stupa ka unaj toranj u Pizi. A brte i projektanti ka' da su radili za Dubai, a ne za Gospić di zimi zna bit i minus tricet Celzijevaca. - Ko će i kako tu zgradu zagrijavat? - pitam se sadare ja.

Tako j' ocakljen i Novi otel Lika, koji je nikolka puta priprodavan, koji je ima tri kata. Bagerom je gotovo srušen i pritvoren u trgovinu. Un vam je ljudi moji umisto stare šerane facade dobija caklenu, a ima j' caklo i na krovu. Na prvom katu bila j' liti prva lička džabalesku sauna, a zimi su se trgovci i mušterije smrzavali, pa je navrat nanos stavljen novi krov. Nisam uspija saznat ko j' platija taj krov, al' to nije bitno, glavno j' da se gradi, nije bitno kako se gradi.

Prije edno četri desetljeća napravljen je obikt Evropa, jerbo je tu bija otel istog imena. U njem' je danas apateka, frizeraj i zatvorena knjižara i ništo stanova. Ta j' zgrada imala ravan krov koji je prokišnjava sve dok stanari nisu skucali ništo novaca i sami stavili krov i tako rišili problem. A pogledajte nove novogradnje u Gradu, mislim na unu u Pazariškoj ulici. Vele da ima krov, al je ograđen betonom ka bazen da se ne bi vidija. Baš će bit zanimljivo kad koje prve zime pane edno meter sniga i kad se počne topit.

Kako vidite po sličurinama dugo sam se sprema ovo pisat', a ima jošte toga na račun građevina. Recimo, edna novogradnja je napravljena k'o sojenica i stanari se ne moraju bojat poplave, to je valjda po ugledu na Japode, vratar će ga znat' di ti bajni i sjajni arhitekti i projektanti crpe inspiraciju. U tradiciji naroda svakako ne.

OoO
Kad sam juče pisa Ljudikanje nisam se nada da ću već danaska dobit' potvrdu moji niki laički razmišljanja o lošoj gradnji diljem Gospić grada. Kad sam se kroz podne vraća kući, vidija sam na mojoj zgradi na Čardaku niku skelicu i dva majstora.

-Sveta j ' nedilja, a što to uni danaska rade? - pita sam scm sebe.
Dva zidara već su mišala lipilo kojim će za dva doksata na zgradi zalipit unaj stiropor, naručija i' je niki od susuda da mu ne zebu noge u boravku, a i na balkonu koji će morda prigradit i napravit zimski vrt ka što sam i sam napravija.

Inače ta cila zgrada je loše obnovljena. Ilegalno je napravit četvrti kat, a na staru facadu je nabačena plastika pa sad u ciloj zgradi imademo sivo-zelene životinje za podstanare koji' se ne moremo rišit. Prije rata doklen je bila obična facada sa špricom nije bilo vlage, vrag joj dušu zatra, a sada se je niko ne more rišit'. Uz to, umisto drveni prozora i vrata stavili su sfušarenu plastičnu stolariju kroz koju šiba vitar, a posebice bura.

Kad to pričam misle da sam lud, al nisam jošte prolupa, vengo mi je ladno u cilome stanu. Propuvljuje i kroz penžer s donje strane di i smrzne vlaga, a edna vrata na lođi su se izvitoperila ka da su bukova.
Toliko o kvaliteti obnove.

Eto zaboravi, obnova je stajala milijun eura i ništo sitno. Slavonci koji su došli radit zgradu po državnom natičaju odma su rekli da bi bilo bolje sve srušit' pa radit nanovo jerbo je edno 13 godina zgrada kisnula. U mom boravku umisto parketa koji je ukraden bila j' žabokrečina.

Bilo j' sve dobro dok je dvi-tri zime radilo centralno. Stanari su sami kupili radijatore, a obnova i' je počastila novom kotlovinicom i ekološkom cisternom u vridnosti edno stotinu iljada eura. Sada se većina stanara grije drvima ka na selu otkuda su i stigli u Grad.

dddddd
Gospićki doksati iz Kaniške i Starčevićeve ulice

ddddd
Gospićki poludoksati na Čardaku i JOKS-u

doksat
Mećanje izolacije na čardački doksat i poludoksat

ccc
Likote iz publike na kraju nastupa sidili su bez kantriga/Snimija © Marko Čuljat Lik@ press Gospić

Ljudikanje o zabavi

ccc
Ov bi mi rekli da se nose krkače, bili su dobri

U CIRKUSU SIDILI BEZ KANTRIGA

Četvero Likota uspišno nastupilo u cirkuskoj areni.

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
31. svibnja 2014. u 10.00 sati

Biliži Marko Čuljat, sa špicnametom Makica

Drage čitalice i čitatelji,

sinoćka me vrag odnija u cirkus jer sam to nikidan obeća prijateljici Marti. To vam je una curka što s menom oda po Gradu, a iđe u drugi razred pučke škole u Osiku di živi. Mi smo vam već godinama prijatelji od kako sam joj i pelene minja potlje vrtića.

            Malkice smo skoro zakasnili na početak, pa smo edva ufatili kantrige iako sam platija tobož ložu, koje u Gradu nema već dugo i dugo kako je kino adaptirano pa su ukinuli lože ka gospoci položaj u kinu. Bilo i' je edno pešest. U jima su bile četiri su kantrige, taman za ednu obitelj il' dva para ljubavnika. Kantrige su, dabome, dabome tapacirane, bile su u svome pritorku, 'oću reći boksu. Mi smo klinci to izbigavali jerbo je u njima bilo - buva.

            Brzo je počeja program, a kržljava i polugola najavljivačica, a u šatoru je bilo ladno jerbo je puvala bura, a šator ka šator ne difta, je na lošem rvackom govorila da se ritko što razumilo, doklen nisu došla dva, pa i treći kumedijaš. Oni su bili obučeni u smišna odila i bili su našminkani. Uni su malo pričali, radili su razumljive grimase i pokrete. Nastupili su nikolka puta, a ednom je edan kumedijaš probra četiri Likote iz publike i s pištaljkom i' istira u arenu di j' nastavio dril pištaljkom. Te promini misto, te digni ruke, te zavrti se, te uvo te uno. Svi smo crkivali od smija. Najzad i' je nakrivo posija na kantrige, legli su edan na drugoga, a un im je pokaživa ništo ružno da naprave, ka da su sa ženetinom u krevetu. Uni bidni nisu tili ili nisu razumili kog vraga un oće sada. Najzad su privatili negove zapovidi, a unda im je izmaka kantrige i uni su - ostali u ždraku. Bija sam pomislija da će svi od reda popadat. Šipak. Tada su zaradili najveći plisak. Najzad i' je kumedijaš lagano trcija i uni su popadali na ceradu zacenivši od smija zajedno s nama iz publike.

Bile su nikolke vižbe na trapezu, pa na nikakvoj dugačkoj plati, pa na stolu, i to edan zgodina i prilip par. Plavušan je bija lipo razvijen i go' do kaiša, a i una je bila i napridna i nazadna. E vi pogodite što j' to. Ako ne znate javite mi se pa ću vam mailom odovorit jerbo to nije za novine nikakve, a ponajmanje moje.

            Potlje su glavni glumci bile životinje, dvi krave, dvi guske, nikolke ovce s runom, čudne koze… puno konja. Odednoj je iz prerije je dojašija i sam Vinetu pa sam mislija da sam na Plitvicama u filmu Blago srebrnog jezera.

 

ccc
Ovo vam je ljudi moji kugla smrti unutra nji tri piče na motorinama

VIDEO ZAPIS LIČKE TELEVIZIJE GOSPIĆ LTVG-A

 


Bilo j' pridobro i lipo. Najzad je cila ekipa cirkusanrea ugurala železnu kuglu od šipaka u srid arena, dobro ju svezala, pa su počeli jurcati motoristi. Vele da j' to kugla smrti, u njoj se najprvo voza edan motorist, pa mu je pozirala edna plavuša, pa su se vozala dva, pa najzad trojica. Ovi su pravili čuda, svak je vozija u svom smiru i gasira da su male curke pokrivale uši, al se niko nije sudarija. To me podsitilo na moje gimanzijske dane kada je na placu, a to vam je današnji Trg Stipice Radića, krajem školske godine, ka sada, zad općine, dolazija cirkus. Ednom je bila velička kaca koju su zvali zid smrti i po njenim rubovima se voza edan motoris, a mi smo ga gledali ozgora.

            Što ćete vrime prolazi ali se zabava malo minja. Cirkus je stalno dobro doša, iako nam ga nikad priredi žena u kući ili političari u javnosti, Vladi il Saboru što dalekovidnice marno biliže. Jošte bi ja morda trokelja o cirkusu, al me ovaj čas zva pop Luka s Osika, da dojdem slikat utovar sina u Perušiću koji su prikupili u okolnim selima i šalju ga vagonima u Šlavoniju di je bila poplava ka potop sudnjega dana.

 

Ljudikanje o medijskoj blokadi

CESTARI BLOKIRALI LIKU

Zbog loše koordinacija kolaps prometa u Lici.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
27. svibnja 2014.

Pribiližija Marko Čuljat

GOSPIĆ - Jučer mi je bija brat krenija u Liku. Iz Pule je bez problema doša do Otočca, a unda ga je niko svrnija s autoceste ne cestetinu. Tako se un vozija i vozija, doklen nije iz Otočca, umisto u Gospić doispija u Donji Babin Potok, pa je unda popizdija i dovatija klepku.
- Brusa ja nikako kući. Skrenuli su me u Korenicu, što se to radi? Radiojo ništa ne javlja, kaki je to pičvajz? - pita moj mlađi brusa nadajući se da niki k…c o tome ja znam ka stari i isluženi novinar.
Ja sam jučer čuja na nikom radiju, u birtiji, da se ništo radi u nikakvom tunelu na autocesti, i to je sve. O cestarskim radovima sve do prid koju godinu sve se moglo saznat unaprid jerbo su se slali faksovi svim mogućim novinarima da obaviste pučane što ih sliduje svakog prolića. Naime, iako zima nije bila oštra, veličke su štete na svim vrstama i dimenzijama lički' cestetina. Osim toga, željezničari su srušili i nadvožnjak u Janjču i svrnuli promet na Studence. A tamo vam je ljudi moji cesta široka mam pedalj.
Morda nisam u pravu, morda je i bili kojekakvih priopćenja iz HAC-a i HC-a i sličnih šifriranih državni' poduzeća. Ali na žalost Like i Ličana, a i ogromnog broja putnika koji su se jučere patili po ličkim bespućima, ritko je ko obraća pažnju na priopćenja iz Zadra iliti Zagreba.
- Pa to se kopa u Zagrebi ili u Zadru, niko Liku i ne banda. - mislili su jučerašnji prolaznici kroz Liku dok u nji nisu dojezdili s limenim ljubimcima i naišli na prometni rusvaj.
U stara doba, ne tako davno, novinari su prvi saznavali od službe 985 što će se događati ili se događalo ili se događa na svim ličkim cestama. Otkad je taj broj prominjen u 112 novinari nemaju invormacija. Čak ne smidu ni zvat taj broj jebo se razgovori snimaju, a službijušćujući ne smi ništa reć bez - pogodite - Zagreba. A taj Zagreb se samo javlja kad njima pašu invormacije, a to je liti kada Rvackom bisne požari, nji za Liku i nije briga. Za Liku nije briga ni une vlastodršce u Zagrebu bez obzira koja koalicija bila na vlasti il' pri vlasti, janjetine ima i u Slavoniji. Više niedna rvacka redakcija nema dopisništva u Lici, a "rasturuje" ga i HTV. U tom smislu nikidan su u Lovinjac došla mam tri zadarska televizijska novinara, snimatelja i tonca da bi snimili desetak sekundi prilogića o najvećem radilištu di se beru mine na Velebitu. To je za porezne obveznike i pritplatnike TV-a jeftinije neg' do skokne niko iz Gospića i piše o poznatom terenu i poznatoj temi.
U današnjim novinama koje sam dobrano izlista i prigleda naslove, slike i autore, opet su i opet bili stranjski novinari i izvistitelji, nikoga iz Like. Na kraju se ja pitam, ima li ko pismen u toj rvackoj vukojebini da napravi invormaciju i bude dopisničar kakizim novinama, radijjonu ili nikakvoj televiziji??? Nema, niko nije podoban.
O kolapsu prometa edino je sinoćka izvistija Hrvoje u dnevniku HTV-a.
 

Ljudikanje o invalidima

POTKRADAJU I INVALIDE

Fond zdravstvo organizirano potkrada invalide.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
18. svibnja 2014. 12.50 sati

Biliži Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

ovo što ću sadare objavit nije za svaki želudac. Neka ne čitaju unu koji su slabi živaca, 'oću reć nerva, jerbo će popizdit. Nadam se da neće čitat ni invalidi, koji ima sve više i više.

Najprivo ću se sitit ednog susrita na placi petkom. Tija sam kupit sir, pa kad sam spazija Bracu ispod Debelog Brda nama sam po'ita k njemu. Volim sir s jajima - tako reknu Ličani kad se muškilj pača u ženski posa i pravi - sir. Tako se veli i za kavu s jajima, mislim crnu kavu, kad ju kuva muškilj u kući.

