<%@LANGUAGE="JAVASCRIPT" CODEPAGE="65001"%> Ljudikanje Ličke novine
ludikanje

Ljudikanje

JAVNA ISPRIKA BRANIMIRU ŠIMUNIĆU

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
11. STUDENOGA 2016. U 7:45 SATI

Drage čitalice i čitatelji,

ovoga puta nećete čitati kritiku nego samokritiku. Jučer sam se susreo s Branimirom Šimunićem, gospićkim profesorom, koji je nezadovoljan jednim našim tekstom pod naslovom "Plenković se u Gospiću susreo s pokojnim Srbinom".

            Šimunića smo jučer sreli na ulici i inzistirao je da objavim javnu ispriku njemu za nanijete uvrede u tome tekstu, zato to sada i činim, iako je u zakonskom roku objavljeno njegovo reagiranje na spomenuti tekst. Jučer je prijetio i sudskom tužbom.

            Sporni tekst je brzo uklonjen s portala jer sam ja osobno dobio anonimnu veoma ružnu prijetnju zbog njega od neke osobe.

Marko Čuljat, autor spornog teksta, još jednom se javno ispričava profesoru Šimuniću.


Ljudikanje o pijancima

PULICIJSKO MARTINJE U LICI?

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
10. STUDENOGA 2016. u 13:00 sati


Biliži i kritizira Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

nikidan, ima tome samo dva dana, iša' sam potlje kave u birtiji kući i vidija di se oko nikakve hladnjače s područja bivše županije muvaju pulicajci, a med njima je bila i edna šefica. Svrnija sam do nji', al nism tija vadit aparat da što uslikam jerbo nisam zna o čemu se radi.

            U hladnjači je pulicijska kontrola u Budačkoj ulici našla umisto rane, odnosno paškog sira, deset metara lički drva za loženje. Hladnjača je bila zadarske registracije di su drva nikolko puta skuplja neg' u Lici di su odripilike po meteru 250 kuna bez loženja pilanja i bacanja pepela. Pulicajci su taman prigledavali hladnjaču. Vidija sam i sam da su cipanice sirove, a pokazali su mi i da hladnjača ima loše gume, virovatno tuđi logotip na karoseriji i da će vozač fasovat više kazna od šverca drva do neispravnog vozila …

            Po dogovoru očekiva sam priopćenje iz Uprave, međutim z PULS-a dolaze kojekakve invormacije o provalama i sitnim krađicama koje nikoga ni živog ni mrtvog ne interesiraju. Bukve, grabići i jele su se uvik krali u Lici i krast će se dok je ljudi i vika, što je koga briga koj' ukra nekome motorku il' nešto nafte iz nekakvog stroja il vozila???
Danaska sam popizdija kada sam otvorija priopćenje PULS-a u kome se divani o kontroli povodom Martinja, pa se pitam koj'lud u ovome dilu Rvacke di se morda napravi koja litra vina, a pijanci koji prolaze kroz Liku neka budu briga susidni' uprava i neka se potrude da ne mogu niu proć krož Liku, neka i' trizne u svojim pritvorima.

            Zabrinjavajuće je što pulicijska administracija ne prati trendove kriminala u ovome dilu Rvacke što su svatili pulicajci kojima malo toga more pomoć. Sićam se da j' u Senju bija edan pulicajac koji je unaprid zna kad ustavi vozača da ima u autu ni manje ni više neg' - drogu. I nikad nije pogrišija sa svojim osićajima, ali viuše ne radi na tome poslu.


Ljudikanje o pulitici u Novoj Rvackoj

NIKO' J' PA S MOSTA A 'NIKO S MARSA

Nova vladajuća garnitura čudno se ponaša i ka Osmanlije raji uvode nove namete. Pitam se ko će biti Poturica?


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
9. studenoga 2016.

Biliži samo za vas Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji

Protikli nikoliko tidana ništa mi nije jasno. Novi ministar nečega ka da je s Mosta pa planira novi harač na raju, odnosno podiže PDV-jot. U unoj bivšoj komunističkoj truloj i smrdljivoj državi knjige su bile oslobođenje posebnog poreza na promet, a niki provincijski doktur Metkovićanin, oće ga jopet s pet dići na mam 25 posto. Nazdravlje, dobar će to biti doprinos nepismenosti nacije i naroda u Rvackoj koji i ne voli čitat jerbo su knjige priskupe, a knjižnice i ne rade.
Taj ličnik triba se potruditi da razbistri kako pomoći opismenjavanju Rvata i ostali naroda u Lijepoj Našoj, da tiskanje knjige, al' i prodaju oslobodi ne samo PDV-jota vengo i fiskalizacije (ove riči nema u ričnicima rvackog divana, jerbo j' to smislije edan komunjara prid nikolke godine kad je bija pri sdepovoj vlasti), odnosno najma uređaja da bi se smila knjiga nikome prodat i na promociji i da se Rvacka, nedaj Bože, ne bi zakinula za taj prokeli PDV, a u unoj državi maksimalni porez je bija 22,5 posto i knjige i novine su ga bile oslobođene u cilom procesu proizvodnje.

Pametnomu dosta!

Bit' će to veliki novi doprinos rvackih provinskijskih vlastodržaca u Rvackoj i daljnjem "prosvjećivanju" i povećavanju nepismenosti ljudi koji se vole zvati Rvatina i Rvatinama, a što je sa Srbima i Srbendama?

Znano je da je četvrtina stanovnika Rvacke nepismena, a informatčki je ritko j' ko i pismen, niko ne voli čitat i nema pojma što j' internet. Nove rvacke generacije ne vole razmišljati, ne vole igrati šah, ne vole čitati, sve im je to naporno i van intelektualnih sposobnosti nakon lošeg školovanja i slušanja perverzne teorije o samoupravnom socijalizmu poslidnji godina bivše države čije su perjanice postale Rvatinama.

Svi bi mladi tili biti pulitičari koji ništa ne rade, a imaju gotovo dvacet iljada kuna plaće i pemzije od priko deset iljada kuna nakon nikoliko miseci nedolaska u Sabor. Usput rečeno, polupismeni su za politiku, ka recimo niki dokturi, inžinjeri, profešuri jerbo ne poštivaju i ne znaju zakone koji štošta propisuju i određuju u svakoj državi. Zato se u Rvackom državnom saboru olakotno dižu ruke za nove zakone, a da niko ne misli na raju, odnosno na stanovnike Rvacke koji edva dočekaju prvi, ako rade, ili deseti, ako su u mirovini koje već desetak godina nisu povećavane.

O Lici i okolici niko nikada nije vodija nikak'u brigu, pripuštena je sama sebi sve dok ne buke kaki rat pa se Likote late svoga ilegalnog oružja, unda una, mislim Lika i Likote, sami izbiju u prvi plan jerbo se znadedu sami obranit od što kakvih napadača, a stižu joj u ispomoć Istrani, Primorci, Dalmatinci i ostale Rvatine.

            Kada sam počeja radit, sramota me je i reć kad je to bilo, jerbo sam već posenilija, u Lici je bilo priko sto 'iljada stanovnika, a danaska je edva 40 'iljada. Kada je Mate Rudelić, šef statistike u općini Gospić čelonjama priopćio 1981. da Gospića neće bit za 50 godina prema statističkim pokazateljima gotovo su ga zatvorili u ludaru. Tadare se nije znalo za novi rat, mislim ovaj poslidnji Domovinski, kako su i Rusi nazivali nike svoje ratove, na ovome području koji je ednako protira i Rvate i Srbe iz Like i una je ostala pusta brez ljudi i ljudina, brez kumpira, brez janjaca, brez malina, brez kupina, brez pečenjke i brez ičeka za opstojnost.

Na kraju ostaje upitno ko je pa s Mosta, a ko s Marsa, a ko je posta Poturica. Raja je izgleda pala s Marsa kada je izabrala vako kako je izabrala, a nije tila prave promine i bolji život s manjim nametima vlastodržaca.

Da ste mi debeli i do čitanja.


O novim rvackim običajima i propisima

zemlja u lici

KARIKIRANA NAPOLICA


S dva svidoka more se dobit državna lova za tuđu zemlju???


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
23. listopada 2016. u 20:50 sati


Biliži Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

jošte litos ima sam priliku ić' u nikakvu državnu agenciju za zemlju koja radi u nekadašnjoj pustoj pošti u Gospiću. Stražari su me pušćali bez problema jer su me pripoznali. Drugi kat su zauzeli agenti iz državne agencije AKORD.

            Tamo me poslala edna rođakinja koja živi u Zagrebu, a ima ništo zemlje u Ričicama. Ona je sila na guzicu kada je čula da su neki Ričičani bez njezina znanja prijavili njenu zemlju i dobivaju državni poticaj, a drže, dvi ovce i nešto pilića jerbo su povratnici u vikendice nakon odlaska u pemziju u Zagrebu di su bili kojekakvi šoferi, drejeri … Uni su uz dva svidoka, ka nekadašnji četnici iz Drugog svitskog rata koji su dokazivali da su bili partizani kako bi dobili pemzije, dokazali u AKORD-u da uživaju tuđu zemlju i to im država plaća. Uni nisu morali donit' nikakvu suglasnost ni odobrenje stvaranog vlasnika.

            I ja sam sija na guzicu kada su mi u tome gospićkom Akordu kazali da moja rođakinja mora dić' nove papire u Lovinjcu da je stvarna vlasnica zemlje i da mora pokrenuti proces u Zagrebu. U Zagrebu su joj rekli da to jedino more rišiti u Gospiću. E ljudi moji to vam je birokracija koja smišlja kako bi preživila od nerada i brala dobru plaću.

            O tome je maloprvo bilo riči i na državnoj dalekovidnici, bila je i izjava novog pridsidnika Sabora, ali to neće pomoći da se problem riši bez veliki troškova vlasnika zemlje, a postavlja se pitanje povratka novaca za koje su državu privarili "poljoprivrednici" povratnici, al ne ratni, vengo umirovljenički koji desetljećima nisu živili na ličkom selu.

Kako godinama skupljam ličke riči, naša sam i rič napolica, a una znači da niko uzme nečiju zemlju u najam i vlasniku da po uroda u naturi il' nuvcima. Naša sam i rič gmajna - državna zemlja, tu je svak smija past' goveda ali niko nije smije orat… Dakle prije stotinjak godina, a bila je to Austro-Ugasrska država, zna se red u zemljišnim odnosima, i njijove knjige se i danaska koriste, a danaska je zavlada nered.

            Pitanje je kako to rišiti, i čemu služi dualizam katastra i gruntovnice kad se država vara s dva svidoka???