Ovaj put mi je nudija taman po miri, mali sirak, i nije slan. Nisam moga, a da ne priupitam za malog, koji je naresta dičačina, al une stvari radi u - pelene. Mali mu je teško ranjen jošte 1991. kada su četnici raketirali otel Zagreb u Karlobagu, a oni su bili tamo izbigli. Mali jošte i dan danaska ima geler u glavi koji niko od doktura ne smi vadit.

- Znadeš mali dobije pelene na doznaku, al' ima i' malo pa moramo kupovat resto, a duga su tri miseca do novi doznaka - jada mi se tada Braco.
Brzo smo se domenuli i ja sam banija u njijovoj kući u Debelom Brdu. Napravija sam priču o tome problemu, i morda sam pomoga da Braco i njegov sin dobiju više pelena o državnom slidovanju, nije bitno, ali bitno je da imaju pelena.
Nikidan sam iša mojoj dokturici po istoj stvari, za doznaku za pelene.

- Dobro da si doša danas, jer da si došao jučer ne bi ti mogla napisat - veli una.
- Pa u čemu je problem, jučer je isteka rok zadnjoj isporuci doznaka - velim ja, a una će na to:
- Nova doznaka mora biti dan poslije!
Eto ti ga na vraže. Počela j' država šparat i na invalidima. Za deset godina na ednom invalidu ušpara tromisečne pelene. Nazdravlje.

Ne lezi vraže, mora sam jopet k njima. Jer ženina kolica su se počela raspadat jošte lani i prikolani. Mora sam do prijatelja Matice po neke matice da pričvrstim pridnje kotače. Nakon toga, otpala je nika plastika pa j' rukonaslon njemačko-rvatski' kolica pada do poda. Kupija sam i' priko unog vražjeg interneta, jer u Gradu niko ne ćabi invalide da bi im'o i kolica u kak'oj trgovačkoj ponudi. Matica mi se smija što to improviziram i kolku šelnu tražim koje nema ni u trgovini, ali na svu sriću bilo je kod njega u radionici. Kako su kolica navršila pet godina već godinu dana mora sam pumpati barem dva puta tidno gume s nikakvom pumpicom od pedlja, koju sam dobija na inzistiranje od proizvođača koji mi je divanije da pumpa ne ide na doznaku.
Da budem zericu služben, dana 8. veljače ove godine tizim kolicima isteklo je pet godina kako su stigla u moj dom. Pričeka sam jošte koji dan i oša drugoj dokturici, specijalistici i ona mi je bez problema napravili nalaz i unda sam dobija kod prve dokturuce doznaku, i šnjom pravo u unaj fond zdravstva na ćošku Budačke ulice. Rekli su da svrnem idući tidan. Ja svrnija. Ono ćorak. Ništa. Dođi jopet.
Nakon nikolka puta rekoše da j' doznaka ošla u Zagreb.
- Pa što će u Zagrebu - upita ja.
- Otišla je na provjeru - otpovrne službenica iza staklenog šaltera.
Valjda sumnjaju da je korisnik kolica dobija nove noge i da sam iđe po kući.
Najzad mi je puka film i sve sam i' počeja psovat. Natrefija sam i na nekakvu komisiju za take stvari u kojoj honorare zarađuju dokturi sa sviju strana. Imali su što čut', al sam drugi dan dobija doznaku.
Uglavnom, kolica su umisto u veljači stigla u svibnju, tri i po miseca potlje roka. Svaka im čast u tome fondu, koji namirno pišem malim slovom jer ne zaslužuju ni to. Eto kako zarađuju, šparaju i na najtežim bolesnicima.
Što bi bilo da nisu nekim bolesnicima prepolovili broj odlazaka u toplice i skratili ih na samo 15 dana?? Da li bi Fond bankrotirao da su i neka druga pomagala na listi ka što su, recimo, u drugim zemljama, ne zapadnim, vengo istočnoerupskim zemljama, a koje nisu imale rata već bar 70 godina i nemaju ratni' invalida, i invalida nastalih zbog rata i ratnih poslidica. Tamo bolesnik dobije pomagalo vridnije od deset iljada eura, a kod nas ne može na vrime ni kolica od pišljivih pet iljada kuna.
Umalo zaboravi, kolica sam vrnija nazad njima u kancelariju pa nek se vozaju i želim im sritnu vožnju do prve grabe … Ovi sam dana sazna da Fond ne traži povrat uređaja za kisik koji košta osam iljada kuna i da i' ima na oglasnicima dosta na prodaju.

Ljudikanje o suboti i struji

sss
Današnji nerad u Gospiću

NEMA ŽIVOTA BEZ STRUJE

Niki nisu tili radit jerbo nisu mogle radit fiskalne kase.

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
10. svibnju 2014. u 19.45 sati

Piše Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

            iako sam nikidan objavija invormaciju Elektre da šira okolica Grada neće imat danaska struje i sam sam se iznenadija da je nije bilo ni u Gradu. Ima sam dva snimanja. Edno u Vrtiću di inače ima dosta lipi i zgodni teta, a imale su i pojačanje iz gracke uprave, a drugo u drugom Vrtiću, mislim staračkom, di imaju danonoćni boravak Ličani i Ličkulje treće dobi.
Jutroska se nisam moga obrijat, jerbo zbog "prekida u snabdijevanju električnom energijom" ja ka' potrošač nisam ništa vidija u mome kupatilu. A bome se nisam tija ni brijat na balkonu. Edva sam kaljke opra i zera opra prozore i vrce vanka. Najprvo sam svratija na kiosk da kupim kiflin jerbo nisam moga popit moj lunčić umlačenog mlika potlje tabletina koje sam mora proždrit. Na kiosku kruva j' pisalo da ne radi porad struje i da ga morem kupit u upravi. To mi je bilo pridaleko.
Na putu do Vrtića nisam moga proć, a da se ne javim ednom vridnacu koji je bra' i čistija smeće oko svoji dvora u nikdašnjoj Žabičkoj ulici. Bija j' to Karlek, inžinjer šumarski koji je ka mladić iz Varaždina doša, oženija se iz Ličkog Cerja i osta tuteka. Un je u tačke skuplja ocvale lale i ništo trave, a njegova okućnica mali je botanički vrt. Ima un tu i japansku dunju, a i Pančićevu omoriku …
Kad sam stiga do Vrtića, koji je ništo niže niz ulicu, tamo se već radilo punom parom. Neke tete i službenice okopavale su cviće, nike su varbale letve za klupe koje su ispadala bile ka snig. Bilo je puno lipi ženskilja. Edna mlada plavuša, dok sam snimava, zamazala je zelenom bojom dugi pramen kose i načisto popizdila što bi sadare napravila.
S leđa sam pripozna ednog dičaka, koji se lani oženija. Bija se ka' cestar naslonija bradom na držak lopate. Valjda su nešto kuntali što i kako moraju uradit'. Bila su to četvorica muškilja edini med nolkim ženskiljima. Nji je zapa najteži dija posla, mišat beton i napravit pasicu dici za pisak di će se već u ponediljak igrat.

Od sramote, nako neobrijan, brzo sam uteka od ovizi akcijaša i pravac u Grad. Terase su bile pune mladi ljudi. U ednoj pekarnici nije bilo kiflina vengo slanac koji sam edva poija kolikači je bija, a i bija j' prislan. Zaobiša sam, grupu dičurlije iz Dalmacije koja je galamila prid katedralom i ošta na ednu klupu u park da bi se obračuna s tim modernim kiflinom i tabletinama. Kako je danaska deseti, morda j' država uplatila i pemziju, a i nemam kuna. Fala Bogu jošte uvik nije počela priskakat taj datum. Oša sad do obližnjeg bankomata i gurnija karticu. Kad on začepija labrnju i neće progutat karticu. Provam ja jošte 'ednom, ali ništa. Unda sam svatija da jadan ne radi jerbo nema struje. Kako sam jošte u geltašlinu ima nešto limeni kuna, računa sam popit kapucinerić. Do birtije sam proša pored kioska za novine koji je zatvoren, a na dvi trgovine j' pisalo da ne rade porad energije. Na terasi gužva, u birtiji mrak. Nema gazda novaca za agregat, a ja bez kave nazad na Glavnu. U tome se javi klepka. Zove me Zvonimir Kos da će ipak biti koncert jer će doć' struja.
- Pa zar su i armunike na struju. - upita ja.
- Nisu one nego klavir. - otpovrne un.

Ja zatim vrce u Starački dom. Kos i njegovi glazbenici jošte nisu unutra neg' na terasi čekaju da se primakne termen za konceret. Bija sam malkice unutra i naparavija nikolka snimka i oša sam kući.
Usput sam razmišlja o tizim trgovcima gospićkim. Niki su radili u Centru, a većina nije. Njima je bilo lakše zatvorit butigu i čekat da dođe struja nego ručno pisat račune. Pade mi napamet, a zašto na otizim kioscima za novine nema laptopova ili tableta na karticu za internet nisu valjda tolko zaostali skupa sa svojim gazdom za koga čujem da ednu sladoredaru zatvra u Rvackoj i drugu otvara u - Srbiji. Kad sam se to domislije i nije mi bilo ža kapucinerića jerbo bi ka i jučer opet u nekad nikim uglednim novinama umisto rvacke riči, pa makar je po Aniću i žargonizam - ministrovica, naša čistu srpsku rič, odnosno srbizam u rvackim novinama - ministarka. Novinar se sprda s "ministarkom", odnosno ženom ednog rvackog ministra koja j' kupila škrinju za sladoled mužu za poklon. O tome su novine raspizdile ovizi dana ka da j' una ukrala škrinju. Edni su pisali da j' kupila polovnu škrinju priko oglasa za vikendicu, a ovaj je insinuira da j' to poklon tvornice, odnosno mitav. "Ministarka" odnosno ministrovica je najviše pogrišila što j' sliku škrinje objavila na unome vražjem Fejsu, i unda j' najebala.
I neka nam je tako što se tiče vokabulara u pisanim novinama, o bijedi na internetu neću trošit riči, kad su rvackim novinama gospodari s njemačkog govornog područja koji ne samo da su dali vritnjak novinarima koji su bili pismeni, vengo i lektorima, korektorima i redaktorima. Sićam se edne šefice redaktora, vridi joj ime spomenut - Maja Matković, una j' bila spremna, a porane boga i sposobna, vodit raspravu i s menom iz ličke vukojebine o nikim ričima koje sam uglavljiva u svoje tekstove. Tako su mi jedared lektori "kubik" ispilane građe za obnovu u pilani Vickovića u  Željavi prepravili u četvorni metar. Al' potlje našeg razgovora to više nikome nisu činili jerbo sam bija u pravu, edna je mira za volumen, a druga za površinu.
Nadam se da za vike vikova u rvackim novinama neće biti nepotribni' tuđica koje su u glavama novinara, urednika i komentatora koji su zadojeni djelima Branislava Nušića (Gospođa ministarka), Zmaja Jove Jovanovića, Petra Kočića, umisto da su čitali Ranka Marinkovića, Pavla Pavličića, znam da im je Krleža bija pritežak pa su ga zaobilazili...
Da ste mi debeli i do vidova.


Ovi nisu bili dokoni ka ja, uni su radili i bez struje
novak
Detalj oštećene spomen-ploče Vjenceslavu Novaku

Ljudikanje o zaboravljenima

ZANEMARENE POZNATE OSOBE

Najveći lički Grad vaik je bija prolazna stanica mnogima, al su danaska - zaboravljeni.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
7. svibnja 2014. u 12.45 sati

Škrabalo Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

noćaska sam bija u edinoj tvornici koja u Gradu radi i po noći. Morda niste pogodila da sam bija med pekarima Tušakovim u Smiljanskom Polju. Ušavši na mala vrata u Prvu ličku tvornicu kruha pala mi je napamet izjava ednog momka koji je kod Tušaka radije prid više godina.
- Lako 'j pekaru imat novaca. Po noći radi, a po danu spava. - divanije j' un šaleći se na svoj račun dok nije naša druga posa, al eto ti ga na, jopet radi u sminama i po noći.
Pekari su marljivo radili i pripremali kruv i pecivo koje j' danas posluženo od Grada do plitvičkih restorana. Za nji' ima i niki posebni peciva koja traže stranci. Kad sam se vrnija kući nastavija sam raditi jošte dvi ure doklen sam pripravija klip za objavljivanje. Drago mi je da sam prvi u Lici i okolici u trendu i da objavljujem vlog, jerbo znadem i taj posa koji sam započeja jošte ka student za učitelja. Novinari velidu da slika vridi iljadu riči, a IT stručnjaci da klip/vlog vridi milijun riči. Ne bi vam tija dalje solit pamet, jerbo znam da vi to znate.
Jutroska sam završija invormaciju o najjeftinijem kruvu u Gradu koji ima Tušak za svoje sugrađane. Ima sam ništo vrimena do prijuče dogovorene kavice s ednim mladim IT stručnjakom. Oša sam u birtiju po ure ranije. Puv j' ladan vitar i ozeba sam na terasi dok sam srknija kapucinerić s dva cukra. Termen je proša pa sam ga zovnija na klepku.
- Baš sam te mislija zvat za po ure. Ne mogu doć radim nešto za gazdu. - reče taj stručnjak za invormatiku. Radi u istoj ulici di i ja stanujem, a gazda mu je u Belgiji. Ža mi je što za njega niko neće ni da čuje u Gradu na tri rike.
Nakon što sam platija kavurinu iša sam u nikolke trgovine tražit čarapa, a i da budem iskren, da malo razgibam stare kosti jer sam dugo sidija i sinoćka i jutroska. Po povratku kući iša sam ispod stogodišnji kestena pod kojima se igra i Nikola Tesla. To su uni kesteni kod stare gimnazije u Glavnoj ulici. Na zgradi je obnovljena spomen-ploča Nikole Tesle jerbo je on tutekar iša u nižu gimnaziju. U toj kući od klesana kamena do prid koju gidinu bija j' galvanometar na kome j' Tesla spozna struju, mislim električnu.
Iša sam s noge na noge, i po ko zna koji put razgledava zgradu. Primitija sam nešto čudno na spomen ploči književniku Vjenceslavu Novaku koji je isto iša u tu školu. Ploča vam je ljudi moji dobila u donji ćošak edan četnički geler i fali je komad, a i sva je izlelerisana. Međutim, danaska sam opozija da se ploča nakerila, oće ispast. Priša sam bliže jerbo sam mislija da me moje oči varaju da sam oćorija. Pogledava sam oko ploče i po ploči. Ka laik za statiku i dinamiku ustanovija sam da ploču jošte ovlaš drže samo dva šerafa. Edan je ispa od četničkog gelera, u dijagonali od njeg ispa j' vanka drugi šeraf zajedno s komadom klipe koja j' bila nabijena u škulju u kamenu, a ni ostala dva nisu mi baš dobro izgledala, popušćali su. Čudi me kako to niko nija primitija i odasla kake majstore da to popravi. Kad se ploča strmekne s zida unda će svi znati pametovati.
P.S.: Potlje dva-tri dana ploča je sanirana, postavljeni su novi šerafi.

Doklen ovo tipkam i tražim slova na tipkovnici ka nikada na bisernici, mislim pisaćoj mašini, a ne tamburi, razmišljam kome bi tribalo javit da će morda ploča nadrajsati, a morda kome past i na glavu, ne daj bože kome od studenata ili jošte gore studentica za učiteljicu. Ako javim komunalnim redarima reć' će da to nije njijova nadležnost, tako će mi reći i u Muzeju Like, a na zaštitare kulture i umjetnosti Ministarstva kulture i ne pomišljam jerbo imam loše iskustvo š njima.
Jošte prije rata doktur internista i kardiolog Joško Baica, koji je prije unog rata završija privatnu slikarsku školu u Dubrovniku kod Koste Strajnića i pripadao je Dubrovačkom slikarskom krugu. Bij j' vezan za Gospić i okolicu jerbo mu je baba bila iz Karlobaga od Budaka. Ima je i rođaka u Gospiću, Ivu Crnkovića, prometnika na stanici koji mi je bija susid kad sam jošte iša u gimnaziju. Tada smo se i upoznali. Taj Baica je edno vrime i radija u gospićkoj bolnici, bija j' šef interne i slikava je po ciloj bolnici 1964. i još koju godinu potelje. Unda je oša u Zagreb i doša je edan doktur Srbin iz Divosela koji je nama naredija da se Baičini murali prikreće, odnosno obile, jerbo to šteti bolesnicima. A taki njegovi murala bilo je i u bolnicama u Travniku, Bosanskoj Gradišci i u Zagrebu. Kada je uređivana bolnica 2008. edva je spašeno komad Baičina murala koji je ima' površinu od 150 "kvadrata". Joško, je već tada bije u dvi enciklopedije likovnoj i medicinskoj, a za njega ministarski zaštitari nikad nisu čuli dok nisu došli u bolnicu, i nije i' bilo sramota pitat: - Pa ko j' to ???
Ovizi dana sam od ednog prijatelja dobija Šumarski list. Ove je godine dvista godina od rođenja Josipa Pančića i u njemu je njegova biografija. Taj doktur iz Ugrine kod Bribira koji je čuda radija u medicini i biologiji, a pronaša j' i Pančićevu omoriku na Tari koja j' relikt iz ledenog doba, edno je vrime iša u Gospiću u osnovnu školu. Virujem da za njega niko u Gradu i ne zna.
Dostaj' za danaska, a morda se navrzem i napišem nešto o Voucima, Slovencima koji su stigli u Grad i otvorili apateku, a kašnje su njijovi sinovi bili znanstvenici. Edan je osnova arboretum u Trstenom.

nnn

Detalj spomen-ploče na kojoj popuštaju šerafi
nn

KOMENTARI S FEJSA:

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/827201317309036?comment_id=827396530622848&offset=0&total_comments=1

Filipina Šutija Matijević, Jasna Čorak, Marijan Bunčić i 4 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Filipina Šutija Matijević Ima ih ima, samo ih zaboravljamo. Hvala što Vi skrenete pozornost na njih. Ako više puta ponovite, možda ih prestanemo zaboravljat!?

Ljudikanje o izgradnji

manda
Manda Marković

GRADITELJI SU BILI GLADNI, ALI SU PIVALI

Potlje unog rata širom Like radnim akcijama pravljeni su domovi koji su se srušili.

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
27. travnja 2017. u 19.30 sati


Piše i slikava Marko ČULJAT


Poštovani čitatelji i čitalice,

danaska sam jopet bija novinar i to u Aleksinici. Tamo vam je, brte, bilo nikolko blagoslova. Najprvo je blagoslovljen spomen-križ rvackim braniteljima koji više nisu med živim. Križ bome lipo izgleda, al ga je nadvisila nikakva ura, a tu je u blizini i raspelo, pa mi se čini da j' tog puna na maloj površini, al ko šljivi mene i moje mišljenje.

            Nisam je urbanista il' arhitekta pejzaža, ja sam samo obično piskaralo koga često puto gledaju upopriko. Nakon govorancija bila su jošte man dva blagoslova. Najprvo j' mons Mile Čančar blagoslovija vatrogasce i njijova vozila, a zatim ured, a jošte se otvara i ured Misnog odbora na što sam bome zakasnije.

            Bil j' velička gužva kod vatrogasaca, a tuteka sam ka novinar početnik bija na svečanom otvaranju - ambulante. I danas su se niki sićali doktura Kreše ko j' k njima dolazija iz Perušića tako da za svaku boljeticu uni nisu tribali ić' k njemu. Na tu sam se svečanost vozija u sanitetskom vozilu Medicinskog centra iz Gospića. Tuteka je k narodu dolazila i edna zubarica iz Gospića, i mene je ednom bila naručila da tamo skoknem radi vratrijeg kaljka koji me je mučija.

            Kad sam danaska izlazija iz te ambulante, pardon, uprave DVD-a, iza sebe sam čuja niku ženu kako priča da su taj dom pravili gladni i žedni, al da su pivali. Nisam moga izdurat' i nama sam zasta na stepenicama da vidim ko' j' to, i priču smo nastavili na ledini isprid nikadašnjeg SRZ doma - za une koji ne znaju što to znači evo privoda: seljački radnički zadružni dom.

            Bila j' to potlje unog rata divojka Manda Marković, rođena 1930. iz Klanca. Una je, brusa, od uni Markovića koji su imali špic namet Kitonja koji je nosija i njen did. Brat joj je prije ovoga rata bije trgovac u Klancu, Kitonja.

            - Da bili smo gladni, al smo morali zidati. Muški su na šajtrugama nosili ovo veliko kamanje, a mi smo ženske nosile malter za zidanje. Sve se radilo ručno. - sieća se Manda ka da j' to bilo niki dan, a ne prije niki' 70 godina.

- Bili smo gladni i pjevali smo, a danas su svi siti i nezadovoljni su državom. - reče nam Manda Marković, koja već dugo živi u Šlavoniji, a došla je u Klanac di očekuje dolazak brata iz Merike koji ima 90 godina i udovac je od lani.

            Tizi SRZ domova u Lici danaska gotovo i nema, ritki su na uzgoru, mnogi su se sami srušili od neodržavanja i nebrige nakon što su te bidne seljačke zadruge ukinute. Kada sam bija gimnazijalac bija sam i izviđač. Edne nedilje, subotom je bila škola, išli smo pišice u Brušane i u polusrušenom Domu vojska je kuvala gra', a počela j' i kiša. Dok smo mi zera obišli Brušane i prid nikolke godine srušeno ribogojilište, malo smo i vižbali vezat čvorove bija j' i gra gotov. Kako je bija sladak. U njemu je bilo ništo komadićaka slanine i kobasice, bila j' salata od zelja i dvi šnjite kruva. Jošte se sićam da je s nama bila profesorica Marija Tomljenović, koja nam je pridavala rvacki i latinski.

            Taj brušanski dom je kašnje nesta s lica zemlje, ka i zgrada ribogojilišta di je bila i centrala za pravit' struju. Kol'ko znam, ima samo edan edini dom koji je jošte u upotrebi, ali je odavna prominija naminu. To vam je ljudi moji, unaj dom u Križpolju. Ti su domavi imali središnji dija i dva krila. U križpoljskom domu u livom krilu dugo j' bila pošta i misni ured, a u desnom željezarija i građevinski materijal di je poslovođa bija niki Iva. U sridini su bili uređeni stanovi za učitelje Osnovne škole Ivice Lovinčića, koja j' bila priko puta ceste. U livom krilu je danaska starački dom.

            Bija je jošte edan dom, unaj u Lovinjcu. Al to nije bija SRZ nego Dom kulture, tu se i kino prikaživalo. Ja sam bidan uvik mislija da j' i to SRZ dom. Al, kada sam bija na poslidnjem ispraćaju Pajce Zdunića, poznatijeg po špicnametu Pajcov, koji je bija učitelj, direktor škole, a potlje i direktor Poljoprivredne zadruge Lovinac, edno sam vrime oda u društvu s Ivanom Pavičićem kome je bija špicnamet Jolan. Un mi jereka da j' to bija dom kulture, što mi je večeraska televunom potvrdija i Ivica Sekulić, svakako najpoznatiji lovinjački čelar i medar.

E taj se dom danaska obnavlja edini u Lici. Dom u Ličkom Osiku je preziđan u stanove. U oba ova doma dugo su se prikazivali filmovi i priređivale priredbe. Dom kulture, pardon Centar za kulturu, u Korenici je izgorija potlje Oluje, i bagerima je sanirana šteta i danaska je tute placa subotom.

U lovinjačkom domu je nakon ukidanja kina do Domovinskog rata bija pogon tvornice obuće Šimecki iz Gračaca i Lovinjčanke su šile cipele i šlape. Dom je u ratu - zapaljen, i sada se ponovo ziđe. Niko veče' sam bija u ednoj trgovini i kupova špeceraj. Primitija sam edno četiri muškilja kako skupljaju ranu u kolica. Nije im se dopalo što meso ima rok od samo dva dana. Pitali su me di su nike sitnice, a i ja se edva snalazim bez trgovca. Reka sam im za ednu privatnu mesnicu, ali kako nisu Ličani nisu razumili što im oću reć di se nalazi.

            Uni su "strani" radnici nigdi iz Slavonije, ziđaju lovinjački dom koji sam niki dan slikava.
- 'Estel počeli ziđati - ja ih odma' pripita.
- Nismo još, radimo temelje, reče edan radnik, i priupita me dal' znam kako je dom napravljen s nako velikim kamenjem.
Odgovor nam je dala Manda iz Klanca, sve se radilo na- palentu.

I na kraju, priko unog Fejsa di imam dva profila, edan je moj, a drugi od Lički, u petak, kada je bija moj imendan dobija sam puno čestitki, čak i za rođendan. Nisam moga na sve odgovorit' nemam ja sekretarice. Dobija sam i maloprvo edno siđanje za imendan, a i u Aleksinici sam dobija ednu čestitku, al čojek pita el' bija imendan il' rođendan. Pa sad vi procinite uticaj toga Fejsa.