REAKCIJA S FEJSA
Anđelka Mandić Ex Franjković,24. listopada u 14:03
Čestitke uz poštovanje na ovoj objavi iako, kako ste i sami zaključili, mala je korist za stvarne vlasnike zemlje kad iziskuje vrijeme i novac prevarenih.A da ne govorim o nestručnim poltronima u gradu Gospiću (uz časne izuzetke) u svim državnim institucijama koji nemaju pojma o poslu koji rade, pa tako i u ovoj agenciji.Uz to, bojim se da će malo stvarnih vlasnika ovu informaciju pročitati zbog nesluženja internetom, a i navike da u ovakvoj državi nema pravednosti, pa ni prava...

P.S. - Maloprvo, danaska, 24. listopada, a minulo je 15 sati čuje sam na državnoj razglasnoj stanici najveću glupost aktualnog ministra za seljake, un poziva da vlasnici zemlje vide na internetu ko vara državu za njijovu zemlju, ka da bitnik edan ne zna da vlasnici zemlje, odnosno seljaci, a za njega virovatno seljačine, nemaju interneta, a niti računala. Ko se tu pravi blesavim i ludim, država ili država proglašuje građane luđacima. To mi nije jasno ko koga, da prostite - jebe.


Usputnica iz kujine

kumpir

NASMIJAN I KRUŠAN KRUMPIR

Taki krumpir nisam dugo vidija, a još ga duže nisam ija.
licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
21. listopada 2016. u 22 sata


Priprema Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

već se duže vrimena nismo ni čuli ni vidili. Bili su izbori pa se nije imalo kad razglabat o običnim stvarima i ukaživat na neke nepodopštine il' lipe stvari.

Danaska je bija ružan i kišovit petak i placa je bila dosta slaba. Nova zgrada se jošte pravi pa se Gospićani i drugi Ličani snalaze kako znaju i umiju. Kupija sam nike trave koje mi nedostaju u fližideru, al nisam tija kupit krumpira jerbo mi se ništa nije sviđalo protekli nikolko petaka. O takozvanom ličkom zaštićenom kumpiru priča se na sva usta i na sve strane, a njeg' nigdi nema. Nema ga u gospićkim trgovinama, nema ga ni na placi, premda svi viču da imaju lički kumpir. Da, un est lički, jer je resta u Liki, al nije unaj koji je zaštićen, niko nema ni etikete ni deklaracije o podritlu svoga kumpira.

            Osim toga, svi prodaju veličke kumpire u kojima ima barem frtalj kile, a taki su mi najodvratniji jer nemaju šmeka, ne diluju ka kumpir kada se idu bez obzira el varen il' pečen. Brte si ga moj, un nema ukusa, diluje ka piljevina.

            Zato sam danaska, baš na petak, potega do prijatelja, obitelji Majetić u Gospiću kod Alarova brda. Uni su Kosinjani i to dolnji, i imaju svega i svačega domaćega i pravoga. Kako znaju da volim sitni krumpir to su mi jošte ranije pripremili, a od nji' ne biram el crveni el žuti jer sve njijovo valja. U ednoj kesici dobija sam ništo žutog kumpira koji mi se na prvi pogled dopa. Njega sam danas i svarija i napravija ssalatu jerbo sam za ručak ima sinačku pasatrvu.

            Bija j' to poseban ugođaj koji nisam doživija već dugo godina. Pri kraju kuvanja kumpiri su se nasmijali. Tako velimo mi Ličani. To vam je ona zadnja faza varenja kada se kumpir počinje rastvarati, cvitati, puca mu kora i un se otvara. Tadare je gotov. Mora sam ga gulit vilicom i nožem kako bi ofurija radaić, a i nije mi tribalo puna ulja i ostike. Kako je bilo milinje isti ga. Bija j' krušan, topija se u ustima, jerbo j' upija ulje kojim sam ga zalija. Valilo mi je samo runješa, al' njega izbigavam već nikolke godine zbog tlaka, jerbo crno vino diže tlak u nebesa.

            Zaboravi reć da je to žuti kumpir iz Rudinke na kraju Donjeg Kosinja, a tvrdim da takog nigdi nema nego samo tamo. To je stara vrsta kojoj se i ne zna ime, ali zato brte valja li ga valja. Ostavija sam dva cila kumpira pa ću i' sutra požunati. Nadam se da će i takizi valjati. A ko nezna što j' to - potpeći ću i' ka što j' to radila moja baba Kata na pleji od šparketa i smočiti s nečim, a to more bit sir, basa, pršut, pečenka …

            I na kraju triba postavit pitanje di je taj zaštićeni lički kumpir s "geografskim" podritlom??? Zašto ga nema barem na placi petkom, i zašto su potrošeni veliku nuvci da se un zaštiti ako ga danaska nema za kupit.


Reakcija čitatelja

NETOČNI I ZLONAMJERNI NAVODI

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
27. rujna 2016. u 19:00 sati

GOSPIĆ - Danas je u našu redakciju stiglo pismo koje objavljujemo u cijelosti sukladno zakonskim propisima i u istoj rubrici:

Branimir Šimunić
Dr. A. Starčecića 18
53000 Gospić
Gospić, 31. Kolovoza 2016.
Ličke novine
n/r glavnog urednika g.Marka Čuljata

Poštovani glavni uredniče, poštovani gospodine Čuljat,

Obraćam Vam se u vezi članka autora Marka Čuljata pod naslovom  „Plenković se u Gospiću susreo s pokojnim Srbinom“
Objavljenog  na portalu www.licke-novine.hr dana 28.kolovoza 2016.godine u rubrici ljudikanje.
Poštovani gospodine Čuljat, poštovani glavni uredniče, ne znam što Vas je ponukalo napisati takvo „ljudikanje“?
U navedenom članku iznjeli ste niz netočnih i očigledno zlonamjernih navoda, čime ste povrijedili moju privatnost, dostojanstvo, ugled i čast, a koje vrijednosti ste sukladno Ustavu i zakonskim propisima dužni štititi.

Ne želeći dodatno polemizirati s autorom teksta o novonarskoj etici i obvezi  postupanja u dobroj vjeri, poštovani glavni uredniče, poštovani gospodine Čuljat, moram još jednom naglasiti – iskreno sam zgrožen sadržajem  Vašega članka.

Poštovani glavni uredniče,  poštovani gospodine Čuljat, premda pridržavam pravo potraživati,  putem nadležnih institucija, naknadu za ukupnu štetu nanesenu mi iznošenjem svih netočnih i klevetničkih navoda u svezi mene, i objavljenih  od strane Vašeg nakladnika, kao intelektualac, kršćanin i dobronamjeran čovjek  koji je cijeli životni i radni vijek proveo u našem  Gospiću, zahtjevam od Vas samo javnu ispriku putem ovog javnog portala. To samo stoga jer ste uvredljivi tekst upućen na moje ime, uklonili s navedenog portala. Ali šteta je već učinjena i gorak okus izazvan  Vašim zlonamjernim postupkom i dalje ostaje.

Slaboga zdravlja ali još uvijek živ
S poštovanjem,
Branimir Šimunić, profesor


Sićanje ednog učenika

školicaMoj prvi razred iz 1955. godinice

BATINA JE IZAŠLA IZ ŠKOLE

Bila su to zlatna vrimena odrastanja, školovanja i formiranja ličnosti.


Sića se Marko Čuljat

           


Baba Kata Marka Ivula iz Ričica donila me vlakom u Gospić di smo najprvo stanovali u Drvenom Beču. To su bile kućice na početku Budačke ulice di se danaska nalazi unaj KIC, samo što uni nikog ne kibiciraju.

Dabome da se toga ne sićam. Mami Ivki, a ćaća je radija u Šumariji, oko mene je pomagala je baba Marija Ješinka, ne znam joj pravo prezime. Una me je, ka bembača znala uzet i bajlit. Kašnje mi je pričala, sićam se ka sad, da me znala nosat po ulici uvečer kada je gorila javna rasvita i tentala me da pušem kako bi ugasija žarulju ka žmigu.

            Potlje, kad je ćaća avansira, priselili smo se nešto višlje u Budačkoj, skroz do zgrade Šumskog gospodarstva Lika. Ćaća mi je ka šumarski tehničar avansira nakon rada u Perušiću i pošumljavanja Klise, pa je posta šef Šumarije Gospić. U istoj kući smo i stanovali, a nje danaska više nema, zapaljena je u Domovinskom ratu. Bila je to drvena kuća na početku Ulice Jure Turića kod gracke palače. U dvorištu je bila jošte edna kuća u kojoj je stanova Dušan Ajduković i njegova obiltelj, tadanji direktor Šumskog. Njegova dica su bila starija od mene. Sićam se Dane, Vlade, a i Zore… neki od nji' išli su u gimnaziju, u kojoj sam i ja potlje poša u osnovnu školu.

U toj kući sam i prooda. Milan Matić, lugar, pokoj mu duši, mi je priča kako su mi morali dati cigaršpic i po cigare jerbo sam volija pušit, a nisam oda. U protivnom bi šefov sin diga' galamu. Ednom su mi zapaljeni cigaru stavili na stol, a mene usporavili kod drugog i stavili špagu između stolova i tadare sam prooda, i uskoro dobio batina od ćaće Mile i prista sam pušit sve do trećeg razreda gimnazije, i to une pedagoške, ne obične gospićke gimnazije.

            Bila je to davna 1955. godina kada sam stasa za školovanje. Sićam se da me je mama vodila u vatrogasni dom kako bi me upisala u školu. U razredu nas je bilo puno, danaska bi rekli i prikoviše, na 'ednoj slici sam nas pribroija mam 43-oje. Učiteljica nam je bila Marija Frković Šikonja, od unizi Ćićovih iz Budačke ulice koji su jošte za stare Juge imali knjižnicu u svojoj kući, a una je stanovala s mužem kod Leje Adamovića priko puta naše kuće, i znala je doći na kavu k mami. Taman mi je to tribalo.

Šikonjinka je bila stroga učiteljica i mnogo je doprinila mom odgoju i obrazovanju o čemu govore i mnoge primidbe u biližnicama iz prvi godina školovanja koje i dan danaska čuvam ka posebnu relikviju. Kada sam pisa zadaću, da mi učiteljica ne bi navlačila uši, mora sam na šparketu imati tiglu i nakon pisanja ispeglati zavrnute ćoškove teke.

Tekar sam, znatno kašnje, spozna da sam punih sedam godina osnovne škole bija u vižbaonici, odnosno vježbaonici, tadanje Učiteljske škole kojoj je direktur bija prof. Branko Stanić. Po svidodžbi iz petog razreda Osnovne škole i vidim da mi je tadanji direkturDruge osnovne škole bija Ante Došen, poznatiji u politici ka Toni, koji je bija i šef Udbe i Partije u Gospiću i okolici.