Da ste mi debeli i do vidova.

iii
Današnji blagoslov DVD-a Pazarište koji je u većem dijelu nekadašnjeg SRZ doma/snimio Marko Čuljat © Lik@ press Gospić
iii
Središnji dio doma je na kat, a zidan je kamenom
iii
U ovome krilu je Mjesni odbor Aleksinice
lovinac
Obnova lovinjačkog doma
lll
U Lovinjcu jošte ima ruševina iz Drugog svitskog rata

Ljudikanje o vili

vv
Za Gospićane ovo je Vila Velebita na Visočici

MORDA NISTE ZNALI DA JE U LICI VIŠE VILA VELEBITA

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
14. travnja 2014. 14.10 sat

Piše  i slikuje Marko Čuljat

Poštovani čitatelji i čitateljke,
u Lici se dugo piva(la) pisma Vila Velebita, kojoj je autor niki Danilo Medić, bija j' un profešur. A niki vele da i nije autor, da j' to niki drugi, i da j' to popevka, ka da ju je napisa niki Zagorac.
Uglavnom, Vila se dugo i dugo pivala sve do iz 1945. kada je odednom zabranjena kao nepodobna nacionalistička pisma. Zbog nje i njenog pivanja niki su širom Like i poslidnjoj komunističkoj državi završavali i na koji misec dana u zatvoru, odnosno žutoj kući u Gospiću. Tako su i meni u Ličkim novinama cipali drva zimi, i nisu krili zašto su iz Brinja, Otočca ili Udbine u zatvoru.
Pisma se rado pivala s novom Rvackom, a poslidnji' nikolko godina gotovo da se i ne čuje na javnim mistima. Niki su tili da una bude himna Ličko-senjske županije, ali se ta ideja nije ostvarila. Puno pivača tu je pismu, koja se smatra narodnom, snimilo na svoje ploče s drugizim pismama. U Gradu edna omanja ulica nosi njeno ime i pritvorena j' u korzo. Ednom umitniku kao inspiracija za Vilu poslužila j' balerina na Visočici i un joj je salija spomenik u grackoj fontani na Trgu Stipice Radića.
U euforiji ednog dočeka edne političarke i nju nazvaše Vilom Velebita. Čini mi se da j' to bili na Plitvicama za edan Uskrs. E ljudi moja ta Vila Velebita bila j' danaska jopet u Gospiću. Sa sjetom se sićala nekdašnjih dolazaka i dočeka u najveći lički grad. Do nje niki novinar nije moga jerbo su je dobro čuvali i političari, i policijoti, a bome i uni tilisni čuvaru koji su me ednom dovatili pod lebra kada je polagala temeljac za novu polikliniku u Gospiću, kada je obećala kupit' kostim i kupati se iduće sezona na Zrću nakon što otvori tu gotovu zgradu.
Ota Vila Velebita je Jadranka Kosor, koja j' danaska bila u Gradu ka kandidat liste centra za EU parlament. Njen auto je sta bez ikakave pratnje prid ednom birtijom di j' uvik pila kavu sa stranačkim kolegama, ali danaska iako j' bila malo ćopava u livu nogu, morala j' prošetat do susidne birtije di j' bija odbor za doček.
Malo se j' lecnula kada sam je priupita rašta šepa, i u šali dobacio da nije morda u pitanju rodni list, a una osorno dobaci da ju vriđam tom primidbom. A ja ka pravi Likota odma' sam se ispriča, pa i ovim joj se putem ipričavam na nenamirnoj uvridi.
Doklen ovo pišem pod impresijama s predstavljanja EU kandidata, di su nji svi valili, pada mi na pamet da j' una najzaslužnija što j' u Gospić došla slovenska tvornica za mlivenje kamena u Bilajskoj ulici protiv koje j' bija samo edan čojek iz te gospićke ulice. Tvornica je priseljena iz Ličkog Lešća di je zagađivala tricet godina izvor rike Gacke. Koliko li će samo zagađivati Gospić uz pomoć Vile Velebita?
vvv
Gracka Vila na trgu

vvv
Jadranka Kosor i Nikica Gabrić u Gospiću su bili danaska
 

Novo ljudikanje

kkk
Lička kućica ka da je izašla iz fotošopa/Snimija © Marko Čuljat Lika press Gospić

Ljudikanje o ne/lipom

KUĆICA IZ FOTOŠOPA

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
22. TRAVNJA 2014. U 17.00 SATI

Piše i slika Marko ČULJAT

Dragi čitatelji i čitalice,
danaska sam jopet bija gotovo na srid Ličkog polja jer me tamo odve' posa. Blizu štreke ugleda sam čudnu kućicu i poslika je. Kad sam doša kući i skinija je s une kartice, jerbo i ja radim digitalne slike, odma j' izgledala ka da sam dva dana na njojzi izgubija obrađujući je u fotošopu, ka što to rade niki drugi i objavljuju bajkovite, u stvari nakaradne slikice ovog dila Rvacke.
Nije mi jasno št j' taj vlasnik tije, el se tija istać idejom ili bojama koje ne/priliče ni sridini ni okolišu di se nalaze. Meni to više liči ka šaka u oko, kako bi rekli naši stari. E d j' to sve. Prid nikolke godine srušili su veći dio novog otela Lika u Gradu i unda ostatke ocaklili sa svi pet strana, da i krov je bija caklen, jer su takizi bili uviti lokalne samo/uprave. Sada se radi jošte edna caklena kuća u Kaniškoj di će biti študenti. Baš me zanima kako će ta zgrada udovoljit uvite za energetsku učinkovitost, morda će u njoj biti ognjište i ložit će ciplje koja će svaki student morat zimi donit od kuće svaki dan kad dođe na pridavanje???
Vake stvari već se dugo događaju u Gradu, najvećemu ličkom gradu. Jošte se sićam Gucine kuće, kuće obitelji Frković koji je bija ajmar iz Ličkog Novog, a u unome rati bija j' veliki župan. Bila j' na kraju današnje Ulice Vile Velebita, tik Trga Stipice Radića. Nju su srušili jošte u bivšoj državi, pa edno dvacet i više godine tu j' bilo parkiralište i nikaka tržnica od železa i cakla. Unda se pričalo da će tute praviti uprava za lokalnu vlast i UDBU, pa unda prid sam rat da će tu biti zgrada DOZ-a, odnosno Criatia osiguranja, pa su na kraju oziđane tri zgrade iz une poznate poticane stanogradnje. Jošte dok se ziđalo zgrade su prozvane silosima, ka' uni silosi u Bilajskoj ulici, e bome kada su završene preimenovane su u - šajkače.
Enom kada sam sritija moju profesoricu Manju s Pedagoške akademije, usudija sam se upitati 'el čula kako zovu zgrade di j' bila njena kuća, bila j' jadnica rezignirana samo j' kratko odgovorila:
- Tako vraćaju mojoj obitelji.

Potlje svega:
Boja podloge nije iz fotošopa vengo s kućice

 
 

Prolitnje ljudikanje

U LICI JANJIČAR, AL' NE OTOMANSKI

Jutroska je Liku zavatija janjičar, da l' znate što j' to? Ako ne znate pročitajte ovo Ljudikanje.

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
17. travnja 2014. u 9.30 sati

Pribiližava Marko Čuljat

GOSPIĆ - Jutroska sam mora prije zore vatat volan i itati u susidni Gračac. Taki je posa nas penzioneraca kojima vrag ne da mira ni pod stare dane. Mora sam ić' dočekat bus jebro mi je tribala doć svast Mara.
Toplomir na pendžeru mi je pokaza samo tri stupnja u vani. Na brzinu sam se uredija, nisam tija vezan nektaen, mislio sam da ću i brez njega biti dobar za taksiranje svasti. Već na po' dvorišta poče j' padat slab snig. Na to sam i računa, jošte juče' kada sam izagna autinu iz konačno legalizirane garaže koja nije na poljoprivrednoj zemlji, tako su mi javili u nikom rišenju iz državne uprave. Tija sam reć da sam u auto jošte juče' vratija sprej za led i metlicu za snig. Moje stare kosti su mi divanile što će bit danas.
Kad sam se uvatija Ličanke, oću reć autoceste, mislija sam raspalit gas do daske jerbo je jošte mark pa me policijoti, ako rade u noćnoj smjeni na mostu kod Ostrvice, neć moć uslikat i uvatit i globit. Šipak! Na nekakvoj pločetini kočoperile su se brojke osam i nula, a iza mene je bliskalo žuto svitlo. Ništa od ispuvanjanja mea i autine koga, brte zaguši vozikanjem po Gradu. Mora sam usporti zbog sebe samoga da se ne zalipim di u kaku brinu na Ličanki.
Snig je sve jače pada, ništo nakon odvojka za Udbinu, di je j juče' bilo sniga, taman kad sam proša misto di su uni ludi četnici iz Raduča pobili šestero Lovinjčana, mojizi zemljaka, i kada sam namirava skrenit' s Ličanke snig je prista padat, a isprid sam vidija niko laskanje. Najprvo sam mislije da j' niki očevid i da j' niko nagrajsa. Al sam se bome privarija. Zatim sam pomislija da se nešto kopa, al radio jutroska ništa nije javlja, a na kraju sam uavertija da su cestari skrenuli sav promet s Ličanke na staru cestu za Dalmaciju. Bila j' prilična gužva na cesti do Gračaca. Iako nije padalo ništa, ni kiša ni snig, cest j' bila suva vozilo se oprezno. Jošte na naplatnim kućicama mimoiša sam kolonicu jerbo, da se povalim, ja imadem unaj enc i ne moram svaki puta davat kunice za vožnju Ličankom, primitio sam stranjske registracije, maom švabske. Pa Uskrs je u nedilju i kući na pršut i ovarbana jaja dolaze Jugošvabe. Ne pada mi na pamet nika druga rič, jerbo niko se nije sitije dati ime Rvatima koji i danaska rade u Švabiji ili nigdi u onoj Europi na nikom bauštelu. Al, bilo i' j' ništo puno pa sam ubiđen da je bilo i dosta strendžera.
Tekar u Gračacu na vistima u šest sati sam čuja da u Dalmaciji dere bura i regulira promet i da j' auto cesta priko Velebita zatvorena za sav promet. Niko nije svraća u Gračac, već su obilaznicom 'itali put Vraca i Velebita i za - Dalmaciju.
Kad sam pokupija svast na povratku sam na Ziru svratija na uobičajeni kapuciner, al s dava cukra. Tila j' tako i svast i, mogu vam reći da joj se dopala ta bila kava na talijanski način. Kad sam poša na kavu su došli i prodavači INA-e, nije ovo reklama, te tvrtke kojoj je ime smislija, ako niste znali, prvi direktur potlje unog svitskog rata, a bija j' iz Smiljana. Pametan niki čojek, da samo zna kako se za tu njegovu firmu danas otimaju na Balkanu.
- Ovo ti je janjičar - reče ednom prodavaču.
- Kaki janjičar? - zapita un začuđeno.
- Pa janjičar, okašnjeli prolitnji snig kada već ima janjaca tako se zove u Lici. - ja ću ga poučiti.
- A ja mislio na turske janjičare. - na kraju će inaš, dodajući da mu je drago da j' ništo jutroska naučija.

 
 

Ljudikanje o (za)vođenju reda

TRENIRANJE STROGOĆE

Virujem, kad bi se priminili svi "pozitivni" zakoni da bi malo Rvata ostalo na slobodi, a u Rvacku niki ne bi 'tili doć.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
13. travnja 2014.

Pribiližija Marko Čuljat


GOSPIĆ - Već duže vrimena, da prostite, na ednu stvar iđu mi i novinari i policajci. Novinari jerbo lete samo za ružnim stvarima, a policajci jerbo treniraju strogoću di ne bi trebali.
Evo o čemu se radi.
Dok onaj vražji PULS (čitaj Policijska uprava ličko-senjska) nije ima glasnogovornika, nije se moglo do invormacije. Načelnjak se bija naljutija kada sam mu priko sekretarice poručija da ne glumi i glasnogovornika. Kada sam istraživa divljanje ednog Mečana u Metku, ili Medaku kako divane na televizijama, mora sam ga zvat i u pet popodne da nešto provirim prije objave, a un se bidnik naljutija da zbog mene mora prominit klepku. Više ge nikad nisam zva. Više i nije načelnik ničega.
U poslidnje vrije iz PULS-a zaredala priopćenja kako j'niko ukra' ovo ili uno, vlasništvo pravne ili nepravne osobe iz nekog mista. Šalju nemušte invormacije, a krađu prekrstili u otuđenje, postali i uni književnici ka Krleža. E, da pade mi na pamet. Edno su vrime čak pisali i naslove svoji' priopćenja.
- Ljudi moji ne zajebavajte se s naslovima što vi znate o tome, vi ste policijoti - reka sam ednom šefiću ednom prilikom.
            - E moramo, bili smo ti mi na seminaru u MUP-u učila nas glasnogovornica - otpovrne un.
A ta glasnogornjača i dan danas negdje glasno govori, a u MUP je došla s ednog polularnog radija medija koji drma glazbu i nikad' u životu nije napisala - naslov, jer naslova u radijskim emisijama i vistima naprosto - nema. Morete unda samo zamislit' kaki su to bili policijski naslovi. Igrali se novinara i urednika i kako sam sazna priznojavali se.
Kako je stiglo lipo vrime, ljudi i prije zakonskog roka poskidali zimske gune. Triba znat' da priroda ne cini i ne poštuje ljucke zakone, pa j' proliće stiglo edno dva miseca ranije i u Liku. Nove litnje gume i nove autine mnogi žele isprovat na autocesti. Nisam proša eu-autoceste, nit želim, meni je dobra i Ličanka. Toga su mišljenje i tisuće vozača iz cile Europe. Posebno mi je draga dionica od Gospića do Zira. Ljudi moji, kaka je to ravnica na pustome Ličkom polju, pa mnogi piče li ga piče. Kada svoju autinu vozim na ograničenih 130 unda kočim promet svi me zaobilaze, pa i ja dignem brzinu da se uklopim.
Od ovi rani prolitnji dana pa sve do kasne jedeni tuda će proći milijuni vozila, niko i ne da točne podatke o cestarini. Velik dija nji' oće se malo kurčit skupom autinom. Al, lička policija i za nji' j' skovala karige. Edan policijot s kamerom se popne na nadvožnjak za Ostrvicu, koji kilometar južno od Gospića. Tu snima brznu i auto i javlja kolegi nešto niže na ednom stajalištu di je sve pripremljeno ka da love Al Kaponea. E tu j' vrag odnija šalu. Tu se globi, a globa iđe u državni proračun, da ne bi mislili da završava u policijskim geltašima. Ako vozač pruža organizirani otpor udna do brzo dopiči policijski snimatelj i unda mu na velikom ekranu prikaže kako je un pičija kod Gospića. Tu je The End.
O tome se već nikole godine piše po auto časopisima, vozači su nezadovoljni, a bojim se da su nezadovoljni i turisti. Kako će bit zadovoljni. Edno od zadnji policijski' priopćenja koje je došlo u Ličke novine odnosilo se na kontrolu brzine obavljenu na Ličanki 9. travnja. Tada su na dilu uvaćeni edan Slovenac (45) koji je Golf očepija na 224 km/h; zatim edan Crnogorac (33) koji je Audi vozija brzinom od 246 km/h i edan Bosanc (55) koji je Opelom vozija 242 km/h. Rekord staze drži još uvik Rvat Konavljanin od 20. travnja 2011. kod nadvožnjaka Ostrvica u traci za sjever  vozija j' Audi A 6 258 km/h.
Uni su fasovali dvi globe. Edna je bila novčana, a druga je zabrana vožnje na godinu dana u Rvackoj. Znači ni Bosanac ni Crnogorac, a bome ni Slovenac, ne smiju s autom u Rvacku do nagodinu. Virujem da su oni itali kući, al ne virujem da će idući put ako budu dolazilu u Rvacku ili ako budu išli dublje u Europu iznajmit vozača. Što vi mislite?
Pridlažem da nadležni organi, budući na ovoj dionici i nema baš puno prometnih nesrića, ukine ograničenje brzine i tvrdim u predsezoni i podsezoni i to će postati popularna dionica u Europi di bi se svi tili doć provozat tizi tricedesetak kilometara. Tizim trkačima treba osigurati nikolko policijota da i' kontroliraju i omogućiti im da potroše koji euro u nekoj birtiji na ličku janjetinu i da uopznaju Gospić i okolicu…
Eto sam ja već nadrobija puno toga. Morda ću i ja zbog ovog pisanja fasat kaku kaznu ka' pišak kad izađem vanka, ili će mi pritrest autinu sumnjajuć' da vozim travu, mislim za zečeve.
Pitam se kada bi se pridržavali tizi "pozitivni" propisa na Zrću kolko bi to Zrće dugo radilo? A tamo mogu globit za buku, izazivanje javnog reda i mira, narušavanje mira, dirinčenje, nedolično ponašanje, vodanje pasa, pa i za uživanje u opojnim sredstvima.
 