            Učenici Osnovne škole nisu smili ulaziti u gimnazijsku zgradu na glavni ulaz nego na sporedni, do dvorane, isto kao i polaznici Učiteljske škole. Nekada smo znali galamiti po odnicima, unda bi se odnekud stvorija podvornik Dane i smiriva nas je tukući nas po glavi svežnjem ključeva od razreda…čista lička pedagogija i konkretni odgoj mladeži bez koje-kakvih pravobranitelja i pravobraniteljica dičiji prava i niko nije bija kriminalac ka danaska ?!

            Kako smo bili vižbaonica, predavanja su nam držali učenici Učiteljske škole i svaki dan su bili novi pridavača koji su se na nama vižbali. Ednom mi je nastavu držala i moja tetka Ljubica koja je stanovala, ali i susjeda Mileva … Javlja sam se za odgovore.

U sedmom razredu uvedene su nekakve slobodne aktivnosti i meni se nije ništa sviđalo. Bo je širok izbor sekcija: recitatorska, dramska, matematička, fizikalna, recitatorska,  … i na nagovor Antona Jagara, razrednika, upisao sam tehničku sekciju u kojoj smo bili samo nas dva. U drugom polugodištu me drug Jagar digao iz razreda s nastave da mu pomognem spremiti opremu za foto-laboratorij i tada je svašta počelo.

I danas slikam i snimam.

U tom sedmom razredu i godinama prije za marendu smo ili trumonov sir i kruv, a taj Truman je bija prisidnik Amerike. Bija sam u petom razredu kada me zapa komad sira i okrajka štruce kruva. Kad sam poja sir, okrajak sam htio ubaciti u koš za smeće u razredu, ali je na nesriću naiša je prof. Stanić, i vidija da bacam kruv i to prijavija razrednici Šikonjinki koja me je tadere zadanji put istukla u zadnjoj klupu s trgovačkim metrom, a to vam je drveni metar, ka letva.

Da ste mi debeli i do vidova.




Ljudikanje o danima za sjećanje iz Domovinskog rata

25 GODINA OD PADA ĆELAVCA


Bilo je to 24. kolovoza 1991. popodne kada je ćelavac prestao emitirati hrvatske signale.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
16. kolovoza 2016. u 20:30 sati

Prisića se Marko ČULJAT


Drage čitalice i čitatelji,

kako je brzo prozujalo četvrt vika ka da si udarija dlanom o dlan. Tog kolovoza 1991. bija sam dopisnik HTV-a zajedno s kolegom Draženom Matkovićem, ja iz Bilajske, a un iz Kaniške ulice.

Edno dva miseca ranije Zvonko Kiš me u Prisavlju zadužija sa starom video kamerom JVC SVHS i s mam ednom kazetom. Već raanije bija j' uspostavljen link, odnosno veza iz Dopisništva HTV-a u Majerhoferici priko Ćelavca zemnom mrežom do mastera u Prisavlju. Link smo često koristili toga lita kada se spremalo zlo s istoka. I po nikolka smo puta slali visti i video zapise u Zagreb, ali i čitance, to su vam TV visti bez filma i bez slike, ka recimo visti o stanju u okupiranom Lovinjcu.

U Zagrebu su dobro procinili situaciju da će Ćelavac pasti, a snjim i rvacke telekomunikacijske veze. I ednog dana nakon najave stiga je kombi i ekipa iz Zagreba i cilo prijepodne smo u Dopisništvu u sridnjoj sobi montirali su rezervni odašiljač za televiziju. Bila je to velika kištra s nikakvim uređajima o kojima ja nisa ima pojma. Na kraju su mi pokazali di trebam okrenuti šteker i priuzeti signal sa Stipanova griča, ako Ćelavac zauzmu neprijateljske snage.

Posa smo završili u rano popodne i ošli na piće kod Brice Marasa u Kanišku ulicu di je un ima birtiju. Nismo se dugo zadržali i dečki s televizije su prije odlaska za Zagreb ponovo svrnuli u Dopisništvo i ustanovili smo da nema signala s Ćelavca. Brzo smo saznali što se desilo i da je Ćelavac okupiran. Upaljen je taj dan, a bija j' to 24. kolovoza 1991., odašiljač u Dopisništvu, a i ekipa je ošla za Zagreb.

Nisam smija nikome reć di se nalazi odašiljač, vengo sam divanije u Centru veze 985, danaska vam je to 112, ka i narodu da antene okriću prema centru grada. Za odašiljač je znalo samo nas nikolko, i radija je ka urica.

Na tome Ćelavcu sam bija smo edan edini put, jer tamo se nije moglo lako doć. Trebale su specijalne dozvole, a bilo je to 6. svibnja 1990. godine kada je u Gospiću bila ekipa na čelu s Borom Vučkovićem (kašnje mi je reka da mu je mama iz Podoštre) i snimateljem Ilijom Lekićem. Boro je meni pripuštija da napravim prilog koji je emitiran u 14 sati, a s Ilijom Lekićem sam oša put Gračaca i Ćelavca i otamo smo u 12:30 sati prinili izviještaj. Sićam se da smo se morali sazuti prije nego su nas puštili do linka.

            Idući dan u Gospiću je bilo postrojavanje ZNG-a na stočnoj placi.

Da ste mi debeli i do vidova.


Ljudikanje o životu i pulitici

LJUDI SE RADO ZABAVLJAJU PULITIKOM

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
15. kolovoza 2016. u 12:45


Priređuje za Ličke zajtunge Marko ČULJAT, glavni i odgovarajući urednik


Nikidan sam s ednim uvom i ponekad s oba zerkice slušao duel budućih, morda, primijera Rvacke. Očekiva sam, da budem iskren frcanje iskara i jošte gori stvari.

            Međutim to su mladi momci Zoran Milanović, čelonja SDP-a i Plenković, sviži čelonja u HDZ-eju, koji se veoma dobro poznadu dok su bili kojekakve ćate u rvackim ministarstvima doklen se stvarala najnovija nezavisna rvacka država. Iznenadija sam se kolko se dobro poznadu, pa oni su, ljudi moji 'el to moguće, kako bi to reka sportski reporter Mladen Delić, prijatelji. Najprvo su izvalili edan drugog, a unda j' nastalo polagano ubiđivanje ko j' veći štreber bija i ko se bolje snalazi u zamkama pulitike.

            Meni je bilo zerkice čudno što nema frcanja nego je samo iskrilo i što je voditelj bija loš na njijojvom prviom, nadam se ne i poslidnjem javnom srazu. U nje bidnik duel nazva rovovskim ratom. Di je un bija kada je grmilo u Domovinskom ratu, i što un jadnik zna od pulitike pa se pitam ko ga je stavija da vodi duel, morda, budući čelonja Rcvacke o kojima će od jeseni ovisiti kvalitet i kvantitet života nikolko milijuna stanovnika Rvacke državice koja j' u našim očima najveća i najbolja, i najlipša na svitu.

            Nakon duela zaredale su gotovo, mogu slobodno reći, sprdnje kojekakvi kumentatora , Budak bi i' nazva kumedijašima, na račun obadva, ovisno eli autor livo ili desno orintiran, a nuvinari bi morali biti obiktivni. Tako je potlje duela u ednoj emisiji edan tobože uvaženi kumentator ednizi novina u švapskom vlasništvu cili svoj kumentar temeljio na kumentarima portala i da nije izreka niedne svoje misli, a kamo li zaključka o "srazu" Milanovića i Plenkovića.

            Sramotno je što rvacka državna dalekovidnica nema sposobnog voditelja vaki stvari i još je sramotnije što nema političkog kumentatora u Prisavlju.

            Milanović se i u duelu pokazao da ima čvrstu ruku u stranci, a Plenković se jošte ne snalazi u civrama i brojkama ka un jerbo je kraće u pulitici. Ali znajući mu strica Juraja Juru Plenkovića koji mi je bija profešur na Pedagoškoj akademiji u Gospiću, ubiđen sam da će biti temeljit i od riči ka i Jura koji je kod nas studenata odma tražije znanje i samo znanje. Recimo na prvoj godini kada smo pisali seminarske radove, samo je pita koju si sridnju školu završija, i ako je to bila kaka ekonomska ili slična školica nji je sve smatra nepismenima i vraća im je radnje iz šuba jer to su bili poluobrazovane osobe koje su tile biti učitelji. Un je tražio znanje i zalaganje iz pedagogije, dičinje psihologije i iz nikolko metodika, te iz fizičkog odgoja… jerbo je ima dva fakulteta filozofski i nekadašnji DIF (državni institut fiskulture). Nadam se da će na njegovom tragu biti i Andrej sin Marija Jurinog brata koji je najprvo završija matematiku i fiziku u Gospiću pa nastavio studij u Zagrebu i ubrzo doktorira ka i Juraj koji je kašnje oša za profesora na niki fakultet u Rijeci.

            Njijov duel bijaj ovi dana glavna tema kojekakvi kružoka u birtijama po kojima su se mogli vidit i niki novi kandidati s lista u devetoj izbornoj edinici di niko nikad nije pobidija HDZ. Izborna prepucavanja i pulitika su mili svima pa i na svečanostima di tome ne bi tribalo biti misto, ka recimo proslava Dana općine Brinje. To vam je ka recimo, da slavite rođeni dan, a gosti vam se zbog pulitike posvađaju i raziđu ne načevši tortu ili ne okusivši janjetinu.

Nadajmo se da ćemo priživit i ove izbore, ali budimo svisni da se ništa neće prominiti u Gospiću i okolici.

Da ste mi debeli i do vidova, odnosno novog čitanja.



Ljudikanje o životu u Lici

plitvice
Ličke brvnašice, straćare,izgrađene ovih godinna na području Plitvica/©Marko Čuljat Lika pr es Gospić

ŠTO NAKON PROPASTI PLITVICA

Plitice je ugrozio kapitalistički profit u novoj Hrvatskoj.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
19. srpnja 2016. u 16.30 sati

Pripremio Marako Čuljat iz Lika pressa Gospić

GOSPIĆ - U nekoliko smo navrata u Ljudikanjima kritički pisali o velikačkom broju turista koji hrle iz cilog svita 'rle na Plitvice.

Prije desetak godina mislija sam da mi je štrknije tlak, mislim krvi, jerbo mi se sve počelo ljuljati. Mađutim, nije se radilo o tlaku, mislim krvnom, vengo o veličkom broju turista koji su hrlili priko staze, odnosno mostića, između Kaluđerovačkog jezera i sastavaka. Kada sama snima počelo mi se ljuljati, pa sam mislija da je radi o visokom tlaku. Međutim, staza, odnosno mostić priko Kaluđerovačkog jezera se ugibaa pod veličkim teretom posititelja koji su 'rlili vidit lipote Plitvica.