 

Ljudikanje o rvackom novinarstvu/Likanerski blog

I ZATVOR JE ZA NOVINARE

Rvacki novinari često puta brane druge, a sebe zakopaju kasnim ili lošim reagiranjima.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
10. travnja 2014. u 20.30 sati

Piše Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Ovi nikolko zadnji dana, kako je edna novinarica, pandam doktorici, a ne doktorki, dobila uvitnu sucku kaznu za razotkrivanje malverzacija u ednom poduzeću, digla se kuka i motika, mislim novinarska.

Zbilja su bidni ti rvacki novinari. Oćedu bit vlast i to ona prava, civilna, crkvena, pravosudna, policijska i pametuju na sve strane svojizim komentarima koji su dugi kilometre i kilometre i koje niko ne čita jerbo ljudi već desetljećima bolje razmišljaju od njih i prodivane neizlaskom na svakim izborima. Mnogi od tizi novinar/čina oćedu bit pametniji i najpametniji, a ne bi se potrudili malo porazmislit kad rade svakodnevni posa da na vrime reagiraju. Ubiđen sam da su niki od jučerašnjih kritizera ružne sudske odluke "po" novinarku, taj isti zakon imali u rukama jošte kada je bija na prvom čitanju u Rvackom saboru. Al' briga nji' što piše u nikom zakonu, uni u Saboru slikaju nikoga ko kopa nos i naslađuje se. A kada se zakon primini onda nastaje belaj i čudo.

Nikidan sam ka novinar/čić bija na ednom seminaru o e-gospodarstvu, e-o unome i e- o unome. Pridavač, gost iz Zagreba, pokazaj na platnu popis zakona o e-zakonima u Rvackoj. A ja ću ka' iz topa priupitat kada sam pročita samo četri naslova, a di je unaj o e-novinarstvu?

Čojek se nasmija i potvrdija da ga jošte nema.
- Nema, pa što unda, mi i nemamo takog novinarstva. - pomislim u sebi jer me sramota reći naglas.

Imamo iljade drugizi zakona, pa što unda. Jopet ima lopova i lopovluka o kojima novinari "istraživački" pišu kada dobiju dokumente od "povirljivog" izvor/čića u nikom organu, mislim vlasti, a ne na onaj organ na koji vi mislite. A kad treba zaštititi sebe i profesiju unda su novinari - kuš, dok i' nešto ne opandrkne. Sitimo se samo štrajka u ednoj redakciji koji je traja više dana, a nakon njega gotovi su svi izletili na - ulicu i postali uličari, odnosno ulični novinari, zapravo nezaposleni, jerbo se nisu znali zaštititi. Samo je edan avancira al' van redakcije. U toj redakciji sve j' počelo suspenzijom unog vražjeg kolektivnog ugovora o plaćama i ucinom za fiksnu plaću glavnog urednika, nemirno mu neću reć ime, jebro mi je crn prid očima. Niko od novinar n ije smija ništa napisat, a posebice "komentatori" te Kuće, a od sindikata ni - be.

Najžalosnije j' što uvik lekcije dile uni koji su uspišno doprinili da neke redakcije prestanu radom, ka što j' primirice unaj Vjesnik koji je malkice turnija i ministar Linić, pa unaj jošte prije Start, nestala j' Arena, al' su zato druge dnevne novine postale arenama o kojima j' sanja i Arenin, nekada, lički urednik Jovica Popović. Postavlja se pitanje zašto ti komentatori i kolumnisti nisu vidoviti i zatšo nisu kajderi predviditi da bi i unu mogli u Remetinec u Zagrebu, oli ti' Žutu kuću u Gospiću.

 
Ljudikanje o pisanju

sss
Informacije o radu šumara privukle su dosta čitatelja/Snimio ©Marko Čuljat Lik@ press

KAD SE PIŠE, UNDA SE I ČITA


Niki mi nisu virovali kada sam divanije da ću izdat' zbirku lički priča. Zanimljivo je da je prošli misec Sport bija najčitaniji od ukupno 426 naši rubrika. Ostvarili smo 28.984 posita na portalu.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
6. travnja 2014. u 20.35 sati

Ljudika Marko ČULJAT


GOSPIĆ - Kad sam prid nikolke godine počeja pisat i na ličkoj ikavici bilo je sprdnje s njom, a bome i s menom. Kada sam divanije da namiravam objavit zbirku lički priča, priča kojima su autori Ličani, niki su me pogledavali s neviricom, misleći da sam prolupa.
Nikidan sam održa promociju najnovije knjige koja je izašla u izdanju Lik@ pressa. Promocija je bila med učenicima Osnovne škole dr. Jure Turića, jer su dio knjige napisali učenici baš te gospićke škole koja nosi ime prvog rvackog doktura pedagogije rođenog Gospićanina. Uz učenike, članove novinarske i literarne grupe, bilo je sudionika unog natjecanja što se zove Lidrano, bilo je nikolko lipi voditeljica, a ni ravnatelj Ivica Radošević nije izosta.
Dici, odnosno autorima, kako sam već izvistija, najprvo sam podilija autorske primirke Izabranih priča čitatelja Ličkih novina. Bili su zadovoljni, na kraju sam knjige uručija i voditeljicama grupa jer su to one tile. Sazna sam d' j' 'edna učenica pokušala i uspila napisat kratku priču na ličkoj ikavici. Bilo mi je drago i to čut, jerbo na taj način neće izumrit edan od lički' divana.
Drugi dan zvala ma ne brzoglas i edna vršnjakinja i kolegica. Zajedno smo gotovo cili život išli u školu, najprvo unu osnovnu (bili smo u vježbaonici), pa unda u sridnju, pa najzad i na Akademiju, mislim pedagošku. Bila j' to Manda Šikić udana Matanović, koja mi je pomogla da iz Brinja di radi u Osnovnoj školi Luke Perkovića, rvackog književnika rodom iz Križpolja, dobijem dvi dičije priče na brinjskoj čakavici. Manda, vam se inače, ljudi moji, bavi pisanjem. Piše dobre pisme, edna j' završila i u čitanci, a druge u zbirci. Mandu je zanimala Željka Rukavina koja isto piše na ličkoj ikavici, pita čija j' una, pa reko od tate Luke i mame Koviljke.
- A koj' unaj Buco? - priupita dalje Manda.
- E Mande, moja, un ti je bija unuk dida Prše iz Žabičke ulice.- otpovrnem ja.
- Pa un je unda sin Pršinke što j' radila u Visočici. - zaključi Mande.
Edna zgodna gospićka mama me našla u birtiji i pita di je knjiga za njenu ćer, jerbo da joj je objavljena priča, a ja odma - na knjigu.
Da razbaciva' sam se s knjigama ovizi dana jerbo sam za njeno uređivanje ima dobri sponzora Općinu Brinje, Ličko-senjsku županiju i Prvu ličku tvornicu kruva Tušak iz Gospića koji su mi i omogućili da ukoričim priče s portala.
Tija bi se jošte malo falit. Prošlog miseca, a prilažem i kopiju statistike s interneta, najčitanija rubrika bila j', ka nikad do sada - Sport. Niki od organizatora zva me na klepku da budem medijski pokrovitelj veteranske liga u malom nogometu.

- More, al' nađite ko će pisat, i neće bit problema - otpovrnuo sam i prista na pokroviteljstvo, misleć da od posla neć bit ništa ka i sa drugizim dogovorima za pisanje.
Dečki iz organizacije su to svatili ozbiljno i javlja' mi se redovno svakog vikenda Šuper, mladi Šuper, ne Joja, vengo Igor, koji je bija i sudac na tim utakmicama. Unda sam najzad i ja zapuca na finale i uz Igorovu pomoć i pomoć sudačkog stola napravija dobar izvištaj sa slikama i videozapisom. Sport je j u ožujku ostvarija 4671 posjet, a za cili misec bilo j' na stranici ukupno 28.984 posita. Ljudikanja su bila na sedmom mistu s 1679 posita.
Ovaj misec sa šumarima sam bija na pošumljavanju Ličkog polja. Šumarski izvištaji zauzeli su osmo misto po broju ulazaka kojih je bilo 1601.
Inače analitika je Ličke novine raspodilila na mam 426 stranica. Zadovoljan sam što ima dosta ulazaka u arhivu koja se pretražuje. Usudija bi se reć' da nam čitatelji viruju dok kopaju po starim stvarima da bi pronašli ono što i' zanima. Ednom su me zvali i iz Graada Gospića jer im je tribalo lanjski' podataka pa sam i' naputija di će i' nać.
Na Fejsu profil Ličkih novina, koji ima 1332 lajka, koji bi se mogli smatrati kao pretplate, bilo je u ožujku dosta viđenja. Slika i kratki video o plesu Gospićana imali su 3342 viđenja, slika konoplje koju čuva specijalac imala je 1026 viđenja, a slika svete mise povodom Blagovijesti u katedrali imala je 1340 viđenja. Osim toga bilo je posita i na kanalu YouTubea. Najgledaniji je bio prilog i plesu Gospićana koji je imao 1088 prikaza, video zapis svete mise imao je 492 prikaza, a finale veterana 334 prikaza.
I na kraju, moram izraziti žaljenje što ne uspivam pokriti sva zbivanja na ličkom području. Ponekad se gotovo istovremeno organiziraju dva, pa čak i tri događaja (kao recimo 31. ožujka) što je meni samom nemoguće pokriti. Zato ponekad izostane informacija koju drugi imaju. To pokušavam nadomistiti vjerodostojnošću, točnošću i pravovremenošću bez popularnog žutila. Moram istaknuti da u redakciju ponekad i ne dođe obavijest o nekome zbivanju, ali o tome ni bi zborija.
Da ste mi debeli i do - čitanja.


sss

Naša statistika skinuta s interneta za ožujak ove godine
kkk
Danas ličku konoplju čuvaju specijalci/Foto arhiva©Lik@ pressa Gospić

Ljudikanje o nama samima

OD KONOPLJE DO KONOPLJE

Danci zainteresirani za otkup industrijske konoplje.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
30. ožujka 2014. u 20.15 sati

Piše i razmišlja Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Kada sam se prid više godinica priprema grunta sam di ći ić da napravim kaku priču o nigdašnjem životu u ovome dilu Rvacke. Tija sam napravit priču o tome kako se pravila roba, odića, koja se nosila sve doklen nije postala sramotom, ka što j' sramotom postalo divanit ikavicom, kojom se ja eto, budala, usudin, pisat mam i kolumne u tim prokletim Novinama.
Nisam ja kriv što je vaj divan zaboravljen i što j' posta sramotom u Lici i okolici. Al sticajem okolnosti uz divan, ka što će, bojim se, danas sutra, nestat i našeg rvackog divana, jer mularija danas divani jezik SMS- poruka koji nema veze s ničim. Nisam ja kriv što j' zabranjena i proizvodnja konoplje kojom su se naši stari odivali. Nemojte ovo svatit doslovce, nisu uni ka divljaci stavljali konoplju na nika mista, nego su je bome, posebnim tehnologijama priređivali, a ne šmkali, kako bi napravili koji komad robe i obikli se ili se pokrili u krevetini ili, ne daj bože, na odru.
Odbasa sam čak u Piplicu kod Ike Kovačević, koja se potlje četničkih klanja i razaranja Lovinjca i okolice vratila kući, a sklepala je i taru i počela tkati. Majstorici je falilo konca od konoplje i planirala je idućeg prolića zasijat ništo konoplje.
- Zasij, zasij, pa ću te oma uapsih - prepričava nam Ika riči svog unuka policijota u rvackoj policiji.
Jednostavno rečeno, poslidnji' desetljeća bilosvitski kriminalci počeli su od konoplje pravit' drogu, trovat mladež i zarađivat grdne novce na smrti ovisnika, pa je sijanje konoplje svi vrsta, pa i one industrijske jednostavno - zabranjeno. Zato su se vridne Ličanke snalazile s kupovnim koncem i krivotvorile ličko odiću. Njima su se pridružili i brojni seminaristi i kursisti pod patronatom ministarstva koji su poslidnji godina držali tečajeve i natječaje kako se što pravilo nekada i pokušavali su obnoviti stare vještine na krvi način. Zavaljujući tizim tečajcima dobili smo i bilu ličku kapu s nekakvim neobičnim kvakama na obodu !!!???
Zanimljivo je da te državne institucije nisu tile u posa obuke i obnove ličke kape uključiti poslidnje majstore, čitaj i majstorice, za kape iz Kapare koja je godišnje prije rata proizvodila samo 40 iljada lički kapa. Uni virovatno ne bi dozvolili perverzne i bezobzirne verzije kape koja je čista diverzija prošlosti Like, ali i njene budućnosti. Uza sve to, iz tizi tečajeva potekla je novokomponirana trilema da li vlaška ili kranjska kapa imaju duge il' kratke kite, mislim, ne na ono na što vi mislite vrag vas odnije, vengo na rese na kapi. I Vlaji i Kranjci volili su se prdačiti s kitama, pa su bećari nosili duge kite, na kapi, i to nako nakero priko ednog uva. Stariji su kite podrizivali da im ne smetaju pri radu, a nije bilo nikakvih političkih kanotacija ni prizvuka. U Lovinjcu su ednu vrstu kapa zvali - lapčankai nosili su je bez problema.
Iz tara više ne izlazi grubo platno za plate, vriće ili lače kakva je nekada bila, pa se morala u valilu valjat do besvisti da ne bi žuljala med nogama kad se nosi. Sada je ta krivotvorna bila meka i podatna, ni slično pravoj ličkoj robi i posteljini.
Međutim, i u naše krajeve stiže inicijativa s nekad trulog zapada - nudi nam se proizvodnja industrijske konoplje, konoplje od koje se ne more napravit droga. Ali, gle vraga, u Lici di konoplja bolje uspiva i od duvana, i od žita, i od kukuruza, više nema ko orati i obrađivati zemlju. Lika je postala pustara u srid sride Europe.

kkk
Čudna novokomponirana lička kapa

REAKCIJE S FEJSA

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/804780182884483?comment_id=8013859&offset=0&total_comments=1

Marko Čuljat, Jasna Čorak, Sanja Puškarić i 11 drugih su rekli da im se ovo sviđa.
Lički Pustolov Vuk Opavidi ti mojih likota uznapredovalo se he he he pa nije valjda da specijalci prodaju sadnice konoplje. Mora da Ostojić daje male plaće he he he
Bosiljka Susic Za mog vremena se to sadilo u polju,a potom cupalo,potapalo u vodu,susilo,stupalo,trlikalo,prelo,snovalo,tkalo.......ali bez pusaka i pistolja.
Miroslav Ambruš-Kiš Neka je i zalijevaju
Maj Lika-doo Evo meni posla ja cu je cuvati sam netreba mi specijalaca samo da mi je dopuste saditi
Ma-rica Marica La EE BIT CE TKANJA !!!?

 

Prije nekoliko dana višečlano izaslanstvo sastavljeno od danskih investitora zainteresiranih za ulaganje u sjetvu i preradu konoplje posjetilo je hrvatsku Agenciju za investicije i konkurentnost s ciljem da se pokrene nešto s mrtve točke i u našoj državi po tom pitanju. Danci su zainteresirani za suradnju s hrvatskim poljoprivrednicima primarno radi proizvodnje ulja i drugih prehrambenih pripravaka od konoplje koje se mogu koristi kao pomoć pri liječenju nekih bolesti. No, osim toga oni žele iskoristi puni gospodarski potencijal pa će proizvoditi i ulje od sjemenki konoplje, a radili bi i kreme za njegu kože. Zainteresirani su za sjetvu na najmanje 200 hektara zemlje u Hrvatskoj, a domaćim bi kooperantima, ističu osigurali siguran otkup. Osim toga 20 ljudi bi bilo trajno ili povremeno zaposleno u pogonu za preradu konoplje.

Čak smo i mi iz Ličkih novina dobili poziv za konferenciju za novinare u Zagrebu gdje će se javnosti predstaviti poslovne namjere i buduća ulaganja grupe danskih investitora, kroz cijeli niz projekata, napose uzgoja i prerade industrijske konoplje. Na konferenciji, koja se održava u ponedjeljak, govoriti će Jan Lund Larsen i Peter Kjær Knudse, predstavnici danskih investitora. Osvrnut će se i na zakonske (ne)mogućnosti uzgoja industrijske konoplje u Hrvatskoj, što danas koči razvoj agrara.

kkk
Tkalja Anka Kovačević iz Piplice/Foto arhiva ©Lik@ pressa Gospić

VIDEO ZAPIS LIČKE TELEVIZIJE

 tetina
Ričičanin Ivan Tomočić uvijek voli nositi bar dio narodne nošnje, a na pitanje o kitama samo se nasmijao

  llll
Detalj obnovljene gospićke katedrale

Ljudikanje priko Fejsa

Ko more svim udovoljit

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
29. ožujka 2014. u 18.00 sati

Priprema Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Ova mriža, mislim na Fejs, i na fejsovce koji na njojzi vično vise i klikaju li klikaju i lajkaju li lajkaju, doprinosi samo pomutnji.
Mislićete da sam se smaka, al jošte nisam. Mislim na nike nezadovoljnike koji su ljuti prije podne na sebe, a popodne na cili svit pa se istresaju priko toga Fejsa. Al, blago meni, nji se mogu lako rišiti, i rišavam se. Tako mi se niki pritija sudom u - Banjaluci, a bilo je i drugizi budalaština.
Ovizi dana baš i nisam bija privridan. Uvatila me nika fjaka, ka što bi Šolci rekli, pa mi se i nije račilo radit. Oko sporta me izvlačija mladi Igor Šuper koji me je fila rezultatima veteranske lige, ali na kraju sam se i sam isprsija i oša na finale. Istu sam veče objavija rezultat i sliku Tušakovaca, pekara koji su pobidili, i ta je slika do dana imala 1488. Odma iza nje je u utorak navečer objavljena slika s mise u gospićkoj katedrali koja je imala 1316 viđenja.
U prošli petak sam bija malo i na placi i sliknuo unoga Darka Majetića što sa ženom pravi pekmeze i imbere, ta je slika imala 965 viđenja. Slika našeg suradnika Zorana Hapče iz Senja s međunarodnog boksačkog susreta sa Švabama imala je 906 viđenja.
Rekorder za ožujak je slika s gospićkog trga kada su mladi imali promociju akcije Dislajkam mržnju koja je imala 1743 viđenja.
Dragi čitatelji i čitalice,
mnogi od vas, naročito stariji, ka što sam i sam, i ne znate da unaj plavi tekst iznad il' ispod slike ima vezu s člankom i drugizim slikama ili videom u Ličkim novinama pa zato pokušajte i to otvoriti.
Da ste mi debeli i do vidova.
 
Ljudikanje o zimskom proliću
trg
Noge na klupi na Trgu Stipice Radića u Gospiću

SELJAČINE U GRADU

Po drskom ponašanju i u kući se zna ko je gazda.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
16. ožujka 2014. u 13.30 sati


Pribiližija Marko ČULJAT


GOSPIĆ - Ovizi dana nešto me zaredalo da moram bit na Trgu Stipice Radića, koji je edini gospićki uređeni trg pogodan za razno razna zbivanja.
Najprvo su me na Trg zvali strukovnjaci i njijov profa Žužul da će u petak, kad je placa i ima puno raje u gradu, imat promenadu svoje akcije Budi muško. U toj akciji koja se svodi na to da se smanji marifetluk na internetskim mrežama, a u njojzi sudiluju i jošte mam tri škole iz cile Rvacke, sudilovali su mnogi. Priključili su im se i policijoti jerbo i uni ponekad moraju vatat te virtualne lopove kad čine kake gadaline.
Iz Zagreba je došlo nikolsko instruktora, a med njima i edan grafiter, to vam je unaj što riše i piše po facadama, kako bi rekli Primorci, zgrada. Ovaj put su sridnjoškolci pitali u gradskoj upravi i nikako su se nagodila da taj grafiter oslika trafostanicu na Trgu. I mogu vam reć d' j' lipo ispala.
U petak sam bija nešto poranija, jer je placa bila slabašna i jadna iako su pemzije došle jošte u ponediljak, ali morale su se poplaćat režije i malo je kuna ostalo za zelenjavu. Malo sam prooda po Trgu i okolo Trga. Udma sam primitija nike seljačine kako držidu noge na klupi, moramo i mi iz grada vidit što je seljački gazda. Valjda svoje noge kod kuće drže i u padelama s ilom i pilom, ka prasčine. Nešto kašnje na toj istoj klupi sidili su niki ženskilji. Bit će radosne i ponosne kad dođu kuću i na turu opaze opanke unizi seljačina.
Danaska prije podne Trg je bija pust. Nianci edne duše na Trgu iako je bija lip i sunčan dan. Zato su bile birtije pune mladi dokonjaka koji su iščekivali da im matere skuvaju ručak pa da idu leć i spremit se za ponoćni izlazak u novi život. A to što će jutra biti pospani u školi ili na radnom mistu, ukoliko ga imaju, nikoga ne zabrinjava.
Bili smo i u dvorani, niki polovnaci ćulali su loptu, al je una stalno bila brža od njih i nikako ju nisu mogli uvatit.
E skoro zaboravi, uputit poziv čitateljima i čitalicama da nam se jave priko maila koji se plavi ispod svakog naslova našeg članka. Ukoliko želite, dragi gitatelji i čitalice, Vaš prilog ili mišljenje o nekom il' o nečem moremo objaviti i s inicijalima, ili anonimno, ali mi moramo znati Vaše podatke koje ćemo krit od ostalih. Naime, ne bi tili priko Lički novina širiti defetizam, nemoral i slične gadarije ka što to rade ostali po internetu na brdovitom Balkanu i da nemaju nikakiziu poslidica osim što imaju dosta klikćana i sudskih tužbi.
Čitam da je unaj bidni Babić iz indexa osim Liniću dužan i 180 milijuna kuna unoj goluždravoj Severeni za njezin seks na njegovu portalu i da taj dug raste iz dana u dan. Ništa zato bitno j' da Linić zgasnija Visnik i da pomaže nike redakcije s njemačkog govornog područja.
Da ste me debeli i do vidova.

ttt
Predah na klupi s nogama
ttt
Netko je trgom šetao ...
ttt
...a netko se vozao
 

Ljudikanje o gospićkoj prošlosti

lll
Unutrašnjost edne ledare

 

GODIŠNJI ČUVARI LEDA


Prije unoga rata u najvećemu ličkom gradu bilo je nikolko ledara u kojima se led čuva do novog leda.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
2. ožujka 2014. u 22.15 sati

Pribiližija i slikava Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Već nikolko godina političari nam tupe kako će voda biti rvacka nafta. Nije mi jasno zašto se unda već ništo ne poduzima da se ta rvacka bila nafta prodaje i voza tankerima po cilome svitu kad vele da je ima na pretek. Morda bi mogli imat vodovode umisto naftovoda i plinovoda ???