Tadare sam i napisa da će dva milijuna odača, odnosno turista iz cilog svita dopriniti uništenju Plitvica, jerbo znanstvenici pridviđaju da će Plitvice zbog nanošenja sadre nestati nakon 30 iljada godina, a ogroman boj posititelja samo doprinosi nijojovu  uništenju.

Ovizi dana oglasaija se i unaj prokleti UNESKO koji je Plitvicama i prije rata pritijo skidanjem s njijove liste jerbo u nijednom parku nije dozvoljena nova gradnja. Poslidne nikolke godine umisto ličkije brvnašica niču vile i viletine naminjene turistima i berbi nuvaca za spavanje u okolici Plitvica. Prid rat su komunističke vlasti imale muda da sruše novogradnje kako bi zaštitile Plitvice i njijov fenomen, a danaska vilenjaci grade vile na mistu lički brvnašica i straćara i za to imaju državni u europsku potpori i krediti.

Nazdravlje!



Ljudikanje o nama samima

video
Početak kanala Ličkih novina na YouTubeu

PO MILIJUNA KLIKOVA NA VIDEO ZAPISIMA

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
15. srpnja 2016. u 0:50 sati

Sića se i biliži Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji, al' ovaj puta i gledateljice i gledatelji, al' i slušalice i slušatelji,

ne dajte se zbuniti mojom dobrodošlicom na vrvu  članka. Nisam jošte skroz na skroz prolupa i nemojte se smijati vakom pozdravu. To se obraćam vama svima koji multimedijalne Ličke novine čitate, gledate, a bome i slušate. Dakle, imate ponešto pročitati, vidjeti po koju sliku s aktualnog događaja, barem iz Gospića i okolice, pa nakon toga i pogledati koji filmić s nešto glazbe ili ničijom izjavom koji dopunjavaju tekstove i slike u redovnoj rubrici.

            Ovizi dana filmići, odnosno video zapisi na kanalu You Tube, i jošte sedam mreža prišli su priko po milijuna klikova, odnosno viđenja. Lipa je to brojka. Na video kanalu Ličkih novina prvi je prilog objavljen 18. kolovoza 2011. tada mi je pomoga mladi informatičar, susjed iz Bilajske, Jure Mraović… i nisam sta ni dan danaska. Ima sam pokušaja i prije uz pomoć prof. Antona Orzesa, ali su prilozi bili na mome serveru što se posebno naplaćivali. Na našem kanalu priloge je vidilo 503.382 čitatelja Lički novina, a i neki drugi sajtova koji su nas prinili odnso podilili, a nji je bilo 2124. Odgledane su 733.054 minite ili 12.217 sati. Prilozi su dobili 667 sviđanja i 97 nesviđanja gledatelja. Najviše gledatelja imamo u Hrvatskoj (70 posto), u Srbiji 6,1, Kanadi 5,1, Njemačkoj 4,9 i u Bosni 2,6 posto. Od ukupnih gledatelja 70 posto su muškarci.

            U novinarstvu kažu da slika vridi iljadu riči, a vlog koji često napravimo, to vam je video prilog brez riči sa samo međunarodnim tonom, odnosno zvukovima iz okoline što ufati mikrofon, vele da vridi - milijun riči. Dalje vi procinjujte.

            Prve filmske kadrove napravija sam ka' student Pedagoške akademije, a niki misle da imam i filmsku akademiju. Ima sam sriću da sam se fotografijom počeja baviti u VII. razredu osnovne škole u tehničkoj sekciji s nastavnikon Antonom Jagarom Tonijem. U Gimnaziji sam nastavije s nastavnikom Marijanom Sakačom, a članovi foto-sekcije su snimali maturalne zabave u Gospiću i Ličkom Osiku i izrađivali slike. Na Akademiji sam uz pomoć direktora Stipe Josipovića osnova foto-sekciju, a kako je niki Mažuran iz Kaniške bija prisidnik Foto saveza Rvacke brzo sam sredija da pošalje instruktora i za fotografiju i za film pa smo počeli uz akademijinu kameru koju je Josipović brzo kupije, raditi i dokumentarce. Zanimljivo je da smo radili s crno bijelim 16 milimetarskim preobratnim filmom koji smo samo i razvijali, radili reekspoziciju i nakon sušenja razrezivali po pola da bi dobili 8 milimetarski format koji smo mogli projecirati u velikoj sali za zajedničke kolegije.

            Nije to sve. Veći dio studenata, mi s razredne nastave i nastavnici rvackog imali smo i dva kolegija edan se zva kultura usmenog i pisanog izraza koji nam je predava unaj poznati prof. Julije Derossi, a drugi smo kratko zvali RATEF (radio, televizija i film) koji je predavala također poznata i cijenjena profesorica Manja Mandica Frković Kovačević. Ovi profesori su mi pomogli da shvatim kratko i ispravno pisanje i da krenem putem savladavanja filmske estetike i filmskog jezika. Kad sam apsolvira iznenada sam dobija ponudu da budem dopisnik tadašnje Televizije Zagreb.

            Početkom rada za pravu televiziju dobija sam profesionalnu 16 milimetarsku švicarsku kameru Boleks HF 16. Oša sam na poduku kod snimatelja TV Zagreb. Bija sam nikolka dana sa snimateljima u barakama u Bjankinijevoj, a dnevnik se emitira iz susidne Šubićeve ulice. Tu sam upozna mnoge ljude. U prvom redu Đoku Faragu koji je bija šef snimatelja, pa pravog filmskog snimatelja s akademijom Branka Bubenika, pa Cigu pravog imena Milan Bobovac, pa Mikija Ostrovidova koji je vika da je na po Likota …. u Šubićevoj je bija Stanko Eder, šef dopisništva u ciloj Rvackoj. Tu sam upozna režisera Angela Miladinova, spikere Gordanu Boneti, a bome i Olivera Mlakara. Bija sam na nikolke realizacije dnevnika što je tada radija Darko Vizek. Bija sam i s montažerkama u montaži koje su me podučavale o kadrovima i međukadrovima kako bi olakša posa pripreme priloga iz Like.

            Činilo mi se da sam sve to uavertija za nikolka miseca. Iste te 1970. godine bija sam edan dan na terenskom snimanju u Kumrovcu di su bili sportski susreti. Urednica je bila, niko drugi nego Milka Babović, a novinar početnik je bija Božo Sušec. Mene je zapalo da snimam ragbi utakmicu između Nade iz Splita i još nekog, ali ne znam ko je to bija. Kako nisam ima veze o ragbiju Božo je predložio i popeli smo se na nikakvi autobus da nas igrači ne bi pokupili s aut linije.

            Uz pomoć kolega iz Bjankinijeve, i urednika informativnog programa među kojim je bija i Branko Knezoci koji mi je nakon nikolka miseca napisa misečnu ocjenu - ima dobar tekst al mora bolje snimat. I na tome sam poradija i uavertija kako snimat da uni u Zagrebu budu zadovoljni. Za nikolke godine potpisa sam i ugovor s direkturom zagrebačke tvrtke Adria film Sašom Čičinom Šainom potpisa ugovor da budem stručni suradnik na snimanju ednog dokumentarca. I to mi je puno pomoglo jer je savitnik na istome filmu bija prof. Branko Belan, predavač estetike s Filmske akademije u Zagrebu. Š njim sam još nešto idući miseci izbrusija znanje i teoriju filma tako da me on, a bilo mi je i drago i neugodno, počeja oslovljavati kolegom. Kad sam ga priupita zašto me tako oslovljava, odgovorija j':

            - Pa ti znaš što treba za film, a to, mnogi moji studenti ne mogu ni shvatiti ni naučiti.- odgovorio mi je uvaženi profesor Belan.

            Tad sam bija sritan, ma kaki bija sam presritan.

            Priša sam raditi u Ličke novine jer sam na TV-u bija honorarac, a kašnje sam i dalje honorarčio i s kolegom Danom Narančićem radili smo ka pravi ekipa od šest ljudi - snimali smo i tonske priloge i izjave. Imali smo električnu Boleksicu s kazetom za 120 metara filma, a ton smo snimali na također švicarski magnetofon trakaš Nagru. Za nju smo imali i dobru kolekciju različitih mikrofona od topa do bube … Imali smo drveni stativ sa žiroskopskom glavom i sve je to bilo veoma teško za nošenje i drkljanje po trenu. Prvi tonski rad bila nam je reportaža od 10 minuta iz Sinca s Mićom Oreškovićem Panom, prisidnikom Misne zajednice. Na kraju nas je častija pićem u sinačkoj birtiji. Ja sam na zidu vidija sliku nogometaša, dopalo mi se to jer su bili, čini mi se iz 1924, godine. Mića je drža sliku isprid birtije, a ja snima. I to je objavljeno. Iste noći kada je prilog emitiran u Kronici Zajednice općina Gospić, zasida je ratni komitet u Otočcu jerbo je na slici bija ni manje ni više nego Delko Bogdanić, kašnje poznati rvatski branitelj Gospića, i ustaški zapovidnik. Od tragični poslidica otočačkog komiteta spasija nas je partizanski borac Dane Rupčić iz Ličkog Lešća koga smo obadva znali pa smo mu se požalili.

            Prid sam rat televizija je nabavila nekakve elektronske kamere, u Gospić sam od Zvinka Kiša s Prisavlja donija nikakvu staru JVC SVHS kameru iz koje su ispadali dilovi. Počeja sam gotovo sam savladavat tu kameru pitajući katkad Kiša uno što me mučilo, a u dopisništvu sam imao i link i prinosio edno virme slike doklen nije pa Ćelavac - odnosno dok ga nisu okupirali gračački četnici. U dopisništvu u Majerhoferici bija j' i rezervni odašiljač za pokrivanje Grada. I sve je nekako klapalo.

            Danaska je to bome sve lakše i lakše. Kamerica kojom snimam video priloge stane mi u žep prsluka i edva sam se navika jerbo je laka ka' pero, a i umisto filma koji se vrti 24 sličice u sekundi una se "vrti" s 30 sličica pa je sve u početku bilo malkice ubrzano, dok i to nisam uavertija, ka i montažu digitalnih snimaka…

Da ste mi debeli i do vidova.

video
Najgledaniji prilozi Ličkih novina

 


Ljudikanje o novinama

novine

NOVINE NIKAKO DA PROPANU

Mnogi su prognozirali da će nestati tiskovine, ali …


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
15. lipnja 2016. u19.45 sati

Pripremija Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

danaska mi se nasmija brk kada me edan prijatelj upozna s ednim čitateljem iz Kanade. Brte si ga moj, vidija sam nama da je redovni čitatelj, e da j' takizi više. Posebice mu se dopada Ljudikanje koje ga podsića na mladost u Lici koju nikada ne zaboravlja.

            Imamo mi još ednog u Kanadi, mislim čitatelja. U njegovu kuću, ima tome davno stizale su brodom Ličke novine, a sad i' veli, čita na netu.