            Otvorene su nikolke točione vode, koje nešto posla imaju priko lita kada dođu žedni europski turisti, a otvorena je i edna tvornica leda i to ne na nikom izvoru vengo na ednoj pipi, i vale se da imaju najbolji led na svitu. Dabome da se mora valit kada je u naše edno misto doša stranac da nam pokaže kako triba radit biznis od vode i s vodom.
U Gospiću jošte ima ljudi, a i obikata, koji se sićaju i koji podsićaju kako se nekada čuva led do novog leda. Bile su diljem grada izgrađene čvrste kamene građevine. Ostalo i' je jošte nikolko jerbo su nike srušene jer su smetale urbanistima i komunalcima iz lokalne (samo)uprave. U ednoj ledari sam bja nedavno. Da smo vidite kako je lipo oziđana ličkim kamenom. Malo je tu morta, čak nema na nabace iznutra.
- Sićam se da je Bubaš ima ednog radnika koji je svaku veče zimi iša provirit' kolko je debel led na Novčici. Bija sam od vršnjaka zadužen da ga pratim i da javljam. To nam je tribalo jebo smo se mi dečki na sliširama klizali od Gospića, od benta, pa sve do mosta u Kaniži. A uni, kad iskopaju led ostanu rupetine u kojima smo se mogli i utopit. - priča Vladimir Rosandić, čiji smo književni govor priveli na lički divan.
Bubaš je ima dvi ledare za svoju birtiju u Bubašovoj ulici, a koja j to ulica pitajte svoje starije ukućane i suside pa ćete saznat. Led se vadija iz Novčice tekar kad je preša debljinu od 60 centi. Unda su se pilale kocke i drkljale u ledaru i slagale edna na drugu. Iz Novčice se led odvozija i u Kanižu u ednu ledaru ednom gazdi koji je ima birtiju i pekaru. Nije moga koristiti led iz Bogdanice jerbo je bija tanak i brzo se topija. Zato mladići i nisu smili na slišurama dalje Kaniškog mosta kako ne bi nastradali.
Taj led iz Novčice koristija j' i gazda Grozaj koji je bija vlasnik otela Lika u centru grada koji je jošte vavik zatvoren i okolo kogjega se skuplja smeće. Led se koristija i za ladit' sladoled, a ne samo za pivurnu i špricer.
Led se vadija iz Novčice sve dok gazda Bogdanić, koji je bio iz Sinca, nije uz svoju kuću napravije pogon za proizvodnju leda i time pomeja konkurenciju. Kašnje je un posta i vlasnik otela Lika, a reda radi da samo spomenemo, un vam je u Otočcu ima i svoju privatnu drvodjelsku školu, a bija j' i vlasnik pivare u Otočcu.
U ta stara doba promoćurni Ličani su vadili vječni led i snig i ispod Svetog brda na Velebitu i u kolima ga vozili i prodavali Talijancima koji su bili u "njijovome" - Zadru.
            Kako bi rekli stari Latini: Sapienti sat.
 

Ljudikanje o nama samima

licke
Današnji početak Ličkih novina na internetu

VALA VAM ČITATELJI I ČITALICE

Gotovo 30 posto postita imamo s engleskog govornog područja.


ličke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
9. VELJAČE 2014. u 18.30 sati

GOSPIĆ - Eto danaska je sveta nedilja, a ja moram raditi. Jutroska sam najprvo mora ništo po kućetini urediti i očisti. Sobetina mi je već misec dana razbucana jerbo sam počeja lov na domaće životinje koje su se uselile po zidovima nakon rata i obnove i jošte nisam pobidija.

Nakon toga kada sam se živ sav iživcira oša sam vanka i drito u staru birtiju. Kad uno u njoj gužva, ne mere ni šipak stati. Ispirija sam van i oša pozdravit' Martu na skveru i - kući. A ono, navalili i meilovi sa sviju strana. Kako sam sinoćka bija među Marakancima, dobro čitajte, ne unim tamnoputim Marokancima, to su vam uni ljudi, a danaska već poneki bome i starac, koji su se volili družiti na stočnoj placi u Smiljanskoj ulici i igralište prozvali Marakanom ka una u Brazilu. Brte, osnovali su uni udrugu, a bilo im je i čelonja iz gradske uprave. Sliku sam objavija i na unome vražijem Vejsu i uni klikaju li klikaju i gledaju. Ima danaska ta sličetina preko iljadu viđenja.

            E kad dođe do viđenja, evo da vam podnesem i godišnji izvištaj o radu i našim susretima priko ovog interneta ili ne znam ni kako se zove, jerbo mu niko viče da j' to nikakva mreža, ka da ribe lovi. Na to me i zakon obvezuje da položim račune svekolikome pučanstvu. Daklen, prošle godine Ličke novine imale su 324.010 posita, bilo je 821.778 otvaranja članaka, a unizi vražji klikova bilo je točno 31.605.887. Sve je to skupa težilo 4.764,4 GB (čitaj: gigabajta, ne znan ni ja što vam je to al znam da su skupi) - to su podaci statistike sa servera.


Dragi čitatelji i čitalice,
prošle godine ste prosično na Ličkim novinama boravili četiri minute i 51 sekundu, a Novine su se rasprostirale na mam 836 stranica na kojima se nalazi oko šest iljada datoteka, a to će reć članaka i sličetina, i drugih vidova umnog stvaralaštva ne samo moga već i dvadesetak suradnika, a priopćenja i materijale dobivali smo u redakciju s mam 16 adresa iz cile Rvacke.

            Pogleda sam zerica i u statistiku unog vražjeg Gugla koji svi guglamo. Un veli da su Ličke novine od 6. sičnja do 5. veljače ima24 iljade i ništo posita, da j' bilo pedeset iljada pregleda stranica i da su ti prigledi prosično durali dvi minute i 49 sekundi. Bilo je i priko 17 posto novi posita. Dabome, najviše je posita bilo iz Rvacke 21.250 ili 87 posto, zatim sa 676 posita slidi Srbija, pa Švabija sa 668 posita, Kanada sa 420, Švicarska sa 240, SAD sa 235, Nizozemska sa 170, Australija sa 161, Finska sa 118, Austrija 89 i tako redom iz ukupno 47 država i državica diljem zemaljske kugle. Zanimljivo je da je oko 30 posto posita s engleskog govornog područja. Kada su u taj Gugl upiše Ličke novine dobije se 17 iljada naslova, a kada se upiše Lička televizija Gospić dobije se 86 iljada naslova.

licke
Početak Ličkih novina na Fejsu

licke
Prošlogodišnja statistika sa servera Avalona

E ta Lička TV Gospić (LTVG) je na kanalu YouTube. Na njemu je 316 video priloga što smo otpočeli 17. kolovoza 2011. Imamo 61 pretplatnika, a ti prilozi imali su do danaska 241.881 prikaz. Dabome, najviše je bilo viđenja iz Rvacke 6.494, zatim Kanade 836, Srbije 726, Njemačke 669, BiH 357, Australije 177, SAD-a 165 i tako redom iz ukupno 69 država svita.
I jošte nisam gotov. Imamo provil i na Vejsu. Tu Ličke imaju do danaska 1263 viđenja bez i edne edine reklame za koju nemamo novaca. To moremo računat ka da su to pritplatnici. Sve u svemu ja sam zadovoljan, a nadam se da ste i vi zadovoljni sadržajima koje objavljujemo, i zato vam velika hvala na virnosti.

            Evo i nekoliko vaših poslidnjih pisama:
Mladen Krpan: … Jako mi je drago da netko nas mili kraj prezentira u lijepom i pozitivnom smislu. Nekad, kad uspijete, ric dvi o Klancu i Pazaristu. Od srca hvala! Mir i Bozji blagoslov!

Georg Zdunić iz Kanade piše da su se u njegovoj obitelji nekada čitale Ličke novine, a d ih on sada čita na netu.
George piše: Mnogo dobrog Zdravlja za cuvare Domovine lipa uspomena D.R.Mr.Marko samo nam reportiraj da imamo kontakt sa rodnim krajom nase Like srdacne pozdrav iz Windsora on.

VOLIO BI DOBITI ODGOVOR KAKO DOČI DO LIČKIH NOVINA DALI IH IMA U SENJU@   


ggg Glavna ulica i stara robna kuća

 


ggg
Gospićki samostalni izletnik

ggg
Panorama s Novčicom

Ljudikanje o gradu

I TO JE GOSPIĆ


Lice grada se polagano ali siguro minja, a vi sami zaključite kako se minja.


ličke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
18. sičnja 2013. u 21.20 sati

Piše i slika Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Poslidnji' edno po stolića na moj očigleda i prid mojim obiktivima raznih kamerica i kamera, bilo foto aparata, filski' il' vidio kamera, lice grada se minja li se minja.
Puno su tome licu doprinili i njegovi nigdašnji stanovnici koji su se organizirano pobunili 1991. i počeli ga dalekometno uništavati, ili komadati i pripajati Mesnoj zajednici Medak. Kolovođa te pobune u Jasikovačkoj ulici i mitingaš danaska pravi zubne proteze pasima u Banja Luci o čemu su i rvacki mediji nedavno izvištavali.
Četnički tragovi diljem nekdašnje crte razdvajanja još su vazda vidljivi, pa i u ličkoj metropoli. "Novogradnja" na mistu kuće Murkovića, Brinjaka, koji je oženija ćer trgovca Pavelića u Gospiću i doša bit mlinar u najveći lički grad u 70 godina dva puta se ziđe i obnavlja i jošte nije gotova. Taj Murković je, ljudi moji, u onaj Banovini bija i saborski zastupnik i čovik od ugleda ka i tast mu. Pavelićeva kuća je nekada bila kula age Senkovića, a od nje je danaska rpa kamena. Izvor rvacki kneginja Tuge i Buge ispod kule u živoj stini još je u prošloj državi zatrpan šutom i kanalom proveden u Novčicu, a ta je voda likovita jer su se une izličile po dolasku Rvata u ove ličke krajeve. Po tome je Lika i dobila ime jer njezina voda - liči.
U tome kvartu koji je bio tik zamišljene velikosrpske granice po nikom memorandumu obnovljena je jedino jedna zgrada - kasarna starojugoslavenskih žandara i unutra su danaska učenici i studenti iz dobrog dila Rvacke.
Glavna ulica se gotovo i nije prominila, edino što ponekad s kestena pane neka velička grana, i što je između nji' zbog birtija betonirano parkiralište za autine. Trgovački centar Mihić - Dukića je i dalje isti (stara robna kuća) i nastanjen je. Nažalost kuća poznate obitelji Grospić iz koje je poteka poznati ortoped Grospić i književnici Cvijeta Grospić propada i prazna je. U kući di je odresta Nikola Tesla je apateka i privatni stanovi, a dobila je umisto prozora veličke cakalene izloge.

grad
Čudna gospićka novogradnja

Nikidan sam bija u ednoj ulici i snimija dinamičnu fotku: parkirane autine, labudicu i apstraktnu zgradurinu koja je nikla prid godinu dvi, al' na njojzi ni traga od unizi solarni kolektora koji se po europskim kućama već dugo ugrađuju. Uglavnom bitno je da una ima rešetke ka zatvor i da liči na bunker, a vi pogodite čija j' to zgradurina, i ko se to razbacuje novcima.
Gotovo zaboravi, isprid Tesline gimnazije, u Glavnoj ulici koja danaska nosi ime Ante Starčevića, naša sam i oglas: momak traži curu - objavijaj' bidnik i svoju sličetinu i telefon da ga zovedu.
Napravija sam i ednu panoramu Novčice sa Starog mosta. Vidi se novogradnja na mistu Mataijina mlina i dija mlina Murkovića. Nije za virovat da je danaska polovica sičnja i da nema - sniga barem po noge, il' po metra. Flota divlji pataka je bila u punom pogonu jerbo Gospićani redovito donose ranu i rane i' s mosta.ggg
Detalj iz Glavne, odnosno, Starčevićeve ulice
ggg

Neobnovljeni četnički tragovi u Glavnoj

 

ggg
Ratni ostaci kule age Senkovića
gg

Ljubavni oglasnik

  kkkk
Gospićka katedrala u sumrak

Ljudikanje o invormiranju

LIKA U MEDIJSKOJ BLOKADI

Ljudi moji što se to događa, pa i katedrala rvatskog duva ukida dopisništvo u Gospiću.


ličke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
14. siječnja 2014. u 21.45 sati


Piše Marko Čuljat

GOSPIĆ - Ka što sam neku veče obeća, snimija sam toranj naše gospićke prvostolnice, odnosno katedrale. Vidite i sami kako un sada izgleda kada je dobro osvitljen.
Kada sam večeraska bira sliku pade mi edna činjenica na pamet, dobro da mi nije pala sikira. Proširila se vist da una zagrebačka, odnosno rvacka katedrala duva, kako ju nazva neki direktur 1991. ukida dopisništvo u Gospiću.
Kanula mi je suza na edno oko.
Pita sam sam sebe, kuda to ide Lika - ka una serija Kuda idu divlje svinje?
Prije ove visti nestala su i druga državna, odnosno nacionalna, dopisništva, ali' i dopisničari.
Prvo je dopisništvo nike redakcije bilo, kako mi vele starije kolege za unaj Visnik i to iz Perušića. Tamo je radija neki Lazo Rakijaš, rođeni Zagrepčanac. Un vam se u Perušiću i zacopa u ednu divojku i nije je privarija ka mnogi drugi. Odveja ju je u Zagreb di su lipo živili sve do pemzije kada su ošli u - Opatiju. Za one starije to vam je onaj Lazo koji je obučava, koji je bija mentor mladim poletarcima na Televiziji Zagreb i u Zagrebačkoj panorami koji se i dan danaska kočopere znanjem bilo na HTV-u, bilo na nikom fakultetu za novinare.
Unda je osnovato dpisništvo Visnika u Gospiću, di je radije edan bivši omladinac. Radija je jadnik godinama u svome stanu di je ima edan televon i ednu pisaću mašinu. Tako j' gura sve nigdi do kraja sedamdesetih godina prošlog stolića kada je agilni precidnik Izvršnog vića u Gospiću, magistar ekonomije Grga Pavleić, otkupija za općinu Majerhofericu i tamo smistija sve nas novinare. Tada je dopisništvo Vjesnika imalo naj opremu. Bijaj unutra teleprinter, nika vrsta dalekopisača koji je bija spojen s linotipom u tiskari i ispadalo j' ka da niko iz Gospića kuca na tome linotipu i slaže članak u olovu. Bila su unutra i jošte dva televuna. Edan obični koji si vrtija kad si bira broj, a drugi čim si diga slušalicu, a bila j' to radio veza, dobiva si centralu u Vjesniku u Zagrebu i moga si dobit bilo koga ko je radija za tu kuću. Slično je dopisništvo bilo i u Otočcu.
Dobro sam upamtija i otvaranje dopisničkog mista za Televiziju Zagreb, jerbo je uno mene zapalo. Bija j' samo edan razlog, ja sam tada jedini zna snimat s filmskom kamerom. Po kameru marke Bolex H 16 mm mora sam ići mam u Beograd u proliće 1970. godine. Unda sam bio niko vrime na obuci na TV Zagreb, tako se zvala HTV. Najprvo kod novinara i urednika u Šubićevoj. Tu mi je šef bija Stanko Eder, a upozna sam i režisera Fanelija, spikere Olivera Mlakara i Gordanu Boneti. Unda sam oša priko ulice u Bjankinijevu di su u baraci bili snimatelji. Privi me je uze pod okrilje Đoko Farago, tu sam upozna Branka Bubenika, Cigu i druge sve same školovane filmske snimatelje, a ja učo iz Like. I dobro mi je krenulo. Al, sam se pridomislija i priša sam u Ličke novine koje su mi dale i veću plaću, a za TV sam honoračio.
Potlje 1971. i Radio Zagreb je otvorija dopisništvo u Gospiću koje je zatvoreno prid nikolke godine. Dotada su ličko područje pokrivali dopisnici iz Karlovca, za Radio Zagreb Ibro Palangić i Just Ivetac koji je radija za Borbu koja je izlazila u Beogradu i imala latiničko izdanje za Hrvatsko koje se tiskalo u Zagrebu.
Zbog financijskih teškoća početkom 1991. prestao je izlaziti Lički vjesnik pa sam pogodija na biro, ali me zvala HTV da honorarno radim za nji'. Tadašnjeg dopisnika TV-a suspendiralo je novo rukovodstvo. Ja sam oša u Zagreb na Prisavlje, di mi je u auto niku staru video kameru Super VHS JVC uvalja niki Kiš koji je bija zadužen za tehniku pokazavši mi samo di se una pali i gasi. Ljudi moji, kaka je to bila karampana. Una se doslovno raspadala, ispadali su šerafi i niki dilovi. Kada sam uspostavlja link, oću reći vezu za prijenos slike i tona, a sve je išlo iz Majerhoferice i priko odašiljača Ćelavac, niki su mi u masteru (?) u Zagrebu vikali pojačaj ton, pojačaj boju, a ja to ne da nisam zna, neg nisam moga s tom kramom. Uni su mislili da je to neću da uradim. Tražija sam i molija bolju kameru od HTV-a ali je sve bilo uzalud. Š njom sam uša u rat i s ednom kazetom.
U ratu je svoje dopisništvo imao Novi list jer je u Lici bilo dosta branitelja iz Primorja, a kašnje je dopisništvo u Gospiću obnovija i Večernjak, i u njemu sam bija ja sam u svome podstanarskom stanju, dok uno u Otočcu nije ni prestajalo s radom. Međutim, nove gazde Večernjaka su, kao što će to uraditi sada HTV, ukinula mala dopisništva diljem Rvacke pa i ova dva u Lici. Potlje toga u tome Večernjaku koji je nikada bija najčitanija novina u Lici i prolazilo ga je preko pet iljada komada dnevno, nema više članaka o Lici i niko ga više ne čita. Umisto domaći ljudi Liku sada ekonomičnije pokrivaju Dalmatinci, Primorci i Kordunaši.
Pitanje je kolike će Like biti ubuduće na HTV-u, a posebice zimi. Možda im se više ispleti poslati nikoga iz Zagreba, ka nikidan u Lapac, da ništo napravi po koji put - godišnje, ili kada bude katastrofa kao prometna s barem deset-dvacet poginulih
.htv
Lički dio HTV-a na snimanju dokumentarca o kruvu

Jesenas smo zajedno s ličkim dilom HTV-a snimali dokumentarac o mišenju ličkog kruva i
pečenju pod pekom ili pekvom. Možete to pogledati na adresi:

http://youtu.be/gNmtHQm5udg


FEJS

REAKCIJE S FEJSA:

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/763208260375009?comment_id=7783043&offset=0&total_comments=9
Nikica Franić, Ivica Golić, J Braco Perko i 15 drugih su rekli da im se ovo sviđa.


LiKan Željko Tomljenović Kako to mislite u sve vecoj pa zar smo ikad bili medijski popraceni turisticki,kulturno i ´na sve druge moguce nacine!!!!!????,mi se glazbenici ERAMA borimo sa tim "vjetrenjacama" a cini mi se da nece bit boljitka jos dugo dugo gospodine Marko Čuljat ;/ pozzzzzzzz od Smiljanskog sina CVIKERAS loze!!!!...

Ivan Nekić Ostvaruje se ono što godinama obećavaju, kako će se "za Liku tražiti karta više"?

Nada Jovanovic Kad nije bila,zna se tko bi trebao poraditi da se o Lici počme drugačije pisati i razmišljati.Puno vrijednih ljudi,puno sadržaja ima Lika koji zaslužuju pozornost.

George Zdunic Turisti u svijetu samo pricaju o nasim Lickim Krajevima i Lickoj Ljepoti mi to znamo asada je vrijeme interneta dase adwertaysa malo bolje ne samo o lickom kamenu Gacka Pastrva i ostalo ???.Slikajte pisite tovam je duznost zato ste tamo Mise uvjek prestavljamo ,,Licanin i u Cikagi svi znaju o Lici.

LiKan Željko Tomljenović Kakve koristi kad SPOT KAO STO JE MOJ NA PJESMU "Moja Liko moja sreco" JAVNI OZBILJNIJI MEDIJI NE ZELE PUSTAT(moras imat za kuma Bulica,Skoru ili Tomsona)inace 3 kile Banana!!!!!,a po stranim destinacijama(preko bare) se emitira di ne poznaju uopce nas jezik(valjda su nasli ponesto ETNA koji cijene svi osim nas samih)!!!!!!... ;/ Ovo bi trebala bit velika OPASKA KAKO GRADSKIM CELNICIMNA GOSPICA,OTOCCA tako i MINISTRU MILINOVICU a imamo mi jos puno utjecajnih ljudi u vladajucoj hijerarhiji Hrv. parlamenta i raznih ministarstava!!!!!!!!... Nemozete ni zamisliti s kakvim PODSMIJEHOM nas docekuju pojedinci kad mi glazbenici donesmo neki video ili glazbeni uredak a sa svrhom sto bolje promocije,sebe,svog rada i naravno podneblja iz kojeg dolazimo LIKE!!!!!... ;//// Malo malo me neko zaustavi ko nije iz Like kad vidi reklamu na autu pa pita "A KAKVA JE TO LICKA GLAZBA" a a a meni dodje da puknemmmmmmmm ko balon od muke(bitno da se zna za Dalmatinsko revanje i Slavonsko tamburanje i Zagorsko kajkanje)!!!!.... Doduse pojedinacno smo i sami poprilicno krivi jer ne njegujemo íli da al jako salbo SVOJE!!!!... Svaka cast Lickim pravoslavcima/krajisnicima i njihovoj Tv DUGA...

Ankica Karakaš Apsolutno se slažem. Ličani sami krivi.

Nikola Maras Nažalost zna se kome to najviše odgovara

Ana Dasović Jurković 2002,pa ponovo sad Lika stagnira,zašto što mislite

LiKan Željko Tomljenović Kome to odgovara ?????,ima nas kratkovidnih ocito pa molim da nam pojasnite...

 

 
  zima
Današnje ziđanje u Gospiću

Ljudikanje o vrimenu

PROLIĆE U SRID ZIME

Iako je tekar sičanj temperature su za maju, a ne kožun.


ličke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
8. sičnja 2013. u 23.00 sati

Piše i slika Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Nevirovatno toplo vrime za ovo doba godine od priko deset Celzija bilježi se u ciloj Lipon našoj, a zašli smo inače u najledeniji dija zime koji obično s velikim snigom i studenima traje do polovice ženskog miseca, odnosno veljače, iznenadilo je mnoge.
Kako za izlazak danas nije tribalo kožuna, malo sam prošeta po gradu i to kroz podne i naveče. Snimija sam početak - građevinske sezone. Naime, nikolka radnika ziđaju nike izloge na ratnoj ruševini koju obnavljaju. Inače, da je normalno vrime to se ne bi moglo zamisliti ni u snu.
Meni giljta baš vako vrime. Ima malo južine, a i malo studeni. Jutroska je nakon dugo vrimena bilo ništo mraza. Giljta to vrime i za posik koji će se bolje sušit i neće završit u Novčici, Lici ili Otešici ka rana šaranima i štukama. Nikima, koji su vrimenjaci, smeta južina, a ja i' unda priupitam da li im smeta metar sniga, pa ostanu bez teksta.
Večeraska sam jopet malo obiša grad. Edan susid je šeta, na lancu, psa, bilo je ništo građana koji su se vrzmali oko birtija i trgovine koje su jošte radile. Vidija sam i novo svitlo naciljano na katedralu, baš lipo izgleda tako osvitljena. Drugi ću je put morat uslikat. Kada sam se vraća kući na Čardak, pade mi napamet da će zimska služba ušparat koju kunu, pa će na proliće, uno pravo proliće, morda bit novaca za koju lopatu asfalta više nego inače.
Već nikolka dana tamburaju kolege novinari o opasnosti za čele. Navodno zbog topla vrimena čele su počele zujati oko košnica u nikim kontinentalnim čelinjacima. Čak se oglasija i unaj doktur za čele Kezić. Svi uni prognoziraju da će berem pola čela do prolića pomrit, odnosno umrit (treba znati da se čojek vazda prema čeli odnosi ka čojeku, pa veli da una umre, ka što se veli i za čojeka) brem pola čelinji društava jer čele nigdi nemaju paše. To bi moglo izazvati katastrofu u proizvodnji hrane, plaše građane i građanke Rvacke.
To sam telefonom pokuša provirit pa sam zva moje prijatelje čelare u Gospiću i okolici.
Edan gospićki čelar mi reče da je gotovo zanemarija čelinjak jerbo ima puno posla na poslu i da nema kada, a naslidija je od ćaće veliki čelinjak s puno košnica koje su popunile i edan autobus. Reka mi je da i' ovi dana nema kad ni obić zbog obveza na poslu pa mi reče da zovem Mirka Milkovića.
E ljudi moji, to vam je unaj čelar iz Smiljanske ulice koji cile godine na placi prodaje svoj lički med. Čele ima u Smiljanu, a uzgaja i - bumbare i ljekovito bilje.
- Nisam primijetio na pčelama ništa neobično. Onaj koji im je ostavio dosta meda neće imati problema do proljeća sa svojim pčelama - izjavio je za Ličke novine vridni čelar Milković, iznenađen našim pitanjem i prepričavanjem rvacki invormacija.
Zva sam i dva čelara u Lovinjcu. Edan veli da su mu čele na kamionu u Dalmaciji i da neće biti problema i da im je već dava likove.
- Čele su počele malo izlazit. Danas je bilo 12 stupnjeva, ako sutra bude nešto toplije pokušat ću zavirit u koju košnicu da vidim kako je stanje, a i primaknit ću nukleuse da budu edan do drugoga da čelama bude toplije ako zaladi - reče čelar Ivica Sekulić, koji čelari zajedno sa ženom i redovan je na Jesenima u Lici.

 
  slama
Okućnica Prpića u Smiljanskoj ulici u Gospiću

Ljudikanje o snigu i zimi

DOBRA JE I SLAMA KAD NEMA SNIGA

Vidija sam slamnatog snigovića, lipo izgleda.


ličke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
3. siječnja 2014. u 19.30 sati

Slika i piše Marko ČULJAT

GOSPIĆ - Ovizi dana sam autinom lunja kroz grad tražeći nike dilove za u kuću. Ništo mi je puklo pa sam to mora improvizirano rišiti jerbo u gradu nema nikakvog servisa osim pokoje trgovine i mehaničara. U dosta trgovina je bila inventura pa mi je to otežalo traženje.
Lagacko sam milija Smiljanskom ulicom i isprid edne kuće opazije neobičnog snigovića, a sniga već danima nigdi. Nama sam sta' i iša vidit o čemu se to radi. Počeja sam i slikuvati, ali to nije prošlo nezapaženo. Na ednom prozoru pomakla se firanga i ugleda sam poznato nasmijano lice nekadašnje kolegice iz poduzeća Ličke novine. Un j' radila u RDP-u, a ja u Redakciji. Una njena skraćenica vam znači - restoran društvene prerane di smo imali toplu marendu svakog radnog dana.
- To sam ti ja zaštitila palmu od studeni. Protekli godina kada je bilo dosta snijega pravila sam snješka kako bi ju malo utoplila i zaštitila. Ove zime morala sam uzeti slamu, a kada sam već bila pri kraju palo mi je napamet da napravim snješka. Što veliš kako je ispa? - kaže Marija Prpić, autorica ove neobične skulpture kojoj ne smeta ni studen ni topli jugo.
Uslikali smo njen rad pa i vi sami procinite kako je to sve skupa ispalo.

sniško
Marija sa svojom slamnatom skulpturom