            Poslidnji godina Lika, a time i Ličko-senjska županija ostale su bez dosta novinara, a i brez novina. Une Ličke propale su u prevratu 1991. Dva dopisništva Večernjaka ukinuta su prid desetak godina. Redakcija Novog lista, koji jošte uvik povrimeno objavljuje nekakav podlistak o ovome dilu Rvacke, nikada nije ozbiljno svaćala ovaj dio Rvacke, pa ni potlje ovoga rata di su Ričani branili svoju Riku u Lici. Bilo bi bolje da ni toga nema. Rvacki radio više nema dopisnika, Hina ga nikada nije ni imala, dopisništvo HTV-a je raspušteno i edan novinar i edan snimatelj postali su videonovinari, a taj posa triba radit nikolko različitih struka da bi ispa dobar rezultat i na vrime a ne za koji dan. Zbilja skoro zaboravi, prid nikolka miseca prista j' nakon po stolića emitirati i Radio Gospić.

            Sićam se kada sam bija klapuzan novine su se čitale kod brice u brijačnici. Obično su bile nikolke novine na nikakvom drvenom telaru, što je bilo zgodno za čitat, a i niko nije moga popalit koju stranu koja ga zanima. Kad sam počeja radit svi smo kupovali novine na kiosku i prije odlaska u redakcije nalazili se, mislim mi novinari, u starome otelu Lika kako bi popili kavu i malo proljudikali o dnevnim događajima koje tribamo popratiti. Ponekad nam se pridružio po koji sudac koji čeka rasapravi, pa bome i po koji advokat, a bilo je i penzioneraca, tu se nediljom igrao cuger …

Danaska više ritko 'ko kupuje novine koje koštaju ka' kila kruva koga, nažalost, nekima nedostaje, pa i ne obadiraju na novine. Nije to više unaj stari papir i stari druck da se u novine moga zamotati duvan, komad kruva i slanine za marendu… današnji papir više neće ni da gori.

            U kafićima se danaska, barem u gospićkim, gotovo otimaju za novine iako ih ima svi vrsta i fela. Nema sporta i neki lokalni novina i tidnika. Drago mi je vidit da se i mladi zanjire u niku zanimljivost u novinama jerbo toga nije bilo na televiziji, nije bilo na radiju, a nema ga ni na tome vratrijem netu di ne moreš neke stranice ni gledati od dosadnih reklama. U novinama barem ne iskaču sumanute reklame.

            Nikidan mi je bilo drago čut da su u Londonu pokrenute nove novine. Morda krene nešto i kod nas. Triba se nadat.

Da ste mi debeli i do vidova.


Ljudikanje o jagodama i pulitici

jagodine i pulitika

RVATIMA SLAĐA PULITIKA OD JAGODA

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
11. lipnja 2016. u 13.00 sati

Biliži i slika Marko ČULJAT

Drage čitalice i čitatelji,

nikidan sam se iznenadije kad' sam u ednoj maloj gredici kod stare kuće, kako govori moja prijateljica Martha, opazije prve ovogodišnje jagode i slasno sam i' poije. Danaska sam jopet svratija do vrta da nešto učinim, i evo dilim s vama sliku moji jagodica.

            Stariji se sićaju une pismice: - Curica brala jagode, nešto ju ubode …

            Već misecima šlagvort po birtijama, portalima, novinama i inim tzv. medijima je aktualna pulitička situacija u Rvackoj. Niko ni riči o nikakvoj proizvodnji, izvozu, uspisima mladi informatičara, tvorničara, o tome se daju agencijske visti nigli nikakve teme osim - pulitike. Pulitika i pulitičenje se svima omililo poslidnji godina, posebice ako svoju pulitičku funkciju moredu povezati s privatnim biznisom, pa makar ženinim, unda je to jošte slađe, imadu se stalma misečna beriva, a jošte ako su u eurima unda je toj jošte slađe od ikakizi jagodica, pa makar bile i iz Like. Slađe je to i od uzgoja ovaca, divlji bikova, kunja, i bilo kakve proizvodnje čokulade.

            Protikli desetak dana u Vlade se optužuju i okrivljujo ko j' za što i rašta kriv i ko mora dat' ostavku i otić' iz Vlade da ne vlada više. Oporbenjaci skupljaju glasove protiv pozicionara, a Državni sabor je 'edva sabra glasove da amenuje članove Ustavnog suda, baš je tribalo da nam ni taj sud ne radi, unda bi bili u gnjiloj banani… što je govorija edan bivši pulitičar prije apšenja u Austriji.

            Nije mi jasno, morda sam ja i blentav, kako to nikizi ljudi moredu isprid interesa države i svi stanovnika te državice na brdovitom Balkanu, privatno mećat isprid njezini interesa, milsim državnije. Al, eto i to se događa, morda ja to bidnik ne morem svatit, a valjda je to taj kapitalizam o kome smo sanjali i kome stremimo i u kome ni nogomet više nije sport radnika vengo bogataša koji po bilom svitu kupuju igrače, klubove i prvenstva. Nogomet me presta zanimati već ima poodavno, kada sam ka klinac sedmog razreda osnovne škole čuje da je pobitnik edne utakmice, čini mi se Brazil-Jugoslavija nakon nerišena rezultata izvučen iz - šešira, ka šta radi mađoničar na pozornici ili rvacki rečeno na stejdžu.

            Pulitikom se pokušavam bavit tek toliko, da se una ne bi počela bavit menom, a ne bi reka da su crveni privladali u novinarstvu, odnosno tzv. medijima, kako to danaska tvrdi edan bivši, ne baš sjajni, ministar, jerbo je bezbroj desni kumentatora koji su avancirali protekli godina nakon diplomiranja faksa OVO i ONO (općenarodna obrana i društvena samozaštita).

            Kakvi su unda privladali u sportu, posebice u nogometu, koji slikaju svastike na stadionima po okriljem noćni stražara i zaštitata, pa i pulicije. Vlast bi se morala zapitat kud nas sve skupa vodi zajedno s tim prokletim ćulanjem lopte kao najvažnijom sporednom stvari na svitu kada svi počmedu divljati.

Da ste mi debeli i do vidova.



Ljudikanje o slasti na vlasti
hdz
Preživljavanje iz kontejnera u Novom Ličkom Osiku/© Marko Čuljat Lika press Gospić

DAJ MU VLAST PAŠ VIDIT KAKI JE ČOVIK


Mnogima je slast biti na vlasti po bilo koju cinu.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
29. svibnja 2016. u 12.30 sati

Prisića se i kumentira Marko Čuljat

Drage čitalice i čitatelji,

kad odem u kaku birtijetinu u Gradu, a ima samo edna u koju idem popit kapucinerić, neki me proviciraju što mislim o sadašnjoj vlasti. Pravim se blentam i odšutim odgovor jerbo mi se kavanska pulitika nikada nije dopadala, a najmanje danaska kada tri čojeka čine dvi stranke i vazda se nadmudruju esu li livi ili desni i kada je ili nije završije Drugi svicki rat, a Domovinski još uvik traje li traje.

Kad sam iša u ednu od dvi gospićke gimnazije, unu pedagošku, latinski mi je pridavala prof. Marija Tomljenicić iz Prnjavorske ulice, koji smo iz milja zvali Baba, koja j ' učila i unoga Jakova Blaževića, za koga je ednom rekla da j' bija i osta telac, jer ju kad je posta niko i ništa u Rvackoj nije tija ednom primit kad je jednica imala problema s vlašću u Gospiću, a usput rečeno umrla je u senjskom Caritasu. Zapamtija sam bezbroj latinskih poslovica koje smo morali na propitivanju deklamirati naizust1: Divide et impera - ili po lički zavadi pa vladaj.

U drugoj polovici sedamdesetih godina prošlog stolića na fundamentu novog Ustava RH uspostavljena su Izvršna vića i prvi je pridsidnik u Gospiću bija Grga Pavletić, dotadašnji direktor gospićke Komercijalne banke i edan od prva tri magistra ekonomskih znanosti u ciloj Lici i okolici. Nakon misec dana doša j' dekret iz Zagrebiensisa da to nije Izvršno viće vengo direktorij jerbo su u njemu bili sve sami gracki direkturi i da i' triba sve posminjivati, a dopis je pročita dipl. upr. pr. Drago Budimlija, službenik Šumskog gospodarstva, (titulu triba čitati: diplomirani upravni pravnik, znači viša brzoleteće škola ka, recimo, danaska, veleučilište). To j' i učinjeno na brzaka do iduće sidnice gracke vlade.

Edan od sminjeni direktura bija j' drug Karlo Rukavina, partizan iz Klanca. Un mi je osta u lipome sićanju po brojnim izjavama, a posebice po ednoj i danaska aktualnoj. Drug Karlo, koji je ima više dice nego svi skupa ostali političari u Gradu i nijedno nije bilo gladno i svi su završili škole, bija j' direktur socijalnog, to vam je današnje zdravstveno i mirovinsko osiguranje, i kada je edan službenik zakasnija na posa doša se ispričat', a un ga je utišija:

- Ništa ništa, manje si štete napravija.- otpovrnuo je Karlo.

Nakon parlamentarnih izbora u Ljudikanju sam napisa da mi nova vlada izgleda sastavljena zbrda-zdola ka da su se sastali i dogovarali u kakvoj birtiji. Vladaju već nikolko miseci i ništa nisu pravili. Edino što su se kojekakvi ministri rastrčali iz svoji fotelja po Rvackoj i obećavati su brda i doline na čelu s prvim podpridsidnikom kome se zbog privatnog bliznisa ljuljaju sve kantige u Rvackoj, jerbo po svemu sudeći, danonoćno radi protivno rvackim interesima uz pomoć druge žene čija privatna firma zastupa tuđinske interese, koji su nikada bili gazde ovdika pa to oće ponoviti zboge čega je odgovara i niki Sanader, isto Šole ka i Karamarko.

            Narodna poslovica veli - daj mu vlast paš vidit kaki je čojek.

Nakon svega što se događa u privatnim i državnim sferama nije jasna budućnost države Rvacke za koju su poginule iljade branitelja i braniteljica. Stanovnici iz Rvacke, Rvati, Srvi i svi ostali biže na sve strane svita. Internetom se širi parola: Nije mi ža umrit kad živim u Rvackoj.

Da ste mi debeli i do vidova!


LJUDIKANJE O BUDUĆOJ PROŠLOSTI

mlin

POVRATAK U BUDUĆNOST

Bilo je ugodno s prijateljima obići zapušteni dio Grada.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
26. svibnja 2016. u 22.30 sati


Pribiližija Marko ČULJAT
Slika Martha MILETIĆ


Drage čitalice i čitatelji,

porana Boga nismo se već odavno dopisivali. Ja ništo zanemarija, a i sprcala me kostobolja, srcoboljlja, tlakobolja i da dalje ne nabarajam, sve osim srdobolje.

            Priko juče sam prijateljici Marthi Miletić (10) osičkoj učenici posudija edan aparatić da ponešto uslika na izletu u - Ogulin. Prvi puta me tražila aparat ravno prije pet godina kada smo bili u Kuterevu kod medvida. Te su joj slike bile bolje od ovizi s izleta, ali ipak je ništo objavljeno. Sročila je i nikolke rečenice i ispa je to njezin prvi novinarski rad.

            Danaska smo se jopet malčice družili, al' je s nama bio i njen brat Ivan (4). Najprvo smo kod stare kuće imali neki poslićak, a unda smo krenuli na kapučino. Aparat je bija u Marthe i una j' slikala. Napravila je dobru panoramu Novčice. Nije potrešena. Prošli smo pored zgrade policijota. Ivan je pripozna njijov znak. U kafiću se prvija važan jer je platija trošak i ostavija nikolke kune tringelta. Unda smo se spuštili niz ednu strmu ulicu prema Novčici, i nastavili odati razrovanom ulicom koja se uređuje jošte od lani. Ivan je prvi primitija da su na ednoj zgradi provaljena vrata i pita j' koj to napravija.

            - Pa lopovi, uni provaljuju i kradu. - otpovrnem ja i zakoračim u mrak Murkovića mlina.

            Dica su se u početku malo nećkala, al' su ipak ušla, a Martha je slikala. Kako je una jučer u Ličkom Lešću bila u ednoj mlinici koja radi brzo je shvatila di se nalazimo, a Ivanu sam mora opisivati što se i kako od zrnja pravi brašno za kruv i kolače, i di je sidija mlinar Joško koji je naplaćiva meljavu. Našli smo još i nike teke pune imena… Vjesnik iz 1991. i edan molitvenik.

            Zatim smo zastali iznad mlina kod vodomirne letve koja j' pokazivala dubinu vode od mam 3,5 metera. Voda je prikrila bent i polagano tekla u Kosinj.

- Maka, eno zmije i pliva u vodi, i ne pomiče se, oć l' doći do nas. - poviče odednom Martha pokušavajući uslikati zmiju. Pokuša sam i ja slikati, a u tome je zmija okrenula upopriko plivati prema desnoj obali i brzo je odmicala i - nestala. Proša nas je stra.

            Nismo se dugo zadržavali kod mlina jer je sunce žeglo, ali nažalost nikoga nismo sreli tutekar. Za očekivati je kada se uredi ulica da će grackim očima pasti na pamet da urede i mlin i sačuvaju ga ka atrakciju i da neće proći ka obližnja ledara koja j' danas glumi ogradu kod jedne gospićke obitelji, ili ka centrala za lektriku di je danaska edno malo parkiralište, ili kao kula age Senkovića koja je rpeka kamena, ili ka poslidnja turska mehana koja je nikidan bagerima ukrčena …

Da ste mi debeli i do vidova.

PS: Moja malenkost pritpostavlja da bi za ova razmišljanja mogla kanuti i koja kuna iz Zagreba i koji euro iz Brisla, jerbo je to čuvanje budućnosti koju smo posudili od svojizi potomaka, kako reče edan Indijanac.

XXXXX
Evo i edne rejakcije, pa nek neko veli da Ličke nisu interaktivne i da liče na zidne novine:

Maka, uvik me razvesele Tvoja ljudikanja u kojizim čuvaš lipu ličku, rvacku rič. Nastavi tako, ne popuštaj i ne dopuštaj da te išta smanta.

To je Tvoja misija, čov´če! Svaka ti čast, i što bi nekadašnji dečki rekli - lipa ti dala!
Srdačan pozdrav!

Milan

 


Ljudikanje o kapi u mom dvorištu

kap
Kapljica vode iz moga dvorišta u Gospiću

NEOČEKIVANI EFEKT KAPLJICE

Snimajući proljetnice i kišno-snježne kapi snimio sam i ovu čudesnu kap na pupoljku forzicije.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
23. ožujka 2016. u 15.00 sati

Priređuje Marko ČULJAT


Moto:
I teče i teče jedan slap,
što u njemu znači moja kap … Dobriša Cesarić


 

Drage čitalice i čitatelji,

nadam se da ste i ovizi dana pratili naše Ličke novine i bili zadovoljni objavljenim invormacijama. To morem zaključiti i po broju klikova koje ste ostavili nakon prelistavanja portala.
Posebice vam se dopala priča o ribničkoj ergeli konja koja je i za mene bila i iznenađenje i osviženje na pedalj od Grada.

            Jutroska je osvanija proladan dan s najavljivanom susnižicom. Gracki krovovi su se bilili od zera sniga koji se vata i po ledinama, ali ne i po cesti i tratoarima di je bilo prolaznika. Cili dan je bilo nikola stupnja iznad ništice. Danaska sam uspija obić'i moje dvorište kod stare kuće u Žabičkoj, zateka sam nikolka pivčića, puno ljubica i počeja sam snimat, odnosno slikavat. Najdulje sam se zadrža kod pupova forzicije koja je pognala mam dva miseca ranije nego što je to uobičajeno u Liki.

            Kad sam maloprvo prigledava slike i bira što ću danaska objavit u Ljudikanju najviše me se dojmio pupoljak forzicije i edna kap u kojoj sam pripozna naopako okrinutu susidnu kuću. Kapljica ledene kiše i sniga glumila mi je obiktiv kamere i sliku je dala u obrnutom položaju ka i svaki obiktiv kada se nešto slikava ili snima…
Iako se već dugo bavim slikanjem i snimanjem, a znam i dosta teorije o fotografiji i filmu, ovo jošte nisam doživija i zato s radošću dilim s vama da i vi uživate.

Da ste mi debeli i do vidova.


Ljudikanje o interakciji

fejs i ličke novine
Naša naslovnica na Fejsu

POVOLJNI KOMENTARI S MREŽE

Kada sam započeje s Ličkim novinama bilo vas je nezadovoljnih što nemam forum. A nemam ga ni danasaka…


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
22. veljače 2016. u 21.45 sati

Biliži Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

kada sam obnovije Ličke novine, mnogo vas je bilo nezadovoljno što nemam - foruma, a time ni šanse da se anonimno pljuje na sve strane.

Kako sam već tada bija iskusan, da ne rečem stari novinar, to mi se nije sviđalo od sami' početaka digitalnog novinarstva u kome je završavalo svega i svačega. I danas se taj forum anonimno koristi u nepoželjne svrhe tako da urednici moraju stalno kontrolirati što se objavljuje i stvari koje podliježu pod kaznenu odgovornost - skidati.

            Vele Rvati što su bili po bilom svitu, da takvog novinarstva nema nigdi nego kod nas, ali nigni nema ni Rvacke nego kod nas.

            Dio čitatelja sam zadovoljio kada sam počeja objavljivati neke materijale na mreži, na Fejsu. Kako vrime prolazi tako sve više ljudi privaća Fejs i na njemu ostavlja komentare s potpisom. U pravili su to pozitivni komentari bez negativnih predznaka, što je prava ritkost i što na vrime uspijem ukloniti.

Tako je ovaj protekli tidan na Fesju Ličkih novina objave vidjelo 65.265 osoba iz cilog svita. Nikidan, kad je palo zera sniga, napravija sam kratki video u jednom kadru Čardaka koji je vidilo gotovi 15 iljada ljudi, a drugi edan kadar katedrale u podne vidilo je priko 44 iljade ljudi.
Fotografija Nikole Kolačevića iz Kalinovačke koji proizvodi pravi domaći lički sir vidilo je krajem prošlog miseca priko 23 iljade ljudi, evo i komentara vezanih za temu fotografije:

Marija Seka Mataija Sir je super tako dobar sir nisam probala svaka cast necete pogresit ako kupite
Serdarevic Marija Najbolji sir sto sam jela do sad Svicarska je poznata po sirevim mores se divit bolji si od njih
Danijel Peternel Najbolji sir!! Trebali bi ga prodavati u Kanadi!!!!
Petar Krmpotić Pametna i vrijedna obitelj .
Opg Kolačević Sirevi Hvala!!!
Mozete narucit na 0992704987, dostavljamo na kucni prag.
Damir Pastuovic Andrea vrkljan pa ima skripavca i u svetom roku i bome i lovincu a i di os u lici
Mirjana Djakovic Bome ga ima i u Mogoricu
Kathy Pavelic Neka licki sir lipo je to
Anka Rosandic-Rukavina Svaka čast, lipi pozdrav domaćinima i starim i mladim.
Ante Ćaćić Znase kad je iz Pazarišta da je super,kod nas je sve naj.
Maria Lukac Jovanovic Pozdrav obitelji ko radi taj i ima lijepo lijepo
Poceli su se pazaristani pokazivat svaka cast
Katarina Stilinović Nadam se da ce proizvodit godisnje hrpetine sireva i zaposlit puno radnika. Rado bih probala
Milan Pavlica ﺕ dok je meni tetke u Metku, dzaba im sirana smile emoticon smile emoticon
Opg Kolačević Sirevi Za sve inf. ,Katarina Dupin, javite se na vec objavljen br.telefona. Hvala!
Ankica Tomljenovic Licno ga isprovala , super je i preporucila bi ga svakom🐐🐄
Andrea Vrkljan Sir je savrsen!
Vesna Rukavina Pejinovic Bravo eh da mi je....
Phillip Reese Um das sieht lecker aus. Wo kann man das kaufen? In Gospic?
Bosiljka Dudok Skendzic Mirise na mleko,a basa sto je to dobro!
Lucijana Brkić svaka cast,bravo
Nick Vukelic Odlicni sirevi, cestitke familiji Kolacevic .
Lucija Majnaric Morat cemo ga isprobat...
Elli Svetić ovo je za svaku pohvalu.
Ankica Cerin bravo
Dragica Sudar Di se more kupit
Katarina Dupin Cijena?


Ljudikanje o ličkom rudniku

rudari u ričicama
Lički rudari iz Ričica

OSTALA SU SAMO SIĆANJA I KOMAD BARITA U CERJU

U ričičkom rudniku nemetala (barita) puno je ljudi radilo i zaradilo i mirovinu.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
15. veljače 2016. u 20.55 sati

Priređuje Marko ČULJAT, unuk babe Kate Marka Ivula iz Oršić drage u Ričicama


Drage čitalice i čitatelji,

Kako već dugo tragam za zanimljivostima iz Like, svako malo nešto i pronađem. Tako sam nedavno trevija Josetu iz Ričica. To vam je unaj Josip Tomičić što je u svom viku mora dva puta gradit' most priko Ričice kako bi moga do kuće i što je u svoj zaselak na Resniku napravija vodovod. Nije to sve, napravija je un puno toga za svoj kraj, a na kraju i mrtvačnicu, odnosno kapelicu u groblju u Rosuljama. Nije sve sam gradija, ali se poduzeja i pokrenija posa pa su mu mnogi priskočili ka recimo besplatnim projektom, besplatnim mramorom, poklonom cripa za krov, ni za križ nije tiba novaca. A bilo je i priloga za pržinu, cimentu, majstore … i eno kapelice u Rosuljama.

Joseta je radija u više poduzeća, a i u edinom ličkom rudniku u kome se u Ričicama vadija barit i dobro prodava na sve strane svita. Za krize potlje svitskog rata tamo je radilo mam 700 radnika, a i radnica. Mnogi su tute zaradili i penzije, a nije im baš ni bilo daleko od kuće u Ričicama, Cerju … do, recimo Kravarice i potoka Jadičevac di se barit prao. Ukupan izvoz daleke 1949. bija 4,2 milijuna dolara.

            Joseta je u Rudniku počeja radit 3. srpnja 1953. kada je ima 17 godina i bija j' najmlađi rudar u Jugoslaviji. U Rudniku je cili radni vik proveja moj stric Jure Brko iz Brnčeva. Na posa je iša il piške il' baciklinom. Un vam je bija školovani kovač, a to je izučija prije unoga rata u Ljubljani. Cili je rat potkiva vojne konje u domobranstvu u Banja Luci. Stric mi je bija nadaren za tehniku. Imaj i kod kuće kovačiju koju su četnici razvukli. Kad se pravila tvornica barita un se uopoveljava u razgovore s englesnim i domaćim inžinjirima i stalno je nešto inžinjava. Kada sam ka novinar Lički' novina doša na otvaranje tvornice iznenadija sam se kad mi je direktor Palčić reka da će moj stric pušćat tvornicu u pogon. To me je iznenadilo i obradovalo.
- Znaš da nije bilo njega ne bi to još bili završili.- kratko mi reče Palčić i od među uzvanike.

Bija sam klapuzan, sićam se da sam verije provodija kod babe Kate, a ujac Ivan radija j' ka pružni radnik. Rano je odlazija i kasno dolazija kući mrtav umoran, a naročito ako se biciklin pokvarija daleko od kuće. Ali, kad se diglo selo i poželilo struju i un je vikendom kad nije iša na štreku iša kopat barit da bi osigurali novce za lektriku. A kad je za koju godinu došla lektirka baba ju nije tila u kuću iako je edan stup doša u dvorište. Za ednu Mandelinu stiga j' tetak Živko iz Istre i doveje svog prijatelja električara Mladena i do Mandeline je svitlilo i u Oršić dragi. Potlje je baba rekla da ne zna kako je mogla živit brez struje jer je od dice, a četvero i j' živilo van Like, brzo je dobila fližider, rešo, radijo… i brzo joj se prominija život.

Triba reć da su moje Ričice prve dobile lektriku na području današnje općine Lovinjac, bilo je to daleke 1960. godine. Zaboravi reć, da je uz rad u rudniku svaka obitelj morala dati i pet bandera za struju. Voda je u Ričice došla nešto potlje, 1984. i to iz Štikade na ime potopljenih izvora što su platili strujari.

Rudnik je uz barit vadio i lički kamen na Cvituši, u Svetom Roku i u Štikadi koji se pilao u polirao u ploče za oblaganje zidova i podova. Njime je uređen i otel Plitvice na Plitvičkim jezerima polovicom prošlog stolića koji je bija prvi otel A kategorije u Jugoslaviji. U Štikadi je radila i betonara s bloketarom. Bilo j' dosta posla.

Rudnik je radio sve do 1983. kada je kućama poslano 155 ličkih rudara. Više se nikad niko nije vratija na posa. Propala je i nova tvornica za preradu barita, koja je potlje Domovinskog rata završila u starom željezu. Od Rudnika j' samo u Ličkom Cerju osta velički komad barita koji je staja isprid uprave težak mam 800 kila. Un sada pomalo propada jerbo ga uništava vrime, a i ne znam u kakvu je stanju jer ga nisam već nikolke godine obaša. Tu sam rado svraća kad je bija direktur Rudnika Ilija Palčić iz Gospića. I un je zavolija taj kraj Like, a na kraju je proveo i postupak likvidacije isprid nikog zagrebačkog suda jer je zadnji vlasnik Rudnika bilo trgovačko poduzeće Rudar iz Zagreba.

Joseta nam je i da ovu sliku na kojoj su radnici druge smjene Rudnika u Kravarici, snimljenoj je 22. ožujka 1956.

U prvom redu čuče Kata Ivezić, iz Gudure, zvana Greba, s majkom Matijom Dukinom izbjegla u Ričice za Božić 1942. i živili su u Popinoj kući u Oršić drazi. U sredini je Mara Knežević Galinušina, koja j' kašnje imala birtiju u Ričicama, a treća je Dragica Ivezić, sestra Kate Ivezić.

U drugom redu sjede muškarci Dane Matijević Den, Joso Ivanušić Pepinov, Josip Rupčić Boškanov, Ivo Skorup Mimin, Marko Rupčić Pilipov i Dane Krpan Ivančov.

U trećem redu u lijevoj grupi su Mate Skorup mame Marte, Mile Modrić, Josip Tomičić, najmlađi rudar u Jugoslaviji. U desnoj grupi su Ivan Markovinović Dusin, Josip Brkljačić, Ante Rupčić Antić i Ilija Tomičić, koji je bio šofer ovog novog kamion MAN koji je bio drugi kamion u Rudniku.

REAKCIJE S FEJSA:

https://www.facebook.com/ricice/photos/a.204007519650525.71360.203760166341927/1103895626328372/?type=3&comment_id=1103927076325227

Broj korisnika koji su vidjeli objavu: 4597
Ivana Holjevac, Drago Croaticus, Mica Šulentić i 75 drugih kažu da im se ovo sviđa.
podijeljeno 12 puta

Ličke novine Jano, pročitajte tekst i vidjet ćete da niste u pravu - svi su sa slike potpisani, a poneko i opisan. pozz
Jana Marija Skorup Hvala.
Franjo Sunjo Marko,rodom sam iz Lovinca i dobro se sjecam tog rudnika.Moj Ujak Mile Pesut je bio sofer i prevazao barit kud je vec trebalo.
Frane Rupcic Lipo napisano, i moj stric Ivan Rupčić Vranjinkin je tamo radio i dosta mojih. Puno vala
Petar Matijević Cvjetinović Evo sad mi je did rekao da je drugi sto sjedi s lijeve strane njegov brat Ive Matijevic.. Koji je hvala Bogu jos ziv i zivi u Ricicama. A elektricna energija se prvi put pojavila u domovima u selu Matijevic ispod Resnika.. Pozz
Josipa Pavicic Dali imate još koju sliku iz rudnika ,tamo je radio I moj otac bio je električar Nikola Tomljenović-Mežnjar.Postoji I film o tim ljudima I rudnicima snimljen negdje oko šezdesete godine dali znate nešto o tome.
Ljubinka Obradovic Kako lijepi ljudi kao iz nekog američkog filma
Jana Marija Skorup Drugi s lijeva što sjedi bi mogao biti Ivan Matijević Isa.
Morena Bošnjak Jel bi to mogao biti od mog dida Jure (Josinog) brat?
Jana Marija Skorup Ja mislim da je.
Dana Knez Marko ja sam DANICA KNEŽEVIĆ, MANDE IVANA PACIJINA KCER,MI SMO RODBINA
Jadranka Brkljačić Podsjetnik vremena kada su se ljudi poznavali, družili i pomagali __Katica Šulentić Ex Došen Hvala vam na ovom iscrpnom izvješću, prekrasno, inače je i moj did Mate Prpić radio u rudniku bio je miner, a kasnije tata Tomo Došen i uvijek mi je drago pročitati neku riječ vezanu za iste, hvala još jednom smile emoticon heart emoticon na uspomene

______________________________________________________________________

https://www.facebook.com/marko.culjat/posts/1202694349759729?comment_id=1202710593091438

Branko Bubenik, Ivanka Tomičić, Mica Šulentić i 24 drugih kažu da im se ovo sviđa.

Goran Klausberger Marko to nisam znao da se u Lovincu vadio barit.Barit je bio tražen na sv.tržištu.Barit se kopao i u Lokvama,a sasma slučajno je nađen.Kada se u Lokvama radila brana za akomulaciju omladijsko jezero pronašao barit.Exsploatacija se vršila skoro 30 god.,dok ga je bilo.Vrlo je težak i utovar u vagone je bilo mukotrpno(kazivanje ljudi koji su to radili)Upotrebljavao se u keramičkoj ind.jer je dobar izolator.Marko pozdrav i divim ti se na tvom trudu.
Katica Pešut Svaka Vam čast! Kako ste lipo opisali u detalje i stavili tu lipu sliku. Neke ljude koje ste nabrojili poznajem,samo mi je teško nekoga prepoznat jer kad sam ih ja upoznala su imali 50-60 godina,a ovdje su imali možda 20 i koju. Kad sam ja došla radit u trgovinu u Cerju '87. rudnik više nije radio,ali sam svaki dan slušala priče o rudniku. Lipa su to sjećanja.
Marko Babic Poznam tri čovika sa slike: Joso Ivanušić did od Antonije i Ane M.
Ana-Marija Ivanušić. 4 godine kasnije sam poša na zanat u radioni u Cerju.Drugi poznati čovik je Ivica Skorup budući sekretar i 3. Ilija Tomičić bosankin šofer.



Ljudikanje o nama samima

video ličkeDetalj s video kanala Ličkih novina

EVALA NA ČITANOSTI I GLEDANOSTI

Evo i konačnih podataka o pisaniji i snimaniji prošle godine.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
21. siječnja 2016. 23.35 sati

Biliži Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

morda vam se i ne dopada ova moja litanija na seljačkom ličkom ikavskom divanu, kako bi kazali niki kritizeri. A morda i da. Ja ne morem udovoljiti svima. Niki mi i prigovaraju da ne razumiju što pišem. Takizim' otpovrnem da konačno počnu učit materinji jezik. Ova rubrika je ovaj misec već ostvarila blizu 900 klikova i po tome je među čitanijima.

Ovo je jubilarno stoto ljudikanje. I sam sam se iznenadija da sam i' tolko napisa. Nastojim ljudikati kada imam neku temu. Ovizi dana sam šutija ka' zaliven potijano prateći kandidiranje Vlade. Drugi su to kumentirali, a posebice uni u birtijama da je svaki sto ima svoje mišljenje o kandidatima počevši od mandatora pa naniže. Bilo je na iljade kandidata samo u Gospiću… Bilo je žalosto čitati i slušati nekulturne (žute) novinarske komentare na račun mandatora i njegovog divana, koji se meni, primirice dopada, čak mi je i simpatičan jer vidim da se trudi. Drugizi novinari su dizali maglu oko kojekakvih sporednih tema, pa i uz pomoć akademika i ini stručnjaka i o - ćirilici. To nas starije smeta, jerbo smo mi to pismo smatrali nečim normalnim. Učili smo ga niko u prvom, a niko u trećem razredu osnovne škole. Kašnje mi je u gimnaziji dobro došlo to znanje jer me zapa' ruski jezik i triba sam naučit samo nikolko njijovi' posebni slova ka' što su ju ja... Jošte nisam zaboravija čitat. Neprocinjiva j' šteta što j' zanemarena i glagoljica, što se niko nije potrudija da u računalima, barem u Rvackoj, imadu rvacki akcenti, a ne da se koristi krović umisto luka za duljinu, što u milijunima fontova i rezova slova nema i glagoljice - kako napisati znak za jat??

            Proteklog i ovog miseca iz tehničkih razloga sam čistija rubrike i lanjske materijale stavlja u arhivu. Morda vam se ni to ne sviđa, al' imam takvu navadu da olakšam sebi postavljanje, a vama dizanje, mislim stranice, kad niko oće čitat Ličke novine na netu, kako to veli prijatelj Žorž Zdunić iz Kanade. Drago mi je da pretražujete i te sadržaje, a to mi svakog dana pokazuje analitika. Pritražuju se sve rubrike.

            Već sam ednom javija da je lani na našim stranicama objavljeno priko pedeset autorskih potpisa, što tekstova što fotografija. Zbog recesije mora sam uknuti video rubliku koja otežava kompletan program, i vinancijski i u unizim vrtarijim kilobajtima, megabajtima i gigabajtima. Nikidan kada sam pribacio i zadnje lanjske priloge u arhivu iznenadija sam se podatkom da je na Ličkim novinama lanjske godine objavljeno ni manje ni više neg okolo tri i po iljade datoteka, oću reć tekstova i fotografija. Prikolani bilo je priko četiri iljade datoteka, vidi se uticaj recesije i besparice. Godine 2013. objavija sam četiri iljade i petsto datoteka. Prijašnji' godina bilo je nešto manje objava, ali bilo ih je dvi i po' iljade, a priko tri iljade datoteka je skinuto jerbo je tribalo plaćat' njijovo držanje na serveru što mi se nije isplatilo. Sve u svemu na Ličkim novinama je protekli godina objavljeno priko 17 iljada datoteka.

            Što se tiče video uradaka prošle godine postavljeno je 117 priloga, što grube računice dođe dva priloga tidno. Na kanalu YouTube danaska je postavljeno sveukupno 547 priloga koji su imali 437.168 pregledavanja. Najgledaniji su koncerti gdje računam i nastupe domaćih folkloraša, pjevača i svirača. Na takve priloge se i po nekoliko godina klika jer je to jedina domaća, lička, produkcija, toga vida zabave i održavanja i njegovanja ličke tradicije i čuvanja od zaborava.

            Jasno, najviše video gledanja ima iz Hrvatske - 71 posto, a zatim s 5,6 posto slide Srbija i Kanada te Njemačka s 4,9 posto. Na popisu je sveukupno ništo priko 60 zemalja iz cilog' svita. Zanimljivo je da nas se gleda na računalima, mobitelima, tabletima, TV-ima i igraćim konzolama (baš je takav raspored). Od 23. prosinca do 19. siječnja na gledanju naših video priloga iskoristili ste 20.385 minuta odnosno 339 sati za koje ste vrime odvrtili 11.156 naših priloga što daje prosik gledanja od gotovo dvi minute.

            Lanjske godine Ličke su novine imale 221.037 jedinstvenih ulazaka na stranice i ostvareno je 366.916 posita. Dakle, ima vas drage čitalice i čitatelji, koji dolazite na Ličke novine i po nekoliko puta dnevno, jer ste vidjeli da stranice osvižavam čim prije nakon nekog događaja, a najzad prije neg smrkne. Tokom ti posita otvorili ste 842.078 stranica i ostvareno je 31.587.088 klikova, odnosno hitova. Ukupna digitalna težina pregledanih materijala iznosila je 5031.63 GB (gigabajta). Prosječno ste boravili na stranici 4,31 minutu što je zadivljujuće. S ovim svim postigli smo najbolje rezultate od starta na netu.
Hvala vam najljepša.

Uz sve ovo, na unome Fejsu objavljeno je 377 autorskih fotografija i dobili smo oko pet iljada prijatelja iz ciloga svita.

I na kraju, gotovo zaboravi, da se ponovo malkice povalim. Podaci iz našeg malog Ličkog leksikona o osobama i događajima dilomično su korišteni i za pripremu knjige Umitnost u Lici koju je lani izdala Udruga Ličana Vila Velebita iz Zagreba. Tu rubriku inače, uz vašu pomoć polagano proširujem zanimljivim osobama. Tako sam nedavno objavija biografiju profesorice Ane Došen (95) koju smatraju utemeteljicom hrvatske predškolske pedagodije, objavija sam i biografiji ednog Ričičanina, Jakova Tomičića, koji je potlje unog velikog rata oša u Pulu di i sada živi, a cili je radani vik proveja u Uljaniku koji ga je i školova za inžinjera da more pravit brodove …

Da ste mi debeli i do vidova.


Ljudikanje o standardu

placa

ZAVLADALA J' NIKA BREZLIPICA

licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
9. sičnja 2016.


Biliži i kumentira Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

na moju nesriću sićam se puno toga. Kada sam iša u gimnaziju bila j' nikakva reforma pa su dinare pretvorili u nove dinare, govorili su da je to privredna reforma.

Nažalost, imam osićaj da una jošte uvik traje. Unda je vladala brezparica, a danaska vlada brezlipica. To je moja kovanica u odnosu na kunu, rvacku valutu, za koju se nadam da pod pritiskom zapada neće nestat ka prvi puta.

Još me i danaska srce boli, i ovo edva pišem. Bija sam se zaletija na placu. Edva sam parkira u Smiljanskoj ulici. Bila j' gužva, a bome j' bilo i sniga. U atriju place placara j' bilo malo, a bome i nas kupaca jošte manje. Niko se nije za ništa otima. Kako sam bija zamislija za danaska spremit kupusa i mesa, a nisam spremija posik, jerbo je bezlipica i kod mene, svrnija sam na štand Blaža, unoga Žarka iz Perušića. Kupija sam najmanji kulenak, i najmanji brezbuš jerbo mi to žena voli. Proba sam i njegovi žmara i kobasica i ne mogu reć što je od čega bilo bolje. Kod Blaža sam bija odma na redu, nije tribalo čekat, nije bilo ni dokoni pemzionera.

Brzo sam provrleza placom jerbo j' spala na niske grane, a veći su dija zauzeli građevinari da oziđaju novu placu, al imaju zimsku pauzu. Placari s krpama su preselili na parkiralište, di su i mam dva proizvođača krumpira, ali nigdi kupaca. Tija sam kupit domaćeg luka i peršina, al sam tekar u nikoj trgovini naša španjolski luk, mislim bili luk, a kapulu kupim u trgovini kad mi nestane.

Nadam se da će idućeg miseca prestat brezlipica i da će nova Vlada u Zagrebu počet radit i da će prestat ofiranje i međusobno optuživanje za prisluškivanje. Fala bogu, danaska svi sve prisluškuju, lako je to uđeš na neki sastanak i mobitelcom prenosiš direktno nekome ko te plaća za "lokalnu špijunažu" …, istina nema slike, ali i riči nikome nešto vride…Ne mogu se otet dojmu da još neko sluša bivše u nekakvom ministarstvu ili agenciji, mislim da j' u Rvackoj odavno raspašoj i da niko nikoga ne šljivi.

Da ste mi debeli i do vidova.


Ljudikanje o životu

PLAŠENJE PUČANSTVA

Plašenje i zastrašivanje pučanstva se uspješno nastavlja.


licke-novine@licke-novine.hr
www.licke-novine.hr
1. siječnja 2016. u 19.30 sati

Biliži samo za Ličke novine Marko Čuljat


Drage čitalice i čitatelji,

Ovozi dana svidoci smo brojni privara svekolikog rvackog pučanstva. Već dugo u zastrašivanje pučanstva upoveljavaju se, uz političare, popove i novinare, i prognozeri vrimena, bolje reći, nevrimena svojim prognozama od Like do Urala o nikakvom (ne)vrimenu i snigu koji će počet sutra ka da je Uskrs a ne Nova godina.

Na svu sriću ka uvik do sada, te budalaštine se nisu se ostvarile, ni u Lici ni bilo di. Da budalaština bude veća take invormacije, odnosto pritnje, prinose i brojni portali/ći doprinoseći euforiji i strahu svekolikog pučanstva i svojoj malobrojnoj publici kojia uživaju u žutim vistima.

Sredstva javnog priopćavanja, ili po rvackom zakonu mediji, ovizi dana puna su razgovora s rvackim mandatorom koji obećava brojne reforme, a po svemu sudeći počet će sa zdravljem. Tu je u pravu jerbo je država na samrtnoj postelji. Njemu i nikim drugizima iz pobodniučki krugova koji ga podržavaju pričinja se da bi kanadski uzor zdravstva bija rišenje i za Rvacku. Međutim, niko ni edne riči nije prozborija kako osigurati kanadske plaće koje bi to mogle  izdurat i plaćat', mislim, to socijalno i zdravstveno osiguranje kako smo nekada vabili.

            Mandator nove Rvacke Vlade Tihomir Orešković posta' j' čojek za koga veći dio glasača nikad nije ni znao ni čuo. Glavno je da ima nikakav međunarodni ugled. Ovizi dana novom mandataru mnogi ofiraju, odnosno dodvoravaju se, udvaraju i uliziju. Navodno ga dobo znaju, pa se postavlja pitanje zašto ga nisu angažirali u svome opstanku na vlasti na dobrobit Rvacke. Idući tidan mandator će uz pomoć HDZ-a i Mosta "složiti" Vladu, odnosno ministre. Tu neće biti problema, jerbo taj Most zahtiva samo sedam ministara, a imaju mam 15 mista u parlamentu. Zna se, podpridsidnik Vlade bit' će šef HDZ-a i problemi su rišeni. Ostaje još jedno posminjivat šefove od Rvacke narodne banke do šefova pogona javni', mislim, državni' poduzeća koji su ostaci protekle vlasti, i sve će biti u redu. Bi' će nuvaca i za zdravstvo plaćat, a nekima bome i za skijanje u Vrancuskoj di lete mnogo Rvati, jerbo u domovini nema sniga